Izvor: Večernje novosti, 19.Jan.2014, 23:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Metju Mekonahej: Rođen za opasne uloge

ULOGOM u najnovijem filmu „Poslovni klub Dalas“, američki glumac Metju Mekonahej (44) zablistao je punim sjajem! Ron Vudruf mu je u nedelju u Los Anđelesu doneo nagradu Udruženja filmskih i televizijskih glumaca, koji su ga izabrali za najboljeg, a što je još važnije, rola čoveka obolelog od side dovela ga je do nominacije za Oskara za najbolju mušku ulogu. Mekonahej je u protekloj godini u svojoj filmografiji zabeležio još jedan „opasan“ naslov, te ga gledamo i u (takođe >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nominovanom za Oskara) filmu „Vuk sa Volstrita“, uz Leonarda Dikaprija, ali i u najnovijoj HBO seriji „Pravi detektiv“, koja je premijeru u našoj zemlji imala samo dan posle američke. U ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“, zvezda filmova „Amistad“, „Sve za lovu“, „Kako izgubiti dečka za 10 dana“, „Sahara“, „Advokat na točkovima“, „Berni“, „Blato“... otkriva kako je od „limunadica“ prešao na teške i zahtevne uloge, kako se osećao dok je putovao ka kući Martina Skorsezea, sa kojim je trebalo da se upozna i sarađuje, šta je „ukrao“ od Dikaprija i zašto mu je uloga Mada u istoimenom filmu „Mad“ („Blato“) jedna od najdražih u karijeri. Ipak, razgovor započinjemo od „vruće“ uloge u filmu koji ga je doveo do nominacije za najprestižniju filmsku nagradu na planeti - „Poslovni klub Dalas“. - Raditi na ovom filmu je bio konstantan izazov. Nijednog trenutka nije bilo opuštanja, odmora i momenata nekakvog samozadovoljstva. Postoje dve vrste umora, ona posle koje se osećate zadovoljno jer ste se izborili sa dilemama i napravili nešto dobro i ona posle koje vam titra sve pred očima i mislite da će vam plafon pasti na glavu, a oka ne možete da sklopite. Tad ponovo ustanete i radite jer znate da to što gradite vredi. takav je bio i rad na filmu „Poslovni klub Dalas“ - priča Mekonahej. l S obzirom na to da vam je doneo brojne nagrade i nominaciju za Oskara, znači da ste se dobro umarali radeći na njemu? - Bukvalno smo se slamali i preznajali svaki dan. A meni se to dopada. Ne volim onu vrstu umora koja se stvara kad je ritam radi-stani-radi-stani. Nismo ni imali vremena za takvu dinamiku. Ova uloga je bila mnogo zahtevna. „Mog“ Rona je trebalo da igra Bred Pit, i Vudi Harelson je bio u planu.UZBUĐEN I UPLAŠEN * ČESTO ste igrali u romantičnim komedijama. Kada ste „prelomili“ da iz „limunada“ pobegnete u teže karaktere? - Kada kažete „ne“ nekim stvarima, one jednostavno presuše. Nema ničeg. Kada sam dobio sina, rešio sam malo da se odmorim i budem pravi otac, da ne jurim po svaku cenu za ulogama. A onda, gotovo u isto vreme su me pozvali reditelji „Ubice Džoa“, „Magičnog Majka“, „Pejperboja“... Nisam birao ništa od toga. Sam život je profunkcionisao na veoma čudan način. Sve je to došlo meni. Osim „Poslovni klub Dalas“, koju čekam godinama i koju sam strašno želeo. Volim da uđem u nešto za šta mogu da kažem: „uzbuđen sam zbog toga“. Ili uplašen. Ili srećan. Ili je nešto dovoljno intrigantno, nešto što mi nikad ne silazi s uma. * Da li ste pomišljali kako ćete vi igrati Rona, kad oni već to nisu mogli ili hteli? - Nisam, odmah sam ga „ščepao“. Zanimala me je njegova sudbina kao HIV pozitivne osobe, a scenario mi se svideo jer je, uprkos mračnoj temi, imao dosta dobrog humora i teškog sarkazma. Mada sam na dosadašnjim projekcijama filma „lovio“ ljude da, i kada bi se i nasmejali, imaju neku knedlu u grlu. * Čemu ste se nadali kada ste prihvatili ulogu? - Nisam imao nikakva druga očekivanja, osim da film bude dobar. I jeste. Kada ga gledate sa publikom, osećate da to jeste. Čak su mi posle projekcije prilazili ljudi i govorili kako moraju da se prošetaju, iako su došli kolima. * Doveo vas je do nominacije za Oskara. Zar to nije nešto čemu se teži u karijeri? - To nije bilo nešto obavezno na mojoj listi. Ali, sada kada se desilo, čini me neverovatno srećnim i ponosnim. Asolutno je fer da se sudi umetnosti. Ako ne bi bilo tog koloseka, mogli bismo da kažemo da je Šekspir isto što i dnevnik neke tinejdžerke. Nisam o Oskaru mislio kada sam snimao film, ali sam neizmerno srećan što se pominje uz moje ime. Sviđa mi se ovo iskustvo.Ne znam, videćemo. * Trenutno vas gledamo u HBO seriji „Pravi detektiv“. Koje su vaše impresije o liku kojeg tumačite, Rastu Koelu? - Kada sam čitao scenario Nika Picolata, nisam mogao da dočekam sledeću rečenicu koju će Rast izgovoriti. Kao da su mu reči gorele. Pomislio sam: „Znam šta detektivi obično rade, ali ko je sad pa ovaj tip?!“ Koel je ostrvo za sebe i u tome sam prepoznao ogromnu slobodu. * Razlikuje se od likova u čijoj ste koži bili poslednjih godinu dana. Drugačiji je od Mada, Rona... - Potpuno. Uživao sam u tim likovima, koji su, svaki na svoj način, antiheroji. A Rast je najveći od svih. Kod njih mi se sviđa što smišljaju sopstvena pravila i boli ih uvo šta neko drugi misli o tome. Volim način na koji Rastov mozak radi i što kad je u pravu ne kaže: „Jesam li ti rekao?“Kod njega se sve vrti oko posla. Ipak je odan i dobar drug, na neki svoj mračni način. * Partner u seriji vam je Vudi Harelson, sa kojim ste već radili? - Ovo je treći put da snimamo zajedno, a dosad su to uglavnom bile komedije. Jedan drugom prepoznajemo energije. Osećam se sigurno sa njim, ali nisam želeo da se ponavljamo, već da damo nešto drugačije. Mislim da smo uspeli.PRAVI DETEKTIV PRIČU o „pravom detektivu“, pratimo na HBO, od 13. januara, ponedeljkom u 20.05. Kroz osam epizoda, Mekonahej se, kao Rast Koel, sa partnerom vraća na nerešen slučaj posle 17 godina. - Rast je već izubijan stariji čovek, ali i dalje najpametniji u detektivskoj sobi. Nije baš bilo lako na snimanju. Sećam se da smo jednog dana prešli 27 stranica scenarija. Već sam bio obamro, glas mi je „pukao“, a oči se zacrvenele od umora. Trebalo je da snimimo još samo jednu scenu. Neko je predložio da ipak napravimo pauzu. Jedva sam stajao na nogama, ali sam odmah „odbrusio“: „Nema jeb..e šanse! Daj da završimo!“ I „kupljeno“ je iz prve. * Čini se da niste izgubili sposobnost da iznenadite publiku, poput mnogih vaših kolega? - Mnogi filmovi koje sam snimao su nezavisni. Nije to bila moja svesna odluka. I meni se čini da moji antiheroji nisu isti. Ukoliko to i publika misli, odlično. Ron iz „Poslovnog kluba Dalas“ i Mad iz „Blata“ ne liče. To su sanjari koji nisu sa planete Zemlje. Mada svi oni imaju realni identitet. „Mad“ mi je najdraži i slobodno mogu da kažem da je to američki klasik. Prelep je. * Da li vam je on najdraži jer je uloga bila napisana baš za vas? - Možda. Tu igram čoveka koji živi na brodiću zaglavljenom među drvećem, na reci Misisipi. Mad je u dosluhu sa prirodom, uči od riba, životinja, osluškuje sunce, vetar, kišu, zna kako svet funkcioniše... Da takvog čoveka premestite na asfalt, u civilizaciju, ne verujem da bi preživeo. * A kakav je „Vuk sa Volstrita“? - Na tom filmu sam radio samo pet dana. Prvo čega se sećam je kako sam išao da se upoznam sa Martinom Skorsezeom. Vozim se Njuarkom i sve vreme mislim: „Čoveče, o njemu sam učio u školi, a sad idem, ne... sad se vozim ka njegovoj kući“. Naš razgovor je bio muzički. On voli zvukove i bitove, pa smo kroz njih i razgovarali. Rad sa Dikapriom je, takođe, bio odličan. „Krali“ smo jedan od drugog ono što možemo. Mislim, naravno, na glumačke fazone. Pojavi se dobra ideja, super! Uzmi je, ukradi je, zgrabi je i idemo! A jedna od njegovih ideja je da se udarate malo pesnicama u grudi, i tako opustite glas i sebe. Počeo sam to da koristim. * Šta dalje? - Već radim na filmu Interstellar, sa Kristoferom Nolanom. On je veoma tajnovit kad je taj film u pitanju, pa ne mogu ni ja mnogo da otkrivam. Zasad sve teče dobro i zaista uživam.
Pogledaj vesti o: Dodela Oskara 2013

Nastavak na Večernje novosti...