Izvor: Blic, 03.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karić i bivši debeovci kontrolišu Srbiju
Karić i bivši debeovci kontrolišu Srbiju
Lokalni izbori i rebalans budžeta neće uzdrmati Vladu Srbije, ali će na njenu budućnost prevashodno uticati ishod razgovora stranaka demokratske orijentacije nakon lokalnih izbora o potrebnom jedinstvu za sprovođenje reformi, tvrdi u razgovoru za 'Blic' Mlađan Dinkić, ministar finansija u Vladi Republike Srbije.
- Dakle, ukoliko DS ne bude podržavala vladine reformske zakone, kao što ih je podržala u julu mesecu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << onda ćemo imati vanredne izbore. DS sada indirektno podržava Vladu Srbije i to je dobro za Srbiju. Onoga časa kada odluče da joj uskrate podršku, Vlada neće imati većinu i to će značiti da se Tadić okrenuo Kariću i da u njemu vidi budućeg partnera. Međutim, ne očekujem da će se to dogoditi, jer bi to bilo u suprotnosti sa onim što predsednik govori. Tadić se sastao i sa liderom Pokreta 'Snaga Srbije' Bogoljubom Karićem?
- Za to nemam nikakvih simpatija, imajući u vidu da je Karić najveći demagog još od doba Miloševića na ovim prostorima, kao i to na koji način je stekao bogatstvo kojim sada kupuje razne ljude. Tadić verovatno smatra da mu druženje sa takvim čovekom donosi veću političku moć, ali vreme će pokazati da greši. Demokrate ne odgovaraju na vaše pozive da uđu u Vladu?
- Ukoliko se DS plaši da sa nama podeli odgovornost i gleda samo svoje uskostranačke interese, G17 će nastaviti da sa svojim partnerima sama rešava izazove tranzicije i vodi Srbiju napred. Uostalom, čini mi se da Tadić to ne izbegava i da želi da se uključi u rešavanje problema u zemlji, jer sam razgovarao sa njim na tu temu i dogovorili smo se da se najmanje jednom u tri nedelje koordiniramo oko svih aktivnosti i nadamo se da će to dati rezultate.
Da li će G17 plus posle lokalnih izbora stvarno izgubiti strpljenje prema koalicionim partnerima, naročito prema DSS, kada je reč o saradnji s Hagom i izaći iz Vlade?
- Nikada pravim partnerima ne okrećemo leđa, a saradnja sa DSS u Vladi je sve bolja. Ali Srbiji je potreban konsenzus svih demokratski orijentisanih stranaka. Većina lidera stranaka se izvlači i izbegava da reši teške probleme. Mnogima je lakše da prisustvuju ceremonijama, a da, kada je reč o rešavanju problema, to prepuste nekom drugom, pa to najčešće padne na nas iz G17 plus. Ko to beži od odgovornosti?
- Pravo da vam kažem, mislim na sve one koji se plaše da povuku poteze koji u određenom trenutku nisu previše popularni, da ne bi izgubili politički rejting. Da li tu mislite i na premijera Srbije Vojislava Koštunicu i predsednika Srbije Borisa Tadića?
- Sve odluke o saradnji s Tribunalom treba jedinstveno da donesu Vlada na čelu sa premijerom Koštunicom, ali i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Nismo mi predsednika Srbije birali protokola radi. Kako očekujete da Tadić pomogne u saradnji s Hagom?
- Da omogući politički konsenzus. Za odluke kao što su saradnja s Hagom ili izručenja potrebna je najšira moguća podrška. Niste prvi političar koji govori o nekim centrima moći. Hoćete li otkriti koji su to centri koji vladaju Srbijom?
- To su oni koji novcem utiču da pojedini mediji kreiraju javno mnjenje u pravcu koji njima privatno odgovara. Reč je o strukturama bivše Državne bezbednosti, kao i o ljudima koji su u Miloševićevo doba uživali razne finansijske privilegije. Oni su očito zaključili da G17 plus najenergičnije gura proces reformi i da mnogima ne odgovara uvođenje reda u finansijskoj sferi. Mnogi bi radije visoku inflaciju i zarade na kursnim razlikama, jer su tako nekada stvarali bogatstva. Na čelu je svakako Bogoljub Karić sa BK televizijom i svojim privatnim listom 'Balkan', kao i plaćenim novinarima u nekim drugim medijima. Ali on je samo deo tog paketa, a verovatno se igrom slučaja uklopio u orkestriranu kampanju. Nju vode svi oni koji su izgubili privilegovane pozicije iz prethodnog perioda ili oni koji se plaše da bi ih kroz reformu finansijskog sistema mogli izgubiti u budućnosti. Koji je njihov motiv?
- U početku cilj je bio da Koštunicu nateraju da se liši saveza sa G17 plus. Kada su videli da je i on stao iza nas i da je rešen da se u Srbiji uvede red, onda su počeli i 'rafali' po Koštunici. Konačno, u poslednjih mesec dana i Tadić je postao meta sličnih napada u pojedinim listovima. Na neki način, ti napadi će ujediniti demokratske snage. Kada su napadali mene i Labusa, mnogi su verovatno mislili - 'daj da pustimo da oni politički unište G17 jer će naše stranke imati veći rejting'. Sada svi vide da se nalazimo u istom problemu i nadam se da će demokratske snage jedinstveno delovati na promenama Zakona o javnom informisanju, kako bi se konačno počelo sa sankcionisanjem onih koji iznose neistine. Ko su preostali ljudi iz struktura Državne bezbednosti?
- Imena tih ljudi ne znam, ne znam da li su to bivši službenici ili su i dalje aktivni. To isto pitanje uputio sam direktoru BIA Radetu Bulatoviću. Ima oprečnih informacija da su to ljudi koji su nekada bili u tim strukturama, a neke govore o tome da su u to uključeni čak i neki sadašnji pripadnici BIA na nižim nivoima. Da li vam je Bulatović odgovorio?
- Do sada nije. Moram da kažem da ovo nije samo moje mišljenje, već da drugi političari nemaju hrabrost da to iznesu u javnost. Rebalans budžeta najavljen je za oktobar, ali nije izvesno da će naići na podršku u Skupštini Srbije?
- Moramo da smanjimo rashode za 15 milijardi dinara. U svim zemljama kada se ide na niži deficit to ima opštu političku podršku. Ovde je reč o tome da se nižim deficitom omogući da što više novca ostane u džepovima građana. Sa merama štednje krenuli smo od 1. jula pa smo u avgustu, po prvi put ove godine, ostvarili budžetski suficit. Mere zato neće biti tako drastične kao što se čine, jer smo već ostvarili uštede u julu i avgustu i neće biti naglog smanjivanja rashoda u poslednja tri meseca ove godine. Uvođenje poreza na dodatu vrednost, najavljeno za početak naredne godine, uticaće na poskupljenje stanova u novogradnji?
- Uvodi se PDV, ali ćemo, s druge strane, ukinuti porez na promet apsolutnih prava i neće biti dvostrukog oporezivanja i tako ćemo imati kompenzaciju kada je reč o poreskim davanjima. Globalno gledano, uvođenje poreza na dodatu vrednost pri istom nivou marži trebalo bi čak da dovede do pada opšteg nivoa cena za pet do sedam procenata. Jer porez na dodatu vrednost uvodi se po stopi koja je dva odsto niža od postojećeg poreza na promet. Šta se dogodilo sa obećanjem o stvaranju nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita?
- To je institucija koju gradimo iz temelja, a koja bi do kraja godine trebalo da počne da osigurava bankarske kredite. Ovog meseca biće objavljen konkurs za zapošljavanje ljudi. Koristim priliku da pozovem sve stručnjake za procenu bankarskog rizika da pripreme biografije i jave se ako nemaju posla. Šta to znači za građane?
- Dobiće mogućnost da kod više banaka dobiju kredite na 20 do 30 godina za kupovinu stanova i kuća uz jednocifrenu kamatu. Ona neće biti veća od devet odsto u početku, a vremenom će padati. Da li će se kresanje budžeta odraziti na redovnost zarada i penzija?
- Garantujemo redovne isplate plata i penzija i socijalnih davanja, ali zato ćemo redukovati planirane investicije u objekte i opremu u raznim ministarstvima. Nikola M. Jovanović
