Izvor: Politika, 02.Sep.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezervišite mi Oskara, molim
Nikada nisam noću zvrcnula Rejfa Fajnsa i duboko disala u telefonsku slušalicu! Naravno da ima neostvarenih želja, a imam 79 godina! – kaže uvek vedra glumica koja blista u filmu „Filomina” Stivena Frirsa
Venecija, Lido – Dama Ujedinjenog Kraljevstva, pripadnica Reda vitezova časti, jedna od najboljih i najpoštovanijih britanskih glumica svih vremena – Džudi Denč, osvajala je kao gospođa Ferfaks u filmskoj verziji romana Šarlote Bronte „DŽejn Er” Kerija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jodžija Fukunage, bila je i Ofelija, i Julija, i ledi Magbet, i gospođa Braun, i Elizabeta prva, i Ajris, i gospođa Henderson, i nezaboravna M u serijalu o DŽejmsu Bondu. Sada je Filomina u istoimenom filmu Stivena Frirsa, u produkciji Gabrijele Tana, ćerke Dan Tane. Reč je o gorko-slatkom filmu prema istinitoj životnoj priči koji je digao venecijansku publiku na noge, a prilježne anglosaksonske festivalske izveštače inspirisao da daju naslove poput „Rezervišite Oskara za Džudi Denč”.
Denčova je sada personifikacija Irkinje Filomine Li, žene koja traži sina kojeg je Katolička crkva pre pola veka otela od nje, predavši ga na usvajanje američkoj porodici. Filominina sudbina nije jedinstvena, ovakvih slučajeva je bilo mnogo tokom pedesetih godina prošlog veka, ali je njen slučaj uzbudio javnost Ujedinjenog kraljevstva, zahvaljujući knjizi koju je napisao novinar Martin Siksmit (u filmu ga igra Stiv Kugan), koji je lično zaslužan što je ova žena posle 50 godina pronašla svog sina, tačnije: njegov grob. I to baš na onom istom mestu odakle su ga istrgli iz njenog zagrljaja. U dvorištu konvikta Milosrdnih sestara u kojem ga je „grešna“ i maloletna Filomina i rodila...
Teška priča, dobro napisan scenario, ali da li je vas njemu privuklo ono što je Katolička crkva radila mladim majkama?
Ta tema uznemirava, ali ja mislim da to nije ono o čemu je ovaj film. Za mene, ovo je film o ženi koja je kroz ovakvo iskustvo prošla, koja je morala da živi sa tim sve vreme, koja čitavih 50 godina nikada nikom nije rekla da ima sina, čak ni svojoj ćerki, a onda je sa Siksmitom pošla u potragu, saznala svu istinu i iz svega toga izašla mnogo jača. Okrenula se oko sebe i oprostila.
Da li je stvarna Filomina razumela da je oprostila i sestrinstvu i Katoličkoj crkvi?
Ona je razumela. I ja nju razumem. Filomina nikada nije ni sa kim razgovarala o postojanju svog sina, osim sama sa sobom. Gledala je njegovu sliku svakog dana, razmišljala o njegovom rođendanu, o tome gde je, kako je, da li misli da ga je ona napustila, da li je on uopšte živ, jer su sve njene napore da ga pronađe u konviktu Milosrdnih sestara decenijama onemogućavali. To mora da je strašno! A onda, nakon svog tog pakla sa kojim je živela, kada je otkrila da je njen sin – američki kongresmen preminuli od side – na lični zahtev sahranjen u dvorištu tog istog irskog konvikta, ona je učinila ono što niko drugi možda ne bi. Ona je oprostila.
Šta vi mislite zašto?
Na neki način, ona je konačno pronašla mir i stekla novu snagu. Svest o tome da ona svom uspešnom sinu nikada ne bi mogla da pruži tako dobar život kakav je imao u Americi, ali i saznanje da je on nikada nije zaboravio i da ju je tražio, baš kao i ona njega, umirili su je i uverili da je njen „greh” iz mladosti, za koji je tako grubo bila kažnjena, konačno opršten.
Da li biste vi oprostili?
Ne bih bila u stanju! Bila bih suviše besna!
Džudi Denč sa našom filmskom kritičarkom Dubravkom Lakić u Veneciji
Ovo je i film o seksualnoj represiji. Katolička crkva je toliko bila ljuta što su te mlade devojke imale seks?
Da, apsolutno! Oduzimanje dece koje su rodile i davanje na usvajanje tuđincu, bila je i neka vrsta kazne. Filomina ima sjajan pogled na seks. I veoma naivan. I upravo ta njena naivnost čini ovaj ozbiljan film i veoma komičnim.
Upoznali ste je?
O, da. Ona i ja smo se često družile zajedno tokom priprema za snimanje. Ona je veoma smešna i zabavna osoba i veoma Irkinja, baš kao što je bila i moja majka. Ručavale smo zajedno i ja sam vrlo brzo postala ona.
I pobožni kao ona?
To ne. Moj muž je umro kao katolik, a ja sam kvekerka. Pre venčanja mnogi su me nagovarali da treba da promenim veru, ali nas je naš zajednički prijatelj savetovao da to ne činimo. Ostala sam kvekerka. Kod nas nema sveštenika i obreda. Mi ćutimo u svojoj intimi.
I gluma je intima?
Gluma je intimna stvar, veoma teška za ocenjivanje i suđenje, jer je to neprecizna nauka.
Vi u toj „nauci” trajete...
A zamislite, htela sam da budem dizajner! Nisam očekivala da ću dovde dogurati!
Važno vam je da svaka uloga bude drugačija?
Samo da je drugo i drugačije! Makar bilo i gore, ali uvek drugačije. Zato je moja strast pozorište. Vezana sam za pozorište, tu su moji koreni, tu je moje blago, moje haljine, moj vazduh koji dišem zajedno sa živom publikom. Tu sam ja u celini. I tu je svako veče drugačije. Svao veče druga publika. Kada provirim kroz zavese i vidim salu, tačno unapred znam da li će gledaoci kašljati ili ne!
A film?
Tu ništa ne mogu da menjam i to je baš iritantno! Jedino što je za glumu na filmu dobro, jeste da će kamera veoma precizno zabeležiti svaku promenu u glumčevim očima ukoliko su mu u glavi, u tom trenutku, prave misli.
Imate li kakvih neostvarenih profesionalnih želja, nešto što vam nedostaje, što niste dosad uradili?
Oh, ima! Nikada nisam zvrcnula Rejfa Fajnsa i duboko disala u telefonsku slušalicu! Naravno da ima neostvarenih želja, a imam 79 godina!
Mentalno, koliko vam je godina?
Ja se u sebi osećam kao da mi je 29, ali šta to vredi kada za pet dana imam operaciju kolena, kada se stalno pridržavam kada hodam i kada me ni vid ne služi baš najbolje. A inače sam dobro! Hvala na pitanju!
Dovoljno dobro za sledeći nastavak o DŽejmsu Bondu?
O, da! Biću ponovo okružena mladim, zgodnim muškarcima i ponovo ću dobijati pisma od veoma mladih obožavalaca. Jedva čekam! Ha, ha! Ko za tako nešto ne bi bio spreman. Ja sam vam srećnica koja čitav život radi posao koji voli i koji, uz to, može od toga i da živi!
Dubravka Lakić
objavljeno: 03.09.2013.
Pogledaj vesti o: Dodela Oskara 2013
