Izvor: BKTV News, 23.Jan.2018, 09:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Donald Tramp, predsednik SAD - godina PRVA (KOLUMNA)

Imao je male šanse da dobije predsedničku nominaciju Republikanske stranke, pa je uspeo u tome.

Bio je autsajder u predsedničkoj trci protiv Hilari Klinton, pa je pobedio. Ne mali broj Amerikanaca je očekivao da bi Tramp već u prvoj godini svog mandata mogao da bude opozvan. A on je prvu godinu svog mandata pregurao – možda ne onako kako je on očekivao, ali je i to uspeo.

Prva godina mandata Donalda Trampa kao novog američkog predsednika bila je sve samo >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ne obična ,,predsednička,, godina. Posle više nego iznenadjujuće pobede na izborima, kada se borio ne samo protiv demokrata, već i protiv dela republikanske stranke, čiji je kandidat formalno bio, Donald Tramp je po ulasku u Belu kuću, shvatio kolika je snaga američkog političkog establišmenta i tzv. „duboke države“.

Tramp je na teži način morao da shvati da ma koliko neki predsednik bio jak, američku politiku – i spoljnu i unutrašnju, ne vodi samo Bela kuća, već na nju opredeljujuće utiču i Kongres i Senat, ali i neki drugi, formalni ili neformalni centri moći.

Od samog početka je bilo jasno da će američki politički establišment, protiv čije volje je Tramp postao predsednik, na svaki način zagorčati život ,,neželjenom“ predsedniku, terajući ga na bolne kompromise da bi kako-tako održao svoj mandat. Lansirajući priču o umešanosti Rusije u američke izbore i povezanost pojedinih Trampovih saradnika sa predstavnicima ruske vlasti, koja se od medijske priče izdigla na nivo nacionalne istrage, ,,duboka država“ je odmah udarila na Trampa, ne dajući mu vremena da stabilizuje svoju vlast u Vašingtonu, čak ni da napravi željeni tim u Beloj kući.

 Foto: AP/Susan Walsh

Šta više, zbog niza skandala, pravih i fabrikovanih, Tramp je morao da se odrekne nekih od bitnih najbližih saradnika. Američki predsednik uspeo je tokom prošle godine da izbegne i prvi formalni zahtev za njegov opoziv tzv. „impičment“, o kome se toliko govorilo u američkoj javnosti od samog početka Trampovog mandata.

Možda je upravo taj pritisak ,,na domaćem terenu,, prinudio Donalda Trampa da povlači radikalne i neočekivane spoljnopolitičke poteze i da odustaje od pojedinih važnih predizbornih obećanja. Mora se priznati ipak i da su neki Trampovi spoljnopolitički potezi bili prilično šokantni i doneti bez vidljivog političkog pritiska.

Možda je Amerika kod Trampa ,,na prvom mestu“, ali je on kao lider najmoćnije svetske sile povlačio poteze koji su u najmanju ruku izazivali potrese na medjunarodnoj sceni, i često ljutile američke saveznike u Evropi, ali i širom sveta. Odluka da se SAD povuče iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama izazvala je prilično oštru reakciju zapadnih saveznika.

Ni NATO saveznici nisu baš sa oduševljenjem ispratili američko insistiranje da članice NATO-a izdvajaju značajnija finansijska sredstva za finansiranju troškova ovog vojnog saveza. Pravi haos na Bliskom istoku izazvala je odluka američkog predsednika da američku ambasadu u Izraelu premesti u Jerusalim, čime je praktično taj grad priznao kao glavni grad Izraela, što je izazvalo gnev Palestinaca, i čitavog arapskog sveta i praktično urušilo mirovne pregovore izmedju Izraela i Palestine.

Tramp u prvoj godini svog mandata nije uspeo, kao što je obećavao u kampanji, da kako-tako normalizuje odnose sa Moskvom, već ih je, delimično i zbog pritiska ,,unutrašnje države“, doveo na najniži nivo od Hladnog rata. Sa Severnom Korejom Tramp je igrao veoma opasnu igru, preteći oružanom intervencijom zbog severnokorejskih nuklearnih proba, što je čitav region dovelo na ivicu realnog sukoba, možda čak i uz upotrebu nuklearnog oružja.

 Foto: AP/Susan Walsh

Jedan od kamena spoticanja američkog predsednika sa zapadnim saveznicima, ali i sa drugim velikim silama, je uporno insistiranje Donalda Trampa na izmenama nuklearnog sporazuma sa Iranom, iza koga su inače stale i zemlje EU i Rusija. Taj stav američke administracije dodatno zaoštrava odnose sa Teheranom i samo ,,doliva ulje na vatru,, u inače zapaljivom regionu Bliskog Istoka. SAD takodje pokušava na svaki način da ojača svoju poziciju u sirijskoj krizi, u kojoj je Rusija vidljivo ostvarila ozbiljnu, ne samo političku i vojnu, već i geostratešku pobedu, ne samo protiv Islamske države, već i protiv američkih interesa. Američka administracija još uvek pokušava da spase šta se spasti može i da zadrži svoje vojno prisustvo u Siriji, na terenu, kroz podršku opozicionim oružanim formacijama, pre svega Kurdima.

Tramp realno nije uspeo da realizuje i konkretizuje puno obećanja iz njegove izborne kampanje, čak i famozni zid na granici sa Meksikom, iako je tu priču pokrenuo na nivou SAD-a. Od pokretanja priče do realizacije dug je put.

Tramp je na početku svog mandata uglavnom bio u sukobu sa američkim mejnstrim medijima, posebno sa CNN-om. Trampov ugled dodatno je poljuljala knjiga Majkla Volfa „Vatra i bes: unutar Trampove Bele kuće“ u kojoj je iznet čitav niz diskreditujućih informacija o životu Donalda Trampa i njegove žene Melanije u Beloj kući. Tramp je pokušao preko svojih advokata da spreči objavljivanje ove knjige, koja je pisana populističkim načinom i koja ozbiljno narušava ugled američkog predsednika.

Bela kuća se suočila i sa delimičnom blokadom američkih saveznih službi, pošto demokrate i republikanci u Senatu nisu uspeli da postignu dogovor o privrednom finansiranju savezne vlade, pre svega zbog nesuglasica oko pitanja imigracije i bezbednosti granica. Ovo nije usamljen slučaj za SAD, i ovakve blokade finansiranje savezne države trajale su najviše par nedelja, s obzirom na činjenicu da ovakva situacija u političkom smislu ne odgovara na demokratama ni republikancima.

Medjutim, Tramp je dobio još jedno političko upozorenje, koje nagoveštava da će njegov mandat i dalje biti obeležen nesuglasicama sa Senatom i Kongresom, ali i drugim važnim centrima moći u Americi.

Sa druge strane, Trampa su obradovali dobri rezultati na godišnjem sistematskom zdravstvenom pregledu. Zdravlja će mu sigurno trebati za iskušenja koja ga očekuju u preostalom delu mandata. Što se tiče Srbije, stiče se utisak da u prvoj godini mandata Donalda Trampa nije bilo nekih vidljivijih promena američke politike prema našoj zemlji i regionu jugoistočne Evrope. Čini se da se politika nove  administracije prema našem regionu po političkoj ,,inerciji,, za sada nastavlja na osnovu ključnih pravaca koje su postavile prethodne američke administracije.

Takodje, treba biti svestan da se glavni pravci američke spoljne politike, posebno u regionima koji nisu u fokusu nove administracije, ne menjaju ni lako ni brzo. Što se Srbije tiče, na ,,Trampovom Zapadu za sada ništa novo“...
Pogledaj vesti o: Donald Tramp,   Hilari Klinton,   Izbori

Nastavak na BKTV News...

NoviMagazin.rs: Senat odobrio predlog Trampa da Pauel bude šef Federalih rezervi