Izvor: Blic, 23.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko ne plati porez ide u zatvor
Ko ne plati porez ide u zatvor
Od 18.183 građana koji su, prema evidenciji Vlade, do 15. marta bili u obavezi da prijave porez na dohodak građana, to je učinilo njih svega 4.710. Od 13.500 građana koji još nisu ispunili svoju zakonsku obavezu, 3.843 osobe treba da plati porez veći od 100.000 dinara, 178 preko milion, a njih 16 preko tri miliona dinara, rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare ministar finansija Mlađan Dinkić koji je upozorio ove građane da su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dužni da ispoštuju zakon, te da će do 31. marta protiv njih biti pokretane samo prekršajne, a nakon toga slede i krivične prijave.
Ističući da najveću poresku obavezu od preko 10 miliona dinara ima obveznik sa nepunih 27 godina, Dinkić je podsetio da, po zakonu, za utaju poreza u iznosu većem od 100.000 dinara sledi i zatvorska kazna.
- Zbog neplaćanje poreza u ovoj zemlji još niko nije završio u zatvoru. Ova vlada će rigorozno poštovati zakon. Učinićemo da rasteretimo privredi i smanjimo porez na plate, a da pooštrimo oporezivanje bogatih. Ne može kvadrat na Dedinju da bude oporezovan po istoj stopi kao kvadrat u Kaluđerici - rekao je Dinkić najavljujući da će, sledeći ovu ideju, tokom godine biti izmenjen i način oporezivanja imovine.
Za 1. juli ministar je najavio početak primene zakona o smanjenju poreza na bruto zarade u iznosu od 3,5 odsto, kao i izmene zakona o porezima i doprinosima, čime će ukupno poresko opterećenje zarada biti smanjeno za jednu trećinu. Pored povećanja javnih investicija za čak 73 odsto, za tri puta je povećan agrarni budžet, a po prvi put su predviđena i sredstva za otkup pšenice za robne rezerve u iznosu od dve milijarde dinara. Takođe, budžetom je predviđeno i 3,8 milijardi dinara za kratkoročno i srednjoročno kreditiranje poljoprivrede, kao i znatno više novca za podsticaje ostaloj privredi: jedna milijarda za izvozne stimulacije, 1,5 milijardi iz vojnog budžeta za namensku industriju, 9 milijardi za železnicu itd. Za investicije u saobraćaju predviđeno je 2,5 puta više sredstava nego prošle godine. U izgradnju novih puteva, što iz budžeta, što iz sopstvenih sredstava preduzeća, u 2004. biće uloženo 184 miliona evra.
Kada je reč o finansiranju zajedničke države sa Crnom Gorom, Dinkić je rekao da će ubuduće Srbija finansirati samo one funkcije SCG koje se ostvaruju na njenoj teritoriji čime će, u odnosu na predlog prethodnog ministra, biti ostvarena ušteda od 5,7 milijardi dinara. Za obnovu Hilandara budžetom je predviđeno 1,2 miliona evra, a za finansiranje RTS 3,2 milijarde dinara. Po prvi put budžetom je, a na predlog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, predviđeno 50 miliona dinara za održavanje, restauraciju i finansiranje turističkih vodiča u Belom i Starom dvoru.
Predlogom budžeta projektovani su ukupni prihodi od 329,3 i ukupni rashodi od 374,6 milijarde dinara. Projektovani deficit od 45,3 milijarde dinara, po rečima Dinkića, u iznosu od 16,4 milijarde dinara biće pokriven prihodima od privatizacije, 3,7 milijarde očekuje se od budžetskih donacija, 9,5 milijardi od međunarodnih kredita, a ostatak od kredita domaćih banaka, depozita trezora kod NBS (trenutno 160 miliona evra) i izdavanja hartija od vrednosti. U prihodima od privatizacije, rekao je Dinkić, najviše se računa na novac od prodaje 'Jubanke' (tender do kraja marta), 'Kontinental' i 'Novosadske banke', a moguće je da tokom godine započne i proces privatizacije telekomunikacija što će se, rekao je Dinkić, znati za mesec dana. Predlogom Budžeta obezbeđena su sredstva za isplatu ovogodišnje rate stare devizne štednje u iznosu od 530 evra po štednoj knjižici. Isplata će početi 31. maja, a za 31. avgust ministar je najavio početak isplate obveznica Zajma za privredni preporod Srbije. Vlasnicima obveznica Zajma sav novac biće vraćen u roku od četiri godine. Branislav Krivokapić
