Izvor: Politika, 01.Feb.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzika koja ima previše nota
Ne sviđa mi se većina filmova za koje sam radio, što nije slučaj sa „Kundunom” Martina Skorsezea, iskren je kompozitor Filip Glas
Od našeg specijalnog izveštača
Geteborg – Kompozitor klasične i filmske muzike Filip Glas, jedna je od zvezda završnice filmskog festivala u Geteborgu. Autor nominovan za Oskara za originalnu muziku u filmovima „Kundun”, „Sati” i „Zabeleške o skandalu”, na najvećem švedskom festivalu održao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je predavanje a zatim i koncert u prepunoj dvorani „Skandinavijum”, pred više od tri hiljade ljudi.
Glas je u Švedsku doputovao na svoj rođendan (rođen 31. januara 1937. u Baltimoru, SAD) pa su mu posetioci na kraju radionice, kao u horu, otpevali „srećan rođendan”. Tako su mu na kratko zahvalili za iskreno predavanje o muzici i filmu.
Filip Glas voli da piše muziku za filmove ali mu se, kako je priznao, ne sviđa većina filmova za koje je radio. To ipak nije slučaj sa Skorsezeovim „Kundunom”.
– Skorseze je u „Kunudu” želeo muziku kojom bi ozvučio filozofiju budizma. Stiven Daldri je za „Sate” hteo muziku za neuhvatljive likove. Jer niti Virdžinija Vulf (igrala je Nikol Kidman), niti Klarisa Von (Meril Strip) niti Džulijen Mur, kao nesrećna majka, ne žele da budu ukalupljene. Zato je muzika u „Satima” evoluirajuća, gotovo nepredvidiva – objasnio je kompozitor koji komponuje muziku i za kratke igrane, dokumentarne i animirane filmove.
Glas je sa šest godina počeo da svira violinu, a dve godine kasnije i flautu. Diplomirao je matematiku i filozofiju na Univerzitetu u Čikagu da bi onda u Njujorku pohađao čuvenu školu „Džulijard” a u Parizu učio kod stroge Nadije Bulanže. Pisao je za operu, ples i pozorište, a sredinom sedamdesetih je s američkim rediteljem Robertom Vilsonom načinio uticajan prodor na svetsku muzičku i teatarsku scenu operom „Ajnštajn na plaži”. Za svoju muziku je rekao da je matematički proračunata, jer je on ipak i matematičar, ali i melanholična,stoga što predstavlja i komunikaciju među ljudima koja teškoću življenja čini podnošljivijom.
Na pitanje koga ceni od kolega, našalio se da će, ako ne spomene Džona Vilijamsa, biti neprofesionalan:
– Ali moji favoriti su Tomas Njumen koji je pisao muziku za „Američku lepotu” i Gustavo Santaolala koji je ozvučio „Planinu Broukbek” i „Vavilon”. Te muzike nisu klasične, a i koriste neobične instrumente.
Od popularne muzike, Glasu najviše i danas prija Džoni Keš.
– Keš je voleo da slika pa nas je upoznao zajednički prijatelj, slikar. Rekao mi je da mu se sviđa jedna moja kompozicija. Samo jedna, rekao sam tada u sebi, a bio sam presrećan. Rekao mi je da muzika ima previše nota – ispričao je autor koji je muzikom ozvučio filmove „Trumanov šou” sa Džimom Kerijem, „Kasandrin san” Vudija Alena, „Uzimanje života” sa Andželinom Džoli ili „Tajni prozor” sa Džonijem Depom.
Glas je sarađivao i sa sitar sviračem Ravijem Šankarom, grupom „R.E.M.” i pevačicom Suzan Vegom.
– Ne razmišljam o njima kao o ljudima koji nisu muzički školovani. Nisam tražio od Vege da mi pokaže diplomu sa konzervatorijuma, jer je i nema. Kada sam radio sa njom, morao sam da naučim da o muzici razmišljam na drugačiji način. Slično je bilo i kada sam radio sa Šankarom. Nismo imali čak ni zajedničku notaciju. Objašnjavao mi je ritmičku strukturu muzike i kako različite muzike mogu da idu zajedno. Ne postoji knjiga iz koje bi to moglo da se nauči – ocenio je autor koji voli strukturu polovine i trećine nota.
Iako prati razvoj tehnologije, kada stvara note piše na papiru. Zatim, partiture daje asistentu koji ih unosi u kompjuter. A čuva sve partiture koje je ispisao jer će, kako se nada, jednog dana dosta vredeti.
Glas je upotpunio i pokretne slike nagrađivanog ruskog filma „Elena” Andreja Zvjaginceva, autora kojem je posvećen pretposlednji dan festivala u Geteborgu koji se završava sutra. Njih dvojica sarađuju i na novom filmu ruskog reditelja – „Levijatan”, čija se premijera očekuje u Kanu ove godine.
Ivan Aranđelović
objavljeno: 02.02.2014
Pogledaj vesti o: Dodela Oskara 2013
