Izvor: Akter, 11.Apr.2015, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisel naljutio proizvođače alkoholnih pića
Brisel pokušava da uvede označavanje broja kalorija na alkoholnim pićima kao što su pivo, vino i viski kao vid borbe protiv pijančenja i alkoholizma, čemu se međutim suproststavljaju zemlje proizvođači vina i lobiji
Evropski parlament je krajem marta prešao prvu fazu u ovom pravcu
kada je usvojen predlog rezolucije i pozvana Evropska komisija (vlada)
da predloži zakon, najkasnije do kraja 2016. kojim će postati
obavezujuće označavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << nutricione vrednosti (kalorije i sastojci)
na alkoholnim pićima.
U predlogu rezolucije takođe se traži da na etiketi piše da alkohol
predstavlja rizik za trudnice i vozače.
Rezlucija koja je neobavezujuća treba još da bude odobrena na
plenarnoj sednici Evropskog parlamenta krajem aprila.
Tekst je predložila Glenis Vilmot iz redova britanskih laburista.
Prilikom prerade pravila o označavanju prehrambenih proizvoda, što
je završeno 2011. Vilmot se tada borila da se isti propisi za
obeležavanje nutricionih sastojaka primene i na alkohol.
To je, kako kaže, bilo uzaludno zbog jakog lobiranja iz industrije,
tako da je zadovoljna što je ovaj predlog rezolucije sada usvojen.
"Većina nas zna da treba piti umereno. Međutim uticaj konzumiranja
alkohola na naše zdravlje daleko je od očiglednog", rekla je Ilaria
Pasarani iz Evropskog biroa za potrošače.
Ona je rekla da je podcenjen udeo alkohola u prehrani i navela da
ljubitelji alkohola ne znaju koje aditive u vidu boja, konzervanasa i
aroma unose.
Četiri vodeća evropska proizvođača piva - Karlsberg, Hajneken, AB
Inbev i SABMiler - nedavno su se založili za "dobrovoljno"
označavanje energetske vrednosti piva. Oni su kao osnovu uzeli 100
mililitara pića, što bi za pivo značilo 46 kalorija, dok bi crno
vino imalo 82 i viski 245.
Taj predlog razljutio je proizvođače jačih alkoholnih pića koji su
naveli da je 100 mililitra jedva trećina obične krigle piva a
predstavlja dosta veliku količinu za jaki alkohol.
Iako sada piju manje posle vrhunca dostignutog tokom 1970-ih
Evropljani su i dalje najveći konzumenti alkohola na svetu. Brisel
procenjuje na 155 milijardi evra godišnje socijalne troškove koji se
pripisuju preteranom piću u EU.
Proizvođači vina su takođe protiv i navode da nutricione vrednosti
njihovog proizvoda menjaju iz godine u godinu i da bi obeležavanje
bilo izuzetno skupo za taj sektor.
