Izvor: Akter, 18.Dec.2015, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kandić: Jača ideja REKOM-a
Ideja o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM) svakim danom je jača jer su podaci o stradalim sve većim i ozbiljniji, rekla je danas koordinator projekta REKOM Nataša Kandić, navodeći da je Koalicija za REKOM uporan zagovornik ove ideje i istraživač
Ono što je Koalicija za REKOM dosad uradila pokazuje da civilno društo ima velike kapacitete i da smo postigli puno u tom zagovaranju tranzicione pravde i vansudskog mehanizma za >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << otkrivanje istine, rekla je Kandić navodeći da ne zna ni jedno drugo civilno društvo koje je više učinilo.
Prema njenim rečima, može se oceniti da civilno društvo ide tim dobrim pravim putem, dok državne institucije u ovom regionu pokušavaju da svoju verbalnu političku podršku s vremena na vreme zaustave.
Svi ste svedoci u poslednje vreme da su političari govorili o pomirenju, ali iz ugla civilnog društva pomirenje je nešto drugo, zahteva konkretna dela i predstavlja proces, rekla je Kandić, navodeći da je posle svakih izbora novim vlastima potebno objašnjavati ideju o formiranju REKOM.
Dokumentovanje je, kako je istakla, veoma važna delatnost koja doprinosi pomirenju a rezultati tog dokumentovanja doprinosiće da pomirenje dobija i memorijalni karakter.
Kandić je navela da je 2.087 državljana Srbije i Crne Gore izgubilo život u toku rata na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovne, pri čemu su gotovo svi pripadnici vojske,
policije ili lica koja su se priključila nekoj od tamošnjih formacija, ukupno njih 1.883.
Kandić je precizirala da su skupljeni podaci da je o 609 redovnih vojnika Jugoslovenske narodne armije, rođenih 1970. ili kasnije, koji su 1990/1991. pozvani da služe redovni vojni rok, prekomandovano na front, pre svega, u Hrvatsku i poginulo.
Prema njenim rečima, najviše ih je sa državljanstvom Srbije i Crne Gore 440, dok ih je 89 državljana Hrvatske, 53 Bosne i Hercegovine, 21 Makedonije, 6 Slovenije, dok za devet još nije utvrđeno koje su državljanstvo imali u trenutku pogibije.
Razgovori sa njihovim porodicama ukazuju da se te pogibije događaju najviše nekoliko dana posle dolaska na teritoriju gde su ratna zbivanja, rekla je Kandić, pominjući Vukovar, Vinkovce, Bosanski Brod, Dubrovnik, koja je navela podatke Fonda za humanitarno pravo.
Koalicija za REKOM uredno dobija podatke od Ministartva odbrane, u skladu sa zakonom o dostupnosti podataka o ličnosti, ali ne i od Ministarstva unutrašnjih poslova,
rekla je Kandić, koja je ocenila i da je interesovanje medija mnogo manje danas u Beogradu, nego što je bilo prilikom prezentacije ovih istraživanja u Zagrebu i Sarajevu.
Na predstavljanju podataka, navedeno je i da je u periodu 1.januar 1998. - 31.decembar 2 000. tokom rata i u vezi sa ratom na Kosovu najmanje 13.549 ljudi igubilo život, odnosno nestalo i to 10.334 civila i 3.212 pripadnika vojnih i policijskih formacija strana u sukobu i ti pripadnika KFOR.
Podaci pokazuju, kako je navedeno, da je među civilnim žrtvama 8.693 Albanaca, 1.196 Srba i 445 Roma i drugih.
Dokumetancija koju prikupljate je od suštinske važnosti, rekao je zamenik ombudsmana Miloš Janković, napominjući da je neophodno da državni organi punom snagom učestvuju u utvrđivanju istine o proteklim događajima.
