Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Mar.2015, 15:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vek Lajke

Bio je to početak fotografije kakvu danas poznajemo. Nekoliko meseci pre Prvog svetskog rata inženjer Oskar Barnak, koji je prešao iz nemačke optičarske kompanije Zeiš u eksperimentalno odeljelje konkurentskog Leitz-a, završio je svoj novi izum - Mikro Liliput kameru.

Završni detalji morali su da sačekaju mir, ali kada je nova kamera stigla u radnje 1925. godine pod imenom Lajka, bio je to početak novog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << doba, piše Indipendent.

Lajka, koja se kratko prodavala kao Barnak kamera, bila je fotoaparat koji je mogao da se nosi u džepu i koristi u svakom trenutku. Bila je gotovo nečujna i pružala je maksimum diskrecije. Rukovanje njom bilo je dovoljno jednostavno da mogu da je koriste amateri. Lajka je bila proizvod ogromne inženejrske sofisticiranosti i ingenioznosti, mala revolucija koja je predvidela današnje hajtek proizvode, uključujući i ajfon.

Zahvaljujući jednostavnosti i kompaktnosti otvorila je put modernoj fotografiji kojoj su bili potrebni brzina, tišina i agilnost, fotožurnalizmu a naročito ratnoj fotografiji ali i modnoj fotografiji.

Da bi obeležili vek od izmišljanja Lajke, kompanija Leitz objavila je knjigu u koju su stala dela više stotina fotografa koji su koristili svoju Lajku kao "optički produžetak oka", kako je jednom prilikom rekao Anri Kartije Breson.

U knjizi "100 godina Lajke", zastupljeni su snimci Brusa Gildena, Kartije Bresona, Eliota Ervita, Sebastijana Salgada, Vilijama Eglestona i desetak najvećih svetskih ratnih fotografa.

Lajka je u početku promovisana kao "aparat svog vremena". Do Lajke, kamere su bile ogromne kutije sa tablama koje su morale da se stavljaju i vade, crnom tkaninom koja je išla preko glave fotografa, stalkom za tešku kameru.

Fotografija je u to vreme bila umetnost koja je zamrzavala nešto što je već zamrznuto, jer su modeli strpljivo čekali da izlaganje prođe, umetnost koja je imitirala slikare pejzaža ili mrtve prirode i čekala da bude priznata kao ozbiljna, klasična umetnost.

Sa Lajkom, to se promenilo. Lansiranje aparata 1925. poklopilo se sa ključnim momentima modernističkih pokreta - pojavili su se Bauhaus i Valter Gropijus, Ejzenštajn je prikazao "Oklopnjaču Potemkin", nadrealisti su cvetali, Velika pariska izložba dizajna otvorena je te godine... Lajka je brzo našla mesto u srcima mnogih umetnika, a naročito nadrealiste Kartijea Bresona koji je štafelaj zamenio fotoaparatom.

Za fotografe obučavane u klasičnoj tradiciji, Lajka je bila trivijalni novitet i igračka, ali su amateri u njoj videli brojne prednosti, uljučujući jednostavnost u korišćenju i lakoću samog aparata.

Danas je Lajka iznenađujuće skup "modni dodatak koji nose rok zvezde i bankari" vredan više od 5.000 funti. Profesionalci se žale na nedostatke i ograničenja novijih modela ali i dalje gunđavo priznaju da je Lajka predivna za korišćenje, da je kvalitetan aparat u koji se može pouzdati.

Prema rečima Kartijea Bresona, koji nikada nije ostavio svoju prvu ljubav: "Lajka je kao dubok, topao poljubac, kao hitac revolvera, kao kauč psihoanalitičara".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...