Izvor: Blic, 30.Avg.2015, 23:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dunavsku vodenicu spasao od zaborava
Modelar Zlatko Pajić pravi makete vodenica i brodova da bi mladi znali kakva su „čuda tehnike“ na Dunavu imali njihovi preci.
Vodenica je na Dunavu bilo sve do polovine prošlog veka. U 18. i 19. veku kod Apatina se nalazilo više od 50, a po nekim tvrdnjama i 75 vodenica, pa ne čudi što je upravo iz tog kraja naručena maketa koja danas krasi apatinsku Galeriju „Meander“.
U svetu maketara Pajić je poznat po gradnji modela prvog jedrenjaka „Srbija“ - >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << građenog po nalogu knjaza Miloša. Kada je počeo da pravi vodenicu, imao je slične probleme kao i prilikom gradnje „Srbije“.
- Za razliku od jedrenjaka, ovde barem ima ponešto starih slika, čak i fotografija, ali ne i detaljnih opisa i nama modelarima neophodnih skica s dimenzijama. Posle prilično muke, našao sam da ima jedna takva vodenica u Nemačkoj, u gradu Mindenu - kaže modelar iz Smedereva.
Već u prvom kontaktu s Nemcima ispostavilo se da ima preporuku koja će biti od pomoći. Naime, godinu pre napravio je model „Ulmske kutije“, čamca-broda, jednog od mnogih kojima su Nemci u 18. veku stigli da našeg dela Dunava da bi se naselili na obodu habzburškog carstva. Bile su to prve vojvođanske Švabe, što je ovde uglavnom zaboravljeno, ali Nemci, očigledno, i te kako pamte.
- Da im objasnim ko sam i zašto ovo radim poslao sam im fotografije moje „Ulmske kutije“ i već sutradan dobio crtež s merama vodenice. „Kutija“ im se izgleda dopala - kaže modelar.
Najviše posla iziskivale su sitnice - za krov je morao da napravi hiljade malih crepova od lipe...
Vodenica je posle nekoliko meseci rada, najzad, izložena u apatinskoj galeriji.
Apatinci su bili toliko zadovoljni da sada žele da naprave repliku u razmeri 1:1, da vodenica bude turistička atrakcija.
Posle Prvog svetskog rata na području Apatina još su radile 23 vodenice, pred početak Drugog bilo ih je sedam - dve su stradale u bombardovanju, a jedna od oluje.
Nakon oslobođenja, još tri vodenice prestale su s radom jer nije bilo posla.
Poslednju je držao u zakup vodeničar Stevan Pinkert, a nakon njegove smrti, u zimu 1961. godine, uništile su je dunavske ledene sante.
