Izvor: B92, 09.Nov.2010, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šindlerova fabrika postala muzej
Krakov -- Fabrika posuđa u Krakovu čiji je vlasnik tokom II svetskog rata bio Oskar Šindler, o čijim delima je i snimljen film Šindlerova lista, nedavno je postala muzej.
Oskarom nagrađen film Stivena Spilberga govori o Nemcu Oskaru Šindleru koji pred kraj rata troši velike svote novca kako bi spasio svoje radnike - Jevreje.
Šindler je bio iz dobrostojeće nemačke preduzetničke porodice, a >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oktobra 1939, odmah nakon nemačke okupacije Poljske, za mali novac u Krakovu kupio je fabriku emajliranog posuđa, podseća Dojče vele.
Zbog dobrih odnosa s nacističkom nomenklaturom i ekskluzivnih ugovora s Vermarhtom, Šindler je u ratnim godinama zgrnuo ogromno bogatstvo i to zbog jeftine radne snage, mahom Jevreja iz obližnjih logora.
U jednom trenutku, Šindler je sve svoje veze i novac upotrebljavao da što više svojih radnika spase od sigurne smrti u koncentracionim logorima.
Jedno od najvažnijih poprišta priče o Šindleru i njegovoj famoznoj listi s imenima logoraša je fabrika posuđa u Krakovu.
Ona je ovih dana pretvorena u muzej koji tematizuje život i progon Jevreja u ovom poljskom gradu.
Od kako je otvoren, muzej privlači veliki broj posetilaca iz čitavog sveta. I do sada su turisti dolazili kako bi izvana pogledali zgradu u kojoj je Spilberg snimio svoj poznati film ali, kako kaže kustos Monika Bednarek, otkako je uređena i unutrašnjost zgrade, broj posetilaca je porastao.
Posle rata fabrika je nacionalizovana, nakon demokratskih promena početkom devedesetih ponovo privatizovana, a od pre pet godina je u vlasništvu grada koji ju je uz pomoć sredstava Evropske unije preuredio u muzej.
Stalna postavka pruža uvid i u život Jevreja u Krakovu pre dolaska nacista. Fotografije pokazuju dobro odevene, opuštene građane u svakodnevnim šetnjama gradom ili pri odlasku u sinagogu.
Nakon ulaska nemačkih jedinica u grad 6. septembra 1939. ništa više nije bilo isto. Na to ukazuju natpisi iz onog vremena na kojima stoje rečenice poput: "Židovima je zabranjen ulaz u tramvaje".
Posebno upečatljiv je deo izložbe posvećen životu u jevrejskom getu u Krakovu.
Tu se posetioci uz pomoć multimedijalne tehnike vraćaju u vreme Drugog svetskog rata, što mladima bolje dočarava atmosferu onog vremena.
"Njima je ta tehnika bliža, a osim toga i izložbu čini atraktivnijom", kazao je jedan od autora postavke.
Zanimljivo je da ličnosti Oskara Šindlera izložba ne posvećuje previše pažnje.
Sačuvana je samo njegova kancelarija sa originalnim nameštajem i velikom staklenom kockom u kojoj je emajlirano posuđe koje je Šidlerova fabrika proizvodila, ali i poznata lista.
"Ovaj eksponat bi trebalo da simbolizira istoriju preduzeća i njenih radnika. No ovde je i slavna lista s imenima 1200 prisilnih radnika kojima je Šindler spasio život", saopštili su iz muzeja.
Šindlerova fabrika postala muzej
Izvor: Šumadija Press, 09.Nov.2010
Fabrika posuđa u Krakovu čiji je vlasnik tokom II svetskog rata bio Oskar Šindler, o čijim delima je i snimljen film Šindlerova lista, nedavno je postala muzej.
