Izvor: Politika, 06.Jul.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snouden je heroj, istorija nije Diznilend
Oliver Stoun predstavio integrisanu verziju serijala „Neispričana istorija Sjedinjenih država” i originalnu verziju filma „Aleksandar Veliki”, a festival mu je uručio Kristalni globus za izuzetan doprinos svetskom filmu
Karlove Vari- Reditelj, scenarista i producent Oliver Stoun, vlasnik tri Oskara, dve ratne medalje „Bronzane zvezde” i „Purpurnog srca” i velikog broja vanserijskih igranih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i dokumentarnih filmova, na 48. Karlove Vari festivalu predstavio je integrisanu verziju dokumentarnog serijala (10 epizoda po sat vremena) „Neispričana istorija Sjedinjenih država” i originalnu, rediteljsku verziju filma „Aleksandar Veliki” (tri i po sata), a festival mu se sinoć odužio uručenjem Kristalnog globusa za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji.
Ponovni susret sa Oliverom Stounom prilika je za saznavanje njegovih stavova, ne samo o seriji koja je uzdrmala Ameriku i istoimenoj knjizi na 750 stranica koja se širi po policama knjižara u SAD, koju je objavio zajedno sa istoričarem Piterom Kuznikom (koautorom filma), već i o aktuelnim događajima vezanim za „američki program o nadzoru” koji je svetu nedavno otkrio Edvard Snouden...
Motivi istoričara Pitera Kuznika su jasni, a koji su Vaši motivi bili da snimite ovakav dokumentarni serijal?
Dokumentarni film je odličan način da se oslobodite nekih frustracija. Istorija SAD koju sam učio kao mlad bila je okrenuta naglavačke i u njoj je Amerika uvek predstavljana kao dobri kauboj koji uvek radi pravu stvar. Ne govori se o američkoj imperiji koja se tokom 20. veka širila i još se širi i ne govori se o tome da i ona jednog dana može otići na smetlište istorije poput rimske, otomanske, austrougarske ili britanske imperije. Zašto bi mi bili izuzetak? Američka nacija treba da zna istinu o istoriji sopstvene imperije i sve opasnosti imperijalizam donosi.
Zahvaljujući Snoudenu Amerikanci danas više znaju o svojoj imperiji?
Plakat serije „Neispričana istorija Sjedinjenih država”
Za mene, Snouden je heroj, jer smo zahvaljujući njemu otkrili tajne koje se tiču svih nas, tajne snimke koje se javljaju od 2003. godine. Treba razmotriti sve štasu prisluškivanjem i internet špijuniranjem otkrile tajne službe, kako bi se zaustavilo prisustvo Velikog brata. Evropa i druge zemlje, ne čine ništa da pomognu Snoudenu iz straha od SAD. Ne usuđuju se da zauzmu stav koji je u suprotnosti sa američkim interesima.To su zvuci američkih satelita širom sveta.
Razočarani ste reakcijama Obame?
Razočaran sam Obamom. Glasao sam za njega, a sada ga prezirem jer je deo američke imperije. Mislio sam da je zaista hteo da donese neki vid ruzveltovskih reformi u sistemu, ali nije mogao, nije imao hrabrosti. On nije doneo promene, već je samo nastavio istovetan vid špijuniranja sveta koji je započeo Buš mlađi. Ovo je zapravo četvrti Bušov mandat. Umesto brige o ozbiljnim problemima, o ekonomiji, Obama se brine šta će Snouden reći, a ne govori o skandalu prisluškivanja i uspostavljanju presedana koji nikada neće nestati, već će Veliki brat trajati. Sramota!
Sa Bušom mlađim ste išli u školu?
Ne sećam ga se iz tog perioda, brzo sam napustio Jejl, jer se nisam dobro osećao u okruženju „dečaka iz dobrih porodica” koji su se motali okolo sa veoma lošim ocenama, a jedan od njih je čak postao predsednik. O tome sam i snimio film „W”.
Zašto ste tada dobrovoljno otišli u Vijetnam?
Moji roditelji su se razveli dok sam bio dete i stalo sam zbog toga bio u potrazi za porodicom, izlazom, smislom života. Moj otac je bio besan zbog napuštanja fakulteta koji je debelo za mene platio, a ja sam ispao nezahvalan i to mi je prebacivao. Danas ga razumem, ali tada sam bio strašno divlje i ljuto dete. Mislio sam da ću odlaskom u vijetnamski rat učiniti pravu stvar.
Imate dve ratne rane, trajne posledice i dva ordena?
Imao sam sreće, jer sam izvukao živu glavu. Činjenica da sam otišao u rat i preživeo ga, promenila je moj život, donela novi smisao i energiju. Po povratku sam odlučio da odem u Njujork i upišem filmsku školu iako sam bio mnogo stariji od ostalih studenata sa klase.
Klase Martina Skorsezea?
Da, on je bio moj profesor iako nije mnogo stariji od mene. Marti je tada bio isti kao danas, ista strašna energija. Moj početak je bio veoma spor, trebalo mi je dugo vremena da se pokrenem. Još uvek sam savladavao pisanje scenarija, dok su ostali studenti već sebe videli kao nove Godare. Napisao sam 11 scenarija za druge reditelje, a kao scenarista sam prošao nezapaženo. A onda se dogodila 1978. i moj prvi uspeh. Oskar za scenario filma „Ponoćni ekspres”. Važan pomak posle sedam godina vegetiranja.
Da li je tada Vaš otac, broker Volstrita, prestao da bude ljut na Vas?
Mrzim Volstrit, ali sam uvek voleo svog oca! Posle prvog Oskara smo se pomirili i on mi je rekao „dete, vidim da i u ovom poslu ima nekog novca”. A ja sam ipak snimio film „Volstrit” i dao ga ocu da ga vidi! Nažalost preminuo je pre nego što sam 2010. snimio nastavak „Volstrita” i totalno raskrinkao pohlepu...
Sada kada postoji i knjiga „Neispričana istorija Sjedinjenih država” postoji li šansa da ona postane redovno školsko štivo u SAD?
Nadam se. Radimo na tome. Knjiga se nalazi na policama knjižara širom Amerike. Pre dolaska u Karlove Vari bio sam na konvenciji knjižara u Čikagu. Od 15 hiljada učesnika, čak dve hiljade se pojavilo na razgovoru sa Kuznikom i sa mnom. Knjižari i bibliotekari su veoma pametni ljudi, veoma skromni ljudi i oduševljeni su da našu knjigu imaju na svojim policama...
Dubravka Lakić
objavljeno: 07.07.2013
