Izvor: Politika, 31.Jan.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šekspir će mi oprostiti što igram Dikensa
Nisam želelo da snimim očekivan film o velikom piscu, već da ukažem na detalje koje nismo znali o njemu, a sa kojima se suočavaju mnogi od nas
37. GETEBORG FESTIVAL
Od našeg specijalnog izveštača
Geteborg – Pamtimo ga kao nemilosrdnog nacističkog oficira Amona Geta u „Šindlerovoj listi” i zavodnika Lasla de Almašija u „Engleskom pacijentu”, za koje je bio nominovan za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Oskara. Britanski glumac Rejf Fajns ostao je upamćen i po ulogama u ekranizaciji romana „Orkanski visovi” Emili Bronte ili „Brižni baštovan” Džona Le Karea. Sarađivao je sa Ketrin Bigelou u filmovima „Čudni dani” i „Katanac za bol”, a režiju je učio od Entonija Mingele, Stivena Daldrija...
Fajns je glavna zvezda 37. filmskog festivala u Geteborgu i dobitnik priznanja „Zmaj” za doprinos umetnosti filma. Interesovanje švedskih medija za njegov boravak u Geteborgu je veliko i ličilo je na ono kada je glumac u Srbiji snimao „Koriolana”, po Šekspiru. Upravo to podsećanje na snimanje njegovog rediteljskog debija u Beogradu bilo je ključno za naredne redove ovog intervjua:
– Moram da dam intervju za srpske medije. Ipak sam ja u Srbiji počeo da režiram – našalio se Fajns na početku našeg razgovora, i dodao:
– „Koriolana” ne bi bilo da nije i mojih prijatelja u Beogradu. Nesebično su mi pomagali, kao i sve javne službe koje su bile uključene u snimanje. Čujem da je u Srbiji snimao i Pirs Brosnan i da je, kao producent, zadovoljan radom. A ja sam, vidite, opet režirao.
Fajns je ponovo stao iza kamera i snimio dramu „Nevidljiva žena”, o ljubavnoj vezi engleskog pisca Čarlsa Dikensa sa mladom glumicom.
Šekspir se neće ljutiti na vas što ste se okrenuli priči iz života Dikensa?
Šekspir će mi oprostiti što igram Dikensa. Igrao sam ja i Puškinovog Onjegina, Voldemora Roulingove, Šlinkovog Majkla Berga u „Čitaču”, Grinovog Morisa Bendriksa u „Kraj jedne ljubavne priče”... Ali u svakom od tih romana nailazio sam na Šekspirom uticaj. Kako drugačije!
Nisam želelo da snimim očekivan film o velikom piscu, kakav je Dikens, i njegovom delu. Želeo sam da ukažem na detalje koje nismo znali o njemu, a koji su ljudski, sa kojima se suočavaju mnogi od nas. U „Nevidljivoj ženi” pratimo Dikensa kada je imao 45, a bio je zaljubljen u glumicu Neli Ternan koja je imala 18 godina. Pisac je tada bio na vrhuncu slave. Iako je on bio razveden, Neli je u toj vezi bila nesrećna, jer je morala da skriva osećanja. Takav život za nju je bio nepodnošljiv.
Šta vas je privuklo ovoj priči? Muško shvatanje ženske patnje? Želite da vas gledateljke zavole još više?
Želeo sam da se uhvatim u koštac sa materijalom iz istoimenog romana Kler Tomalin koji govori o tome kako da žena pronađe mir, izbori se sa svojim demonima i čaršijskim pričama i zadrži ponos. U „Koriolanu” bavio sam se dilemama lidera, čoveka koji je na raskrsnici između jačanja moći i propasti. U „Nevidljivoj ženi” želeo sam da istražim tu nevidljivost, sateranost žene u ćošak i usamljenost iako ima ljubav. Danas je sve vidljivo, čak i previše. Naši životi se razvlače po tabloidima, emisijama o šou-biznisu, svako vam zadire u privatnost. A Dikensova Neli iako je želela da izađe pred sve i kaže „Volim ga”, to nije mogla. Okolina nas ili previše sputava ili previše razotkriva. Nekad se suviše tajilo, a danas se sve čini javnim.
Niste želeli da raskrinkate Dikensa?
Nije bio veliki zavodnik. Žene su ga volele, ali su patile pored njega. Bio je dečak čak i kad je odrastao. A to sam, čini mi se, odbranio u filmu. Pa, ja imam 52 godine i ponekad poželim da se igram kao klinac.
Ponovo ste sarađivali sa Kristin Skot Tomas, koja igra upečatljivu epizodu u vašem filmu?
Nas dvoje smo se odlično sporazumeli još u „Engleskom pacijentu”. Pokojni Entoni Mingela se tokom snimanja šalio sa namada nam nisu potrebne njegove instrukcije, već da će samo da uključi kameru i snima nas. Kristin je sjajna glumica, uvek dobro poznaje lik koji igra, koristi se nestandardnim glumačkim sredstvima i kada je gledate na platnu pitate se: kako je moguće da je tako svedena, a tako kompleksna?
Izgleda da je za to zaslužna britanska škola glume koju ste i vi prošli?
Mnogi hvale tu školu glume, ali je i osporavaju. Kritikuju je ističući da njeni glumci grade suviše hladne glumce, sa čim ne mogu da se složim. Bez obzira kojoj školi glume pripadate, važno je da razumete lik koji igrate. Ako ga ne razumete kako ćete da ga odbranite bez obzira na to da li igrate Voldemora ili Dikensa. Nekoliko puta do sada sam radio sa Entonijem Hopkinsom i uvek sam ga posmatrao sa divljenjem. Gledajući dijapazon njegove igre shvatate širinu britanske glume.
Britanski mediji pišu da ćete u novom filmu o Džejmsu Bondu tumačiti lik M?
Ne mogu ništa da otkrivam o novom filmu o agentu 007. Ako ste gledali „Skajfol” znate šta se desilo sa ženskom M koju je tako precizno igrala Džudi Denč.
Ako budete igrali u novom Bond filmu, kakav će biti vaš, muški M?
Ako budem igrao M (smeh), trudiću se da zadržim ono najbolje što je Džudi Denč dala tom liku, a uneću nešto što možda ne očekujete.
Ivan Aranđelović
objavljeno: 31.01.2014.
