Izvor: Politika, 18.Jan.2015, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TV serije – „droga” koja stiže po sezonama
Da li su najbolje drame i komedije napustile bioskope i „nastanile” se na televiziji, zaludevši gledaoce koji s nestrpljenjem iščekuju nove epizode
Približava se još jedna dodela Oskara, ali za mnoge ljubitelje pokretnih slika tek tada počinje odbrojavanje. Kad prođe ceremonija u Los Anđelesu, ostaje samo pet dana do početka nove sezone „Kule od karata”. Obožavaoci komedije „Devojke” već uživaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u novim epizodama, a „Igra prestola” se željno iščekuje u aprilu, kada će se dogoditi i svojevrstan presedan da neka serija dospe na veliko platno – u američkim bioskopima biće prikazane poslednje dve epizode prethodne sezone ovog serijala.
Čini se da su svi zaluđeni serijama koje uspevaju da preotmu novinske naslove filmovima, čak i u vreme Oskara i „Zlatnih globusa”. Poslednjih godina u toku je polemika o tome da li su najbolje drame i komedije napustile bioskope i „nastanile” se na televiziji.
Reditelj Stevan Filipović kaže da je to proces koji traje dugo i počeo je sa serijama poput „Odeljenja za ubistva” i „Porodice Soprano”.
– Pre toga, TV serije su bile posmatrane kao umetnički inferiorne u odnosu na filmove, uglavnom sa razlogom. Bile su mnogo više upakovani „proizvodi”, a manje autentična umetnička dela, i bilo je puno ograničenja: niste mogli da se bavite „teškim” temama, nije bilo psovki, golotinje i slično. Sa pojavom kablovske TV u Americi, uvedena su drugačija pravila i drugi modeli finansiranja, što je donelo više slobode autorima. Danas je, na primer, kablovska mreža HBO simbol kvalitetnih i visokobudžetnih TV projekata, u kojima ponekad ima više autorske hrabrosti i rizika nego u zlatno doba filma, a paralelno, budžeti filmova su toliko skočili da sad o svemu odlučuju komiteti deoničara i producenata, i prostor za eksperimentisanje bilo koje vrste je sužen, što su mnogi reditelji, poput Dejvida Finčera ili Stivena Soderberga odavno shvatili, i „preselili” se na TV. Evo, pre neki dan sam pročitao da čak i Vudi Alen snima TV seriju! Lično, u poslednjih nekoliko godina su mi kvalitetne serije mnogo inspirativnije od filmova.
Nove epizode „Kule od karata” već od kraja februara: Kevin Spejsi (Foto Beta)
Aleksandar S. Janković, kritičar i profesor FDU, smatra da srž problema leži u promeni načina gledanja filmova i TV serija.
– Bioskopi su se preselili u tržne centre, a televizori postaju sve veći, bolji i pristupačniji. Proživljavamo bel epok serija koje su svoju postmodernističku transformaciju počele od 1990. i „Tvin Piksa” Dejvida Linča. Od tada više ništa nije bilo isto, likovi su bili sve kompleksniji i mračniji a zapleti neočekivaniji i šizofreni. Filmovi imaju drugačiju produkcionu uslovnost i mislim da lice i naličje Amerike ovaploćene u Holivud i Sandens estetici lepo funkcionišu mimo velikih promena u narativu TV serija – smatra Janković.
Mnogi još ne mogu da prežale što se završila „Čista hemija”, jedna od najboljih i najnagrađivanijih serija. Oni koji su je propustili ne moraju da čekaju reprizu, jer mogu da je skinu sa interneta (i legalno i nelegalno). Onda obično sleduje „gledanje u cugu”, takozvano bindžovanje. Na ovaj način mogu da se nadoknade i propuštene sezone aktuelnih serija.
– Ovo je zanimljiv fenomen. Dramaturgija serija je prilagođena činjenici da se emituju jednom nedeljno, i zato često na kraju epizode imamo takozvani klifhenger koji nas ostavlja da u neizvesnosti i nestrpljenju čekamo sledeću epizodu. To je „droga” koja je programirana da traje nedelju dana. E, sad, zamislite koliko je intenzivnije dejstvo te droge ako odmah po završetku jedne epizode možemo sebi da priuštimo sledeću dozu, što nam distribucija preko interneta pruža. Nema čekanja, nema reklama. Nije ni čudo što su serije poput „Kule od karata” sa Kevinom Spejsijem toliko popularne – zaključuje Filipović.
Kao jedan od argumenata na strani serija navodi se to što one autorima daju više prostora da izgrade upečatljive likove s kojima će se gledaoci povezati.
Filipović, koji je režirao i filmove („Šejtanov ratnik” i „Šišanje”) i serije („Urgentni centar”), smatra da oba formata imaju svojih prednosti:
– Film nas natera da kao autori budemo efikasni i kreativni i da celu priču i eventualno transformaciju lika „spakujemo” u dva ili tri sata, i to je ponekad dobro, jer nema besmislenog razvlačenja. S druge strane, serije nam pružaju tu divnu mogućnost da „živimo” sa likovima i da im zaista uđemo pod kožu.
J. Kavaja
objavljeno: 19.01.2015.
.jpg)
