Izvor: Blic, 06.Sep.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova koalicija protiv Krleže
„Gospode, sačuvaj me prijatelja, a od neprijatelja ću se čuvati sam“, rekao je jednom prilikom veliki poznavalac ljudskih duša Oskar Vajld. Ovu gorku mudrost potvrđuje nedavno objavljena memoarska knjiga poznatog hrvatskog slikara Josipa Vanište, u kojoj je blizu devedeset stranica posvećeno intimnim razgovorima sa Miroslavom Krležom.
Vaništu je početkom pedesetih pisac doveo u Leksikografski zavod Jugoslavije, slikar je bio poslednji portretista piščev, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << družili su se, posle Krležine smrti slikar je dolazio u posetu gospođi Beli. I sada je objavio šta mu je Krleža govorio u poverenju, kad su ga savladali depresija i beznađe.
Nema tu ničeg posebno novog i začuđujućeg, jer je Krležin dugogodišnji pratilac i Ekerman, Enes Čengić mnogo ljutih opservacija sabrao u četvorotomnom delu „S Krležom iz dana u dan" (1985). Sada je zagrebački nedeljnik „Globus" dao priliku nekolicini Krležinih poznavalaca i profesora da kažu šta misle povodom Vaništinih kazivanja. Neki od onih kojima je Krleža pružio utočište sada su nasrnuli, likujući da je „i sam priznavao da je kukavica i oportunist". Kao da su zaboravili da je između dva rata Krleža ispisao hiljade stranica polemika i napada na lažne nacionalne idole i korifeje malograđanštine. U to vreme udarali su levo-desno i Crnjanski, Svetislav Stefanović i Vinaver, plativši kasnije visoku cenu.
Najdalje je otišao jedan istoričar tvrdnjom da je zahvaljujući Krleži zapravo cijela hrvatska književnost „krivo" pošla i: „Krleža je najgore što nam se moglo dogoditi." Pisac koji uspe da skrene tok jedne nacionalne književnosti (pa bila to i hrvatska), nije mogao da dobije krupniji kompliment.
