Izvor: Politika, 04.Mar.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oskar u Beogradu
Da li bi Britanac Stiv Mekvin dobio Oskara za „12 godina ropstva“ i tako postao prvi crni reditelj sa ovom nagradom, da nije Obame i Breda Pita
Još pre nešto više od deset godina, pomerivši svoj tradicionalni termin sa januara (vreme školskih raspusta) na februar, čelnici beogradskog Festa programski su počeli da se ponašaju kao da je dodela Oskara izmišljena zbog Festa. Evo Festa, evo i Oskara. Festivalski i distributerski vuci siti a i festovske ovce su na (isplativom) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << broju, uprkos činjenici što je „raja“ na razne načine ( pa i na one nelegalne), nominovane filmove za Oskara već gledala, jer ko će da dočeka Fest i distributere da se smiluju.
Ipak, od Oskara na Festu ima vajde. Evo, primera radi, gde bi ste to razmišljali i razgovarali o činjenici da ste na 42. Festu videli američki (američko-britanski) film o ropstvu koji je pre neko veče na dodeli Oskara proglašen ne samo najboljim, već je ušao i u istoriju jer se dogodilo da njegov autor Stiv Mekvin, britanski reditelj afričkog porekla, postane prvi crni reditelj kojem je pošlo za rukom da osvoji ovu najpoželjniju pozlaćenu statuu!
„Slowly butsurely“ (polako ali sigurno), rekli bi Amerikanci. Ropstvo je ukinuto još (tek) 1865. a i ovo je tek (čak) 86. dodela Oskara. U međuvremenu se dogodio i Obama, kao prvi crni predsednik u američkoj istoriji. Od kada je on na tronu u Beloj kući i Holivud je počeo da se menja. Teme, koje su do nedavno bile „nezanimljive“ filmskim finansijerima i sponzorima, tim istima su postale i poželjne i isplative, a dokaz su upravo prošlogodišnji filmovi „12 godina ropstva“ Stiva Mekvina (ropstvo) i „Batler“ Lija Denijelsa (eho ropstva u 20. veku).
Da su omekšali i tradicionalno prilično konzervativni (i u većini vremešni) članovi Američke akademije za film, koji čine glasačko oskarovsko telo, aludirala je i voditeljka ceremonije Elen Dedženeris, koja se još na početku zapitala ko će osvojiti Oskara i sama odmah odgovorila „Prva mogućnost je „12 godina ropstva“, a druga – ako tako ne glasate, svi ste vi rasisti!“. Drugim rečima – ovaj film nije ni mogao ni smeo da se zaobiđe! Ni zbog teme ni zbog producenta. A producent je holivudska megazvezda Bred Pit (ima i malu ulogu u filmu). Oskar je, zapravo, njegov, jer nagrada za najbolji film ide producentu.
Mekvinov film „12 godina ropstva“ spada u kategoriju ambicioznog, velikog i važnog filma, sa kojim se unapred računa na osvajanje Oskara. Tematizujući period ropstva u Americi, film na izvestan način prikazuje i patologiju rasizma. Mekvin se prema temi i prema samoj istinitoj priči, koja je zapravo epska adaptacija autobiografske odiseje talentovanog violiniste Solomona Nortupa (Oskar i za adaprirani scenario), slobodnog roba prodatog u ropstvo u Lujzijani, odnosi sa pijetetom. Međutim, iako je u ovoj retkoj kranizaciji sramotne istorije SAD spojio je važnu temu, društveni angažman i neospornu kreaciju, izostavio je ono nepohodno – istinske, iskrene emocije. Recimo, onog tipa kakve su bile u čuvenom serijalu „Koreni“ o robu Kunta Kinte.
Stiv Mekvin kao prvobitno video-umetnik sklon stilizaciji, a potom i reditelj estetizovanih filmova „Glad“ i „Sramota“ i u ovom slučaju je više okrenut spoljašnjem efektu (brojni prikazi sadističkih, krvavih bičevanja i brutalnosti) i patnji tela, nego uživljavanju u unutrašnje predele duše svojih mučeničkih likova. Jednostavno, u filmu „12 godina ropstva“ ne oseća se rediteljeva empatija. Sem povremenih izuzetaka gotovo svi prikazi su, iako kompozicijski, vizuelno i koloritno nepogrešivi, ostali na nivou dokumentacijske slike dvanaestogodišnjeg stradanja glavnog junaka.
Ovo je film bez strasti, sigurno ušuškan u američki mejnstrim i bez dublje i šire analitike. Baš po meri Breda Pita.
Dubravka Lakić
objavljeno: 05.03.2014
.jpg)
