Izvor: Deutsche Welle, 27.Feb.2017, 08:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uputstvo za razgovor sa vanzemaljcima

Lingvistkinja Džesika Kun bila je savetnica na filmu „Dolazak“ (Oskar za najbolji zvuk) u kojem ljudi pokušavaju da se sporazumeju sa vanzemaljcima. Za DW govori o tome koliko je lingvistika u filmu realno predstavljena.

Film „Dolazak" (Arrival) dobio je Oskara za najbolji zvuk u kojem i jeste važna poenta filma. Zemlju posećuju vanzemaljci koji, izgleda, žele da komuniciraju sa ljudima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Problem je što se nikako ne razumemo. Dvanaest čudnih svemirskih brodova lebdi nad Montanom i američka vojska ima zadatak za lingvistkinju Luiz Benks (čiji lik tumači Ejmi Adams) – da nađe način da se sporazume sa došljacima. Savetnica za ovaj film bila je Džesika Kun koja predaje lingvistiku na Univerzitetu Mekdžil u Montrealu.

DW: Lik lingvistkinje deluje realno prikazano. Šta su bili najveći izazovi za Vas?

Džesika Kun: Deo mog rada na filmu bilo je čitanje različitih verzija scenarija o kojima sam se izjasnila kako bi se neki delovi menjali. Kod nekih mesta su mi veoma fino objasnili da se glavna holivudska publika ne sastoji od teoretičara lingvistike tako da nećemo moći da uradimo baš sve kako treba. Tako da sada mi, lingvisti, prvi put možemo da iskusimo kako se verovatno oseća fizičar kada gleda svaki naučnofantastični film. Mislim da su ukupno uradili dobar posao i da će lingvisti biti zadovoljni što je naše polje istraživanja predstavljeno na velikom platnu. Nije baš svaki dan profesor lingvistike heroj holivudskog filma. Mnoge stvari su ispravno predstavljene. Tako se insistiralo da komunikacija sa heptapodima (vanzemaljskom vrstom iz filma, prim. red.) mora početi od prostih stvari, da se ne može odmah komunicirati o kompleksnim pitanjima.

Džesika Kun

Kako ste Vi dospeli na film? Da li Vas je jednostavno neko pozvao?

Pa da. Bila je to slučajnost. Snimalo se ovde, u Montrealu, i prvo su se javili mom kolegi Morganu Sonderegeru. On se bavi zvučnim sistemima i jezicima pa je pomogao da se naprave vanzemaljski zvuci koje čujete na početku filma. Kasnije su hteli da se posavetuju sa nekim ko se bavi lingvistikom, ko je radio na malo istraženim jezicima tako što je išao na mesta gde se ti jezici i dalje govore – jer takvu biografiju ima i lik koji tumači Ejmi Adams – a to je baš ono što je moja oblast. Tako da ih je Morgan povezao sa mnom.

Ima li paralela sa poslom koji radite sa zemaljskim jezicima?

Važno otkriće lingvistike je da ljudski jezici imaju određene zajedničke karakteristike. Zvuče veoma različito i gramatička pravila odudaraju na mnogo načina, ali su mnogi temeljni principi svima zajednički. Kada, kao lingvista, radim sa ljudskim jezicima imam tu prednost – pokaži mi nekoliko rečenica tog jezika i moći ću već da dam prilično dobre procene kako funkcioniše taj jezik. Kada se radi o heptapodima, nema te startne prednosti. Nemamo pojma koliko vanzemaljski jezik može biti različit.

Ako bi sutra vanzemaljci sleteli u Montreal, da li biste Vi pokušali da stupite u kontakt isto kao što je urađeno na filmu?

Lingvista treba da povezuje zvuke – ukoliko je jezik govorni – ili simbole sa značenjima. Ako pokažete recimo na knjigu, pretpostavljam da ću od vas čuti reč „knjiga“. Treba početi od konkretnih stvari i onda ih lagano nadograđivati. Tako lingvisti rade kada su na terenu u monojezičkim situacijama – dakle tamo gde ne govorimo treći zajednički jezik sa onima sa kojima komuniciramo. Mislim da bi lingvisti tako radili i da se pojave vanzemaljci.

Jeste li ikada pomislili da ćete raditi na filmu koji je u igri za Oskara?

Nikada, bilo je to iznenađenje. Nisam nikada razmišljala o komunikaciji sa vanzemaljcima dok nisam dobila imejl od ekipe filma. Ali bilo je zabavno i korisno za lingvistiku jer je učinilo polje vidljivijim. Mislim da kao naučnofantastični film zaista dobro koristi fikciju da podstakne publiku da razmisli o velikim važnim pitanjima koja prevazilaze i jezička.

Leonardo di Kaprio u filmu Plaža glumi američkog studenta Ričarda Fišera koji na Tajlandu traži jednu čuvenu plažu. Film je snimljen 2000. godine na arhipelagu Ko Fi Fi koji je 2004. postao i nacionalni park. Brodovi i čamci svakodnevno dovoze turiste u lepu uvalu. Posetilaca ima toliko da je to postalo problem.

3-D film režisera Džejmsa Kamerona je 2009. fascinirao svet svojom mešavinom virtuelnog i realnog sveta. Radnja se odigrava na fiktivnoj planeti Pandori, čiji pejzaži su imitacija nacionalnog parka Žangđijađije na severu Kine. Tamo je jedan bizaran kompleks stenja 2010. čak preimenovan u "Avatar Halleluja Mountain".

Kroz ovaj pejzaž je Hari Poter "Hogvarts-ekspresom" putovao u svoju čarobnjačku školu. U stvarnosti, vožnja istorijskim vozom Džekobit u škotskim brdima nije ništa manje atraktivna. Putnik se u njemu oseća zaista kao da putuje za Hogvarts.

Renomirani Britanski institut za film uvrstio je Lokalnog heroja 1999. na listu najboljih britanskih filmova svih vremena. Škotski predeli u tom filmu nisu samo ukras, već su šarm prirode i njenih stanovnika pokretačka snaga dela. Obalsko mesto Penan, koje se u filmu zove Fernes, danas je svetski slavno.

Režiser Piter Džekson je zaključio da je njegova domovina Novi Zeland savršeno otelotvorenje fiktivnog sveta Gospodara prstenova. Mesta gde je snima film su postala svetilišta ljubitelja filma iz čitavog sveta. Na slici se vidi jezero Pukaki - ono je bilo jedna od „kulisa“.

Čuveni film sa Meril Strip na pozadini velelepnih predela Kenije pripoveda priču o danskoj grofici Tanji Bliksen. Pred kraj kolonijalnog perioda ona je napravila plantažu kafe u Keniji i zaljubila se u jednog lovca. Jedna od najlepših scena je njen let avionom iz kojeg se vidi lepota predela. Zbog tog filma, Kenija je 80-ih godina doživela pravi turistički bum.

Monumentalno remek-delo Dejvida Lina sa Piterom O'Tulom u glavnoj ulozi sniman je 1962. delom na originalnim lokacijama u Jordanu. Tu je bio stanioniran Tomas Edvard Lorens, britanski oficir, za vreme Arapskih revolta 1917. i 1918. godine. Film je 1963. dobio sedam Oskara i četiri nagrade Golden gloub.

Gola pustinja bez ljudi - mnogi filmovi su snimani u Tunisu, na primer, Indijana Džons ili Engleski pacijent. No, pustinji pesak Tunisa je je postao poznat po Rativima zvezda Džordža Lukasa. Rodno selo Luka Skajvokera kod Nefte je od 1995. godine velika atrakcija.

Dolina spomenika u Juti u SAD je krajolik koji su proslavili vesterni. Jedno ime je neraskidivo povezano sa tom dolinom: Džon Vejn. On se proslavio u legendarnom filmu Džona Forda Poštanska kočija. I najznačajniji motorciklistički film svih vremena, Goli u sedlu, snimljen je delom u ovoj dolini.

Hajdi je možda najslavnija Švajcarkinja na svetu: devojčica koja je morala da napusti svoj voljeni Alp i privremeno se preseli u Frankfurt. Čuveni roman za decu Johane Špiri je više puta ekranizovan - poslednjih put 2015. Pre 20 godina, okruzi koji su poprišta radnje romana udružili su se u turistički region Hajdiland. Otada cveta „Hajdi-turizam“.

Autor: Ane Termehe

Nastavak na Deutsche Welle...