Izvor: B92, 06.Feb.2019, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve je počelo zbog bolesne mačke: Istina o najuspešnijem falsifikatoru
Li Izrael, nekada uspešan biograf, upala je u svet falsifikovanja umetnosti da bi se spasila siromaštva i platila veterinaru račune za svoju mačku. Ko je bila žena koju su smatrali najuspešnijim falsifikatorom u istoriji književnosti. Ovo je radnja filma "Možete li mi ikada oprostiti?" (Can You Ever Forgive Me?) koji je nominovan za Oskara u nekoliko kategorija.
Li Izrael je prodavala pisma za koja je tvrdila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da su ih pisale poznate ličnosti - od Doroti Parker do Noela Kovarda, a u stvari je iza njih stajala ona. Izrael je to radila tri godine, do 1992. godine, kada je uhapšena, a potom priznala krivicu pred Federalnim sudom, piše britanski Independent.
Njeni memoari objavljeni su 2008. godine, a sada nastavljaju da žive i kroz film. Glumica Melisa Mekarti (Mellisa McCarthy) nominovana je u kategoriji najbolja glumica za ulogu Li Israel, a Ričard Grant (Richard E Grant) za najbolju sporednu ulogu u istom filmu. Film Mariele Heler (Marielle Heller) je nominovan i za najbolji scenario.
U filmu se prepliću dve stvari - njeno kršenje zakona i neverovatan talenat da se "izvlači" godinama.
"Nisam više ljuta, i mislim da je ovo bilo dragoceno i veliko iskustvo za mene. I ona (Izrael) je zaista odličan pisac. Učinila je pisma sjajnim", rekla je Naomi Hempl vlasnica knjižare u Njujorku za Njujork Tajms nakon objavljivanja memoara.
Svet joj se srušio
Izrael je rođena 1939. godine, u jevrejskoj porodici u Bruklinu, gde je i diplomirala 1961. godine. Ubrzo nakon diplomiranja na Bruklinskom koledžu, počela je da radi kao pisac frilenser, pisala je članke o pozorištu, filmu, televiziji, od Njujork Tajmsa do "sapunica".
Prvu biografiju - glumice Talule Bakhend objavila je 1972. godine, a drugu 1980. analizirajući život novinarke Doroti Kilgalen. Nakon što je pristala, zbog unapređenja da napiše neautorizovanu biografiju o kozmetičkom magnatu "Estee Lauder" koja je rezultirala kritičkim i komercijalnim neuspehom, svet joj se rušio.
Nije mogla da plati 40 dolara veterinaru kod kog je vodila svoju mačku Doris. To je bila prekretnica.
Ukrala je nekoliko pisama iz njujorške biblioteke u Linkoln centru, krijući ih u cipeli. Prodala ih je za 40 dolara u knjižari gde se prodaju retke knjige. Kasnije je rekla da nije osećala nikakvu krivicu jer su "pisma od pokojnika - a Doris i ja smo žive".
Polako je, vremenom od toga, napravila industriju, prodajući svoja dela za cifru od 50 do 100 dolara. Procene su da je bilo 400 pisama, čime se ona svrstava u najuspešnije falsifikatore u književnoj istoriji.
Uhvaćena je kada je ustanovljeno da je pismo Ernesta Hemingveja koje je prodala, zapravo pripadalo kolekciji Univerziteta Kolumbija.
Najbolji posao
Okrivljena je zaveru u prenošenju ukradenih dela preko državnih granica, radi sticanja dobiti, 1993. godine i osuđena na šest meseci, uslovno na pet godina kućnog zatvora.
Kasnije je napisala "Možete li mi ikada oprostiti", njenu četvrtu i poslednju knjigu dok je radila kao urednik u školskom magazinu. U njemu je napisala: "I dalje smatram da su ta pisma bila moj najbolji posao".
Izrael je preminula 2014. godine u 75. godini.
FBI istražitelj koji je radio na njenom slučaju Karl Burel (Carl Burrell) nazvao ju je "brilijantnom". FBI je otkrio veliki broj njenih falsifikata, ali su priznali da "njeni radovi i dalje cirkulišu".
Ko zna koliko će još ostati neotkriveni.
.jpg)
