Izvor: Politika, 18.Jun.2011, 18:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trojke u srpskom genu
(Good shoot from Serbian root)
To što Pele u fudbalu, onje u košarci. Na drugom mestu liste najboljih strelaca u istoriji košarke nalazi se legendarni Karim Abdul Džabar iz Los Anđeles lejkersa – 46.725 poena. Prvoplasirani je Oskar Šmit –postigao 49.737 koševa. Dobro, kakve to veze ima sa Srbima?Košarku je počeo kada šut za tri poena nije postojao, što znači da bi mu skor bio znatno bolji. Najviše koševa je postigao na utakmici za Bandeirantes – 74, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za reprezentaciju 55, na Olimpijadi u Seulu protiv Španije 1988.godine. Za vreme Svetskog prvenstva u Turskoj 2010. nagrađen je izuzetnim priznanjem – ulaskom u „Hol slavnih” FIBA.
Gospodine Šmit, osvojili ste sva priznanja koja u košarci mogu da se osvoje. Poslednje je izbor u „Kuću slavnih”. Koje vam je najdraže?
Teško mi je da odgovorim, sva su mi draga i sva su došla u određenom trenutku karijere.
Igrali ste veoma dugo i veoma uspešno. Postigli ste 49.737 poena na zvaničnim utakmicama, kao nijedan košarkaš na svetu. Zašto „Sveta ruka”, kako su vas prozvali, nije odigrala još nekoliko utakmica – 50.000 zvuči mnogo bolje?
Svakako da je 50.000 poena zvuči mnogo bolje. Ali i ovaj broj znači da je moja karijera jako dugačka. U svakom slučaju srećan sam što sam se zaustavio na ovom broju.
Koji vam je od ovih 49.737 pogodaka najznačajniji u životu, koji je najnezaboravniji, a koji najlepši?
To su poeni koje sam postigao 1979. godine igrajući za klub „Sirio” iz Sao Paula, kada smo postalinezvanični svetski prvaci. U reprezentaciji Brazila to je utakmica kada smo postaliprvaci Panameričkih igara na prvenstvu u Indijanapolisu, 1987 godine: u finalu smo pobedili reprezentaciju SAD. Završetak utakmice sam dočekao s mnogo emocija. (Na toj utakmici Oskar Šmit postigao je 46 poena.)
Ljubitelji košarke, naročito u Evropi, neće nikada zaboraviti 44 poena protiv „Reala” iz Madrida koje ste postigli 1989. Ali na toj utakmici pokojni Dražen Petrović je dao 62! Vas dvojica zajedno 106 poena. Tada ste igrali za italijansku „Kazertu”.
Bila je to nezaboravna utakmica, a mi smo izgubili. Poraženi nikad nema dobar osećaj, ali se sećam dasmo pobedili u polufinalu Sabonisov tim, a to je bio sjajan osećaj.
Igrali ste dosta utakmica protiv jugoslovenskih i srpskih igrača u majici Brazila (u 326 utakmica postigao 7.693 poena). Koga ste od jugoslovenskih igrača najviše cenili?
Sećam se da smo skoro sve utakmice protiv Jugoslavije izgubili. Kakav je to tim bio. Strašni igrači. Mi smo ih izuzetno poštovali i uvek smo davali sve od sebe da pobedimo, ali je to bilo skoro nemoguće.
Ko je najbolji jugoslovenski ili srpski igrač koga ste gledali ili protiv koga ste igrali? Protiv koga je bilo najteže igrati?
Ne znam tačno ko je koje nacionalnosti, ali je moj omiljeni igrač bio Dražen Petrović.
Brazilska košarka nije u ravni fudbala. Zašto?
Spali smo u grupu drugorazrednih svetskih ekipa. Imamo igrače u NBA, ali su oni, nažalost, drugorazredni. Potreban nam je igrač koji bi bio superzvezda, tada će rezultati brazilske košarke biti zapaženi.
U septembru 1999. bio sam u Rio de Žaneiru, gledao sam nekoliko vaših utakmica na televiziji. Bili ste popularni kao teniser Novak Đoković danas u Srbiji. Zašto ste prestali da igrate košarku?
Bio sam premoren. Da li znate šta znači igrati protiv timova kao što je „Flamengo”, i to u 45. godini? Posle svake utakmice morao sam nekoliko dana da se odmaram, da se u krevetu „lečim” od umora.
Znate li srpskog fudbalera Dejana Ramba Petkovića?
Znam ga iz „Flamenga”. Mislim da je mogao još da igra, fudbal je jednostavnija igra od košarke, manje je naporan.
Šta danas radite?
Angažuju me brazilske kompanije kao motivacionog govornika, a komentarišem i utakmice na brazilskim TV stanicama. To je za sada dovoljno.
Planirate li da posetite Srbiju?
Uskoro bi trebalo da posetim Evropu. Imam pozive da gostujem u Italiji, Španiji, ali sam to odbio jer su moji govori dobri jedino na mom, portugalskom jeziku, iako znam i španski i italijanski.
Rođeni ste u Natalu, tamo će ove godine biti svetsko prvenstvo za veterane. Hoćete li da igrate za neki od brazilskih timova?
Ne, više neću igrati košarku. Nemam snage.
Pročitao sam da ste izjavili da za dobar šut morate da imati srpske korene. Otkuda to?
Mislio sam na moju baku koja je bila poreklom Srpkinja. Imao sam dobar šut, ali sam svakog jutra jako rano ustajao i vežbao. Niko nije toliko uvežbavao šut, i ja sam ponosan na tu činjenicu.
Vaša baka bila je iz Beograda, njeno ime je Ana Marcus (verovatno Marković na srpskom). A deda (i otac) bili su Nemci. Znate li kako je ona stigla u Brazil? Održavate li veze s rođacima u Srbiji?
Baka i deda su došli u Brazil pre Drugog svetskog rata, tu su se upoznali i venčali.
Igrali ste protiv srpskih igrača. Da li ste s nekim od njih u kontaktu?
Nažalost, ni sa kim. Svako je u svom svetu, a on više nije isti za nas iako smo igrali košarku zajedno. Ali kada sam primio priznanje za ulazak u „Kuću slavnih” 2010. u Turskoj dosta sam se družio s Dinom Meneginom iz Italije i Vladom Divcem iz Srbije.
(Posle razgovora saznali smo da je Oskaru Šmitu u bolnici u Sao Paulu odstranjen manji benigni tumor na mozgu. Poželeli smo mu brz i uspešan oporavak, a on je elektronskom poštom uzvratio sutradan i potvrdio da se dobro oseća. Srećno,majstore!)
(Iz dodatka NIT - broj2)
Petar Kočović
objavljeno: 18.06.2011
