Izvor: Politika, 26.Maj.2010, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rekli su mi da sam kao Dejvid Bouvi
Bio sam zapanjen harizmom glumaca, njihovom energijom i entuzijazmom na beogradskoj predstavi „Zagonetne varijacije”
Specijalno za Politiku
Brisel – Erik Emanuel Šmit jedan je od najčitanijih i najpopularnijih savremenih francuskih pisaca na svetu. Šmit piše pozorišne komade, romane, novele, a prema njegovom romanu „Oskar i gospođa u ružičastom mantilu” nastao je istoimeni film. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dobitnik je nagrade Francuske akademije nauka za celokupno pozorišno delo, a mnogi njegovi komadi višestruko su nagrađivani. Ove godine dobio je i Gonkurovu nagradu za novelu, za delo „Končerto za uspomenu na jednog anđela”. Nekoliko njegovih romana je prevedeno na naš jezik („Jevanđelje po Pilatu”, „Milarepa”, „Oskar i gospođa u ružičastom mantilu”, „Gospodin Ibrahim i cvetovi iz Kurana”, a pozorišne predstave kao što su „Posetilac”, „Frederik”, „Zagonetne varijacije” i „Oskar i mama Roz” nalaze se već godinama na repertoaru naših pozorišta, jer uvek doživljavaju ogroman uspeh kod publike.
Šmitov uspeh se bazira na sposobnosti da maestralno stvori zaplet o traganju za istinom, o problemima religije, o sofisticiranim psihološkim odnosima među ljudima ili o samospoznaji.
Kada ste shvatili da imate talenat za pisanje?
Veoma rano! Imao sam 11 godina i kada sam pročitao sve romane iz zbirke o Arsenu Lupenu došao sam na ideju da napišem nastavak! Tako je sve počelo.
Da li ste počeli od pozorišnih komada ili od romana?
Pre svega želeo sam da postanem muzičar, ali sam doktorirao filozofiju. Kada sam shvatio da imam dara za pisanje i da mi to predstavlja zadovoljstvo počeo sam da pišem pozorišne komade, a zatim romane i novele. Mislim da je veoma važno biti raznovrstan. Imao sam uspeha od samog početka, tako da sam nastavio dalje, mada su me mnogi ubeđivali da ne treba menjati konja koji pobeđuje i da se treba držati jednog žanra! Nisam ih poslušao, jer u životu uvek sledim svoje želje. Kroz pozorište sam naučio da budem precizan, a kroz pisanje romana shvatio sam kako da vladam vremenom. Neko mi je jednom rekao da sam za književnost ono što je Dejvid Bouvi za muziku zbog raznovrsnosti tema i ideja! To je za mene bio ogroman kompliment!
Da li znači da je muzika i dalje veoma prisutna u vašem životu? Koju vrstu muzike volite?
Svakako! Uglavnom slušam klasičnu muziku. Obožavam Mocarta, Betovena, Šuberta… ponekad slušam Šopena. Volim i džez. Međutim, kada pišem, nisam u stanju da slušam muziku jer imam utisak kao da je tu prisutna neka osoba kojoj je potrebna posebna pažnja.
Odakle crpite inspiraciju?
Ideje dolaze i odlaze same. Sebe vidim kao drvo na koje sleću ptice. Te ptice su ideje. Ponekad ih oteram jer mi se ne dopadaju, a ponekad ih ostavim da naprave gnezdo. Nekad su te ideje prisutne i dvadesetak godina pre nego što dođu na red! Za mene je sve izvor inspiracije, ali je sazrevanje ideja dug proces.
Da li stalno pišete?
Ne, to je ono što uvek čudi mog izdavača, jer sam relativno plodan pisac! Ali, kada radim na novom delu, to je veoma intenzivno, često i po dvanaest sati dnevno! Svi znaju da tada nisam na raspolaganju nizašta drugo sem za pisanje. Kada završim delo na kome radim, uvek upadam u neku fazu bejbi-bluza. To je kao posle porođaja!
Ženski i dečiji likovi su sveprisutni u Vašim delima. Da li je teško staviti se na njihovo mesto?
U početku su moji glavni junaci uvek bili muškarci. Međutim, pomislio sam da bi bilo veoma interesantno staviti se na mesto žene i pokušati na ženski način opisati ono što predstavlja njihov svet. Kada sam dobio mnogo komplimenata od ženske publike, shvatio sam da sam uspeo i zato sam nastavio. Žene su mnogo kompleksnija bića od muškaraca, zato me to i zabavlja! Što se dečijih likova tiče, to je mnogo lakše, jer se savršeno sećam svakog perioda iz sopstvenog detinjstva. Deca su lišena predrasuda. Ona su u stalnom procesu ispitivanja, a to je veoma plodan teren za pisca.
Tema religije je veoma prisutna u vašim delima. Kakav je vaš odnos prema religiji?
Pošto smo lišeni istine o postojanju ili nepostojanju Boga, odlučio sam da o ovoj temi razmišljam kao hrišćanin agnostik. Religija je predlog za otkrivanje smisla. Ona ima ulogu harmonizacije u borbi protiv nasilja i uči nas da budemo velikodušni i tolerantni jedni prema drugima.
Da li je bilo teško tretirati temu teško bolesnog deteta i smrti u romanu i filmu „Oskar i gospođa u ružičastom mantilu”?
Ne, ne vidim zašto je ova tema izazvala šok kod mnogih? Zar bolest i smrt nisu deo života? Roman i predstava su potpuno različiti od filma. Film je lagan, uprkos ozbiljnosti teme, ali to sam namerno uradio, inače bismo vrlo brzo ušli u sferu morbidnog. Gospođa u ružičastom je u romanu uvek blagonaklona i nežna prema Oskaru, dok je isti lik na početku filma odbojan, arogantan i nekooperativan, ali to je bilo neophodno za celokupan razvoj radnje. Odnos koji se stvara između Oskara i Gospođe u ružičastom svima nam može poslužiti kao lekcija o ljubavi i plemenitosti.
Šta je za Vas sreća?
To su male, svakodnevne stvari: osmeh, pogled, prijatan razgovor…
A luksuz?
Kad ne morate da mislite na novac!
Kako se osećate kada gledate neku od vaših predstava na jeziku koji ne razumete?
To je veoma čudno osećanje, jer imam utisak da sam na onom svetu i da sam došao u posetu! Iako ne razumete jezik na kome se izvodi predstava, utisak može da bude vrlo snažan. To zavisi od mnogih elemenata, a naročito od kvaliteta izvođenja.
Da li vam se dopala adaptacija vaše predstave „Zagonetne varijacije” koju ste gledali u Beogradu?
Sjajna predstava! Bio sam zapanjen harizmom glumaca, njihovom energijom i entuzijazmom. Isto tako sam osetio da je publika veoma zahtevna i da je u interakciji sa glumcima! Čuo sam da su neka beogradska pozorišta nastavila sa izvođenjem predstava za vreme bombardovanja i da su glumci igrali uz svetlost sveća! Bio sam veoma impresioniran time!
I, za kraj, da li pripremate neku novu knjigu ili možda film?
Da, upravo završavam roman o Betovenu koji će izaći u oktobru ove godine. Fascinira me činjenica da je takav genije bio celog života nesrećan, da je stvorio remek-dela uprkos svojoj gluvoći i da je komponovao „Odu radosti”! Ideje za novi film su prisutne, ali to je trenutno tajna!
Mina Aksentijević
[objavljeno: 27.05.2010.]
