Izvor: Blic, 23.Avg.2015, 17:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lazar Ristovski: Gubimo trku s profitom

Svet se pretvorio u jedan veliki kompjuter koji samo računa koji se posao isplati, a koji ne. Tu trku polako gubimo, ali se još ne predajemo - kaže Lazar Ristovski.

Zbirka priča koja je nedavno objavljena u izdanju “Lagune“ povod je za razgovor sa glumcem, producentom i režiserom. Ristovski se još ranije predstavio i kao pisac romanima “Belo odelo” i “Kako sam dobio Oskara”, a sada je 13 priča, koje je pisao poslednjih desetak godina, objedinio pod naslovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << “Jednostavne priče”.

Ko su junaci vaših priča?

- Kako to u umetnosti često biva, uvek je to kombinacija stvarnosti i imaginacije. Likovi iz mojih priča, kao i situacije, izgledaju da su uzete iz života, ali oni su, u stvari, kombinacija stvarnosti i moje imaginacije. To je princip na kojem se zasniva umetnost. Samo što dometi zavise od umetnikove hrabrosti da bude iskren prema sebi i do njegove spremnosti da kopa po sebi što dublje.

Likovi iz priča ne žive jednostavnim, lagodnim životom, ali se ne bune. Zašto?

- Ljudi iz mojih priča su na neki način starinski. Kao da su uhvaćeni u nekom prošlom vremenu. Oni su apolitični. Likovi imaju svoje unutrašnje nemire i svoje živote, koje ima svaki čovek. Čim se probudi, čovek počinje da se hvata u koštac sa danom koji mu predstoji. Ali taj moj čovek nema pretenzije da bude veliki, da rešava sudbinu sveta. On gleda kako će da preživi u vremenu u kome se on ne pita mnogo za sudbinu i budućnost planete. A to što im se baš toga dana desilo upravo je to što nije trebalo, to je jednostavno život. Zato moje priče nose emociju i imaju romantičarski ton pripovedanja.

Oporezovati kič i šund

- Ja sam predlagao da se kič i šund oporezuju. Ali kako to uraditi kad vlasnici TV kanala drže politiku u šaci. Oni ih uvek kupe u izbornim kampanjama kada im daju reklamni prostor, a oni im kasnije to vraćaju dajući im slobodu da na kanalima vrte šta hoće. Ne može se ostaviti vlasniku televizije da kreira kulturnu politiku zemlje. To mora da radi Ministarstvo kulture. Država.

Kako se oni to nose sa svakodnevicom?

- Ljudi iz mojih priča se na bave rešavanjem dnevne politike. Politika je prisutna samo kao neki daleki eho koji se samo svojom senkom baca na ljude i događaje o kojima pričam. Oni nisu sukobljeni sa nekim drugim, osim sa samim sobom. Oni traže odgovore na pitanja; kako biti bolji čovek ili zašto sam ja tako loš čovek? Oni se pitaju da li je moguća ljubav između ribara i balerine? Bojim li se smrti? Današnji čovek ne postavlja sebi ta pitanja jer je obezduhovljen. Od njih, dakle, možemo naučiti to, da treba da se vratimo sebi.

Kažete da živimo u vremenu u kome je sve manje emocija...

- Nažalost, mladi imaju loše i pogrešne uzore i za ljubav i za dobrotu, humanost i ljudskost uopšte. Kako može dete koje odrasta uz rijaliti programe i belosvetske serije, da razvije pravilan odnos prema ljubavi, svetu i bližnjima? Na svu sreću, ljudskosti, ljubavi i topline ima u umetnosti. U književnosti. U životu sve manje.

Koliko je danas teško zadržati dostojanstvo svoje profesije?

- Baviti se umetnošću, duhovnošću, pisati i stvarati bilo šta što zahteva kreativnost je, ne samo kod nas već i u svetu, otežano. Svet se pretvorio u jedan kompjuter koji samo računa koji se posao isplati, a koji ne. Tu trku polako gubimo, ali se još ne predajemo.

Na kraju „Jednostavnih priča“ uputili ste pismo čitaocu. Ko je taj čovek kome se obraćate?

- Taj čovek smo svi mi. I sebi upućujem poruku. Želim da čitalac oseti moje poštovanje i prisnost koja je neophodna pri čitanju ovih priča. One su ispričane na jednostavan način, kako su se nekada pisale i pričale priče, dok još nije bilo televizije i interneta. Kada se pripovedaču verovalo i kada se on slušao s pažnjom i punim poverenjem da je ono što priča „živa istina“. Pripovedač, a ja to želim da budem, mora da vlada umetnošću posmatranja. Moje priče su jednostavne, istinite i ljudske. U njima su tuga i humor pomešani kao i u životu. Ko god da ih bude čitao otvorenog srca, verujem da će pronaći i sebe u nekoj od njih.

Opet smo obmanuti

Kako ste primili vest da će država dati olakšice za strane i domaće producente?

- Tom uredbom smo ponovo, mi ljudi koje bavimo filmom, obmanuti. Dogovor sekcije za kinematografiju pri Privrednoj komori Srbije i ljudi iz Vlade je bio da se i domaćim producentima da ta ista privilegija ili da se makar četiri odsto od njihove olakšice preusmeri u Filmski centar Srbije za domaće filmove. Završilo se na tome da će američki producenti imati tu olakšicu, a mi ne. Zato molim Ameriku, pošto se naši izgleda o toj stvari ne pitaju, o drugim stvarima ne znam, da nam vrate makar tih četiri odsto, da i mi godišnje napravimo pokoji film.
Pogledaj vesti o: Dodela Oskara 2013

Nastavak na Blic...