Izvor: Politika, 02.Dec.2012, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pesnik iza, dama ispred kamere
Bernardu Bertolučiju „evropski oskar” za životno delo, a britanskoj glumici Helen Miren nagrada EFA za evropski doprinos svetskom filmu
Valeta, Malta – Zapečaćene koverte sa imenima dobitnika 25. EFA nagrada još nisu otvorene, ali su laureati dve počasne statuete Evropske akademije za film već poznati. „Evropski oskar” za životno delo u godini srebrnog jubileja EFA uručuje se italijanskom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << evropskom i svetskom filmskom reditelju – legendarnom Bernardu Bertolučiju, dok statueta za evropski doprinos svetskom filmu završava u rukama britanske glumice i dame Helen Miren.
Ponovo izabrani predsednik Evropske akademije za film nemački reditelj Vim Venders i članovi borda ne kriju zadovoljstvo što u Valeti imaju priliku da odaju počast autoru čije je svako filmsko delo mala duhovna revolucija u poimanju stvarnosti, političkih ideja, ali i filmske estetike i poetike. Uz to, Bertoluči je i jedan od osnivača Evropske akademije za film, čija se dvadesetpetogodišnjica i proslavlja ovog vikenda na Malti.
Nekadašnji vatreni marksista i član Komunističke partije Italije, zajedno sa svojim filmskim „ocem” Pjerom Paolom Pazolinijem, čiji je asistent bio na snimanju „Prosjaka”, filmski vunderkind koji je „Kosača” (1962) snimio u svojoj 21. godini, a u 23. legendarni film „Pre revolucije”, kojim je počeo da preoblikuje sveopšti pogled na svet, ni danas ne krije da ga brine slika sveta u kojem trenutno živimo, bezidejni i obezdušen put kojim on ide, u kojem su ljudi porobljeni nasilno nametnutom potrošačkom invazijom.
Malteški susret sa ovim velikanom filmske režije raskošnog vizuelnog stila upotpunjenog uzbudljivim pokretima kamere i stilizovanom montažom, autorom filmova kakvi su „Pre revolucije”, „Strategija pauka”, „Konformista”, „Poslednji tango u Parizu”, „20. vek”, ili „Poslednji kineski car” (9 Oskara), „Mali Buda” i „Čaj u Sahari”, znači i susret i sa delom istorije pokretnih slika u kojem je uvek dominantan bio autorski angažman i čvrst autorski stav.
Dodela nagrade za životno delo je zgodna prilika i za podsećanje na Bertolučijevu gotovo divlju strast prema francuskom „novom talasu”, kojem je pripadao radije nego matičnom italijanskom neorelaizmu. Poklonik Godara i Trifoa u svojoj ranoj mladosti, Bertoluči je svojevremeno izjavljivao (a ni danas, kako kaže, od te izjave nije odustao) da je francuski jezik – jezik filma, i da mu evropski film mnogo toga duguje.
Bilo da u svojim delima beskompromisno otvara preispitivanje odnosa srednje klase i fašizma, pomera granice prihvatanja erotike i erotskog na velikom platnu, slika grandiozne freske turbulentnog vremena i rvanja italijanske levice i desnice, ili da istražuje vizuelno bogatstvo, lepotu čoveka i prirode, Bertoluči je oduvek bio i ostao vrhunski pesnik s kamerom, ali i psihoanalitičar, tumač ljudskih snova i snoviđenja.
„Svaki film koji snimam za mene je pesma koja ima svoju unutrašnju strukturu i pravilni ritam”, reći će on rado i danas, kada ga je bolest prikovala za invalidska kolica, što ga je prisililo da nauči novu umetnost – umetnost prihvatanja stanja u kojem se nalazi.
I za glumicu Helen Miren koja ima titulu britanske dame, nagrada EFA za evropski doprinos svetskom filmu je velika počast. Filmska diva koju pamtimo po ulogama u televizijskim serijama poput „Sumnje” ili u filmovima kao što su „Ničiji sin”, „Ludilo kralja Džordža”, „Gosford park”, „Kraljica”, miljenica je filmske planete i kao snažna dramska glumica, ali i iznenađujuće okretna komičarka, što je posvedočeno i u „Devojkama sa kalendara” ali i u najnovijem filmu Ištvana Saboa „Vrata”.
Letos je Mirenovoj na 47. festivalu Karlove Vari svečano bio uručen „Kristalni globus” za životno delo. „Evropski oskar” koji prima na Malti samo je još jedna u nizu nagrada koje joj zasluženo pripadaju...
I Venders i Paskaljević reizabrani
Proslava srebrnog jubileja Evropske akademije za film na Malti i ceremonija dodela njenih godišnjih nagrada nagrada u 17 kategorija, ima i svoj radni uvod u održavanju godišnje skupštine.
Kako je ovo i izborna godina za EFA, deo sednice bio je posvećen i rezultatima glasanja članova Akademije za predsednika i nove članove borda. Ogromnom većinom glasova za predsednika EFA ponovo je izabran Vim Venders, a zahvaljujući takođe većini glasova, među reizabranim članovima borda je i naš reditelj Goran Paskaljević, kojem je ovo drugi mandat.
Dubravka Lakić
objavljeno: 02/12/2012
