Izvor: Blic, 08.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubavni trougao u ratnom vrtlogu
Premijera filma "Sveti Geogrije ubiva aždahu” u Banjaluci zakazana je za 12. mart, a dan ranije film će biti premijerno prikazan u Beogradu, potvrdio je Srni Vlado Ljevar, direktor "Oskar filma”, producentske kuće iz Banjaluke koja je u ovom filmskom projektu predstavljala RS.
Ljevar je rekao da su sve karte za premijeru, koje su bile u pretprodaji početkom februara, prodate već drugi dan, što, prema njegovim rečima, pokazuje veliku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zainteresovanost publike za ovaj film.
On je dodao da će na premijeru u Banjaluci doći cela ekipa koja je radila na filmu.
Ljevar je podsetio da je snimanje filma "Sveti Georgije ubiva aždahu” počelo u julu 2007. godine, da je trajalo 36 nedelja, postprodukcija skoro godinu dana, a da je čitav film koštao šest miliona evra.
On je podsetio da je ovaj film zajednički projekat RS i Srbije, te da je za njegovo snimanje Vlada Srbije dala dva miliona evra, Vlada RS 750.000 evra, dok su ostala sredstva obezbedile producentske kuće.
Prema njegovim rečima, film je sniman u RS na lokaciji rudnika Omarska, gde su snimane scene Cerske bitke, a ostatak je na prostoru Deliblatske peščare u Banatskom Brestovcu, te jednu sedmicu i u Bugarskoj.
"Pored plejade srbijanskih glumaca - Milene Dravić, Zorana Cvijanovića, Borisa Milivojevića, Mire Banjac, Dragana Mićanovića i Nebojše Glogovca, u filmu je učestvovalo i sedam glumaca iz RS i svi statisti”, rekao je Ljevar.
On je istakavši da je film, koji veran prikaz priče dramskog teksta Dušana Kovačevića, ispunio očekivanje.
Ljevar je izrazio očekivanje da će film "Sveti Geogrije ubiva aždahu” biti najgledaniji domaći film svih vremena.
Ovaj filmski projekat podržao je i Evropski fond za kinematografiju "Eurimages” sa 380.000 evra, zbog čega se ovaj film reditelja Srđana Dragojevića smatra kao projekat od evropskog značaja.
Prema sinopsisu, radnja filma "Sveti Geogrije ubiva aždahu” smeštena je u 1914. godinu u jedno selo u Srbiji na obali reke Save, prirodne granice sa moćnim Austrougarskim carstvom.
Stanovništvo u selu je podeljeno između dve radikalno suprotstavljene struje - na jednoj strani su telesno sposobni seljani, potencijalni vojni regruti, na drugoj invalidi, veterani iz prethodna dva balkanska rata. Između te dve grupe vlada veliki animozitet.
Ubrzo počinje Prvi svetski rat i zdravi deo populacije je mobilisan. Invalidi koji su ostali u selu pokušavaju da iskoriste žene i sestre vojnika. Ove vesti dopiru do srpskih vojnika u rovovima par dana pre očekivanog neprijateljskog napada, a da bi sprečila pobunu srpska Komanda odlučuje da pošalje invalide na front i tako reši "neprijatnost”.
Ovi neobični događaji, zasnovani na istinitoj priči, pozadina su za nesrećni ljubavni trougao između mladog ratnog invalida, lokalnog policajca i njegove žene, koji se okončava kao u staroj grčkoj tragediji.
