Izvor: BKTV News, 27.Feb.2017, 16:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pajkićologija: Veseli Oskar
Kažu da nikada nije zapamćen veći skandal u Holivudu... Sinoćnja dodela nagrade Oskar na kojem je proglašen prvo najbolji film Lalalend, i baš pošto smo čuli zahvaljivanje i stričevima, i roditeljima, i plavookoj ženi sa mnogo suza i sentimenta, posle skoro deset minuta zahvalnica, Voren Biti, kome je i uvaljena pogrešna koverta, ponovo se pojavio sa pravom u kojoj je pisalo Mesečina...
E sad, ovaj skandal, koji je po mnogima veći i od onog kada je na sceni 1974. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << protrčao potpuno go čovek na sceni, otvara mnoga pitanja... Prvo, da li je moguće da tako vrhunska organizacija pusti skoro deset minuta ljude iz druge ekipe da se zahvaljuju i cmizdre da bi tek tada primetili grešku? To bi se teško desilo i na seoskoj priredbi u unutrašnjosti Albanije. Dužina trajanja zabune indikativno nam govori da je moguće da je to sve režija i da je Oskaru pored pljuvanja Trampa trebao neki veći skandal da vrati gledanost i interes...
Iako se sad najavljuju inspekcije, provere kako je do incidenta došlo , sama činjenica da su za uručenje ove nagrade odabrani Voren Biti i Fej Danavej, upućuje na termitsko autlo značenje, jer zašto bi Boni i Klajd dodeljivali nagrade za najbolji film da ne postoji neka subverzivna ili blaže rečeno, konspirativna, namera...
Bilo kako bilo ekipa iz Lalalenda mogla bi u najmanju ruku da tuži organizatore za pretrpljenu blamažu i stres jer zaista je neobično da niko nije doživeo infarkt, ni iz ekipa koja je shvatila da je pogrešno pročitana, ni iz ekipe Mesečine koja je u neverici shvatila da su ipak oni dobitnici... (ako se izuzme da je sve regulisano paprenim pred-ugovorima).
U svemu tome briljirali su skoro balzamovani Fej Danavej i Voren Biti u svojoj poslednjoj subverzivnoj Boni i Klajd akciji pljačkanja srca ekipe filma Lalalend... i razmiždrenog tv –auditorijuma.
Van ovog incidenta holivudska ceremonija bila bi očekivano dosadna. Red pljuvanja Trampa, još jedna nominacija Meril Strip, lagana i tiha rehabilitacija posrnulog Mela Gibsona, razočarana Izabel Iper, Iranac reditelj koji iz protesta nije došao, puno žena bez donjeg veša u brendiranim haljinama... Sve u svemu bio bi to samo još jedan Oskar da se nije desio ovaj fascinantan, nezapamćen skandal u kome je neko mnogo likovao u ovoj perverznoj dramaturgiji da se ljudima da Oskar, oni se zahvale i isplaču a, potom im se objasni da je u pitanju greška?!
Iako se duhoviti voditelj našalio da bi bilo lepo da mogu svi da dobiju Oskara, ipak nesrećna ekipa Lalalenda otišla je posramljena sa scene i moguće da će neki od njih zbog ovog incidenta dugo ići kod psihoterapeuta jer nije jasno kako se takav stres i blamaža može preživeti...
Tako je Lalalend, taj simpatični, artificijelni film koji je u sklopu jada savremene holivudske produkcije delovao kao retro romantično osveženje, od apsolutnog favorita, imao je nominacija kao i onomad Titanik, postao predmet najvećeg holivudskog skandala koji je u senku bacio svih prethodno dobijenih 6 oskara...
Lalalend je priča o životu umetnika o Holivudu, ali Holivud je još jednom pokazao da je hepiend nešto na šta prava imaju i luzeri...Tako je priča o gej afroamerikancima u neviđenom holivudskom obrtu postala dobitnik večeri, a skoro dosadno očekivani trijumfalizam Lalalenda se pretvorio u neviđen sunovrat ekipe i produkcije... (naizgled).
U svakom slučaju, Horovic, producent, (ako je samo on namešten, npr.) će posle ovog skandala morati dugo da ide na psihoterapiju, a istraga će pokazati kako je pogrešna koverta završila u rukama Boni i Klajd. Ali ko će nam objasniti da je organizatorima trebalo deset ili petnaest minuta da shvate zabunu i činjenicu da se pogrešna ekipa zahvaljuje pred milionskim gledalištem... A, publika će pamtiti dirljive govore zahvalnice tvoraca LalaLenda koji su pomenuli ama baš šire i uže familije i sad svi ti stričevi, ujaci, mame, supruge treba da se suoče sa svetom u kome se te zahvalnice ne važe...
Holivud je to... to, dodela Oskara je kruna entertejnmenta.
U mom detinjstvu je za nas dečake, bafove, glavni indikator da se film ne gleda, bila informacija na plakatu da je film dobio ovoliko ili onoliko oskara.
Posle sam se suočio sa istinom da je jedina dosadnija stvar od filmova koji su dobili Oskara i- ili „zlatnu palmu“, svejedno, sama ceremonija dodela.
Ali, evo Trampova era donosi kreativna osveženja ili je ovde samo demonstracije dramaturgije termita karakteristične za američku B-produkciju, okolo Lalalend, a u podtekstu i crni i veseli, zamislimo šta bi se desilo u obrnutom slučaju?!
Pogledaj vesti o: Dodela Oskara 2013
