Izvor: Politika, 27.Mar.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krhki muškarci, snažna žena
Uživam da stvaram filmove koji će me povezati sa publikom, ma gde ona bila. Isključivo mislim na publiku kada stvaram film
Posvećenost filmskom stvaralaštvu i autorska strast krasi lik danske rediteljke Suzan Bir, ovogodišnje dobitnice Oskara za najbolji strani film – „U boljem svetu”, čije je prikazivanje u bioskopima Srbije, posle premijere na Festu, zakazano za kraj aprila.
Mnogi od filmova Birove doživeli su i svoj holivudski rimejk. Oni su hrabri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i izazovni, njeni junaci su heroji sa ljudskim likom, ne spašavaju čovečanstvo niti lete, već žive u savremenim društvima prevazilazeći prepreke koje su svakodnevno uzrokovane spoljnim ili unutrašnjim faktorima. U filmovima, kao što su „Frojdova dnevna soba”, „Otvorena srca”, „Posle venčanja” (njen prvi film nominovan za Oskara) ili u ovom poslednjem, „U boljem svetu”, Birova se, uz otvoreno pokazivanje fasciniranosti muškom krhkošću, odnosi prema svojim likovima brižno, razume ih i podržava, saoseća sa njima, ne opterećujući publiku sopstvenim strahovima od slučajnosti događaja i ljudskog instinkta osvete.
Razgovor za „Politiku” povodom njene retrospektive na festivalu u Solunu, počeo je pitanjem da li ona smatra da su oči filmske javnosti jače uprte u nju, s obzirom da je žena reditelj, da je prošlogodišnjeg Oskara takođe osvojila žena – Ketrin Bigelou, i da je za film „U boljem svetu” osvojila i Zlatni globus, na šta Suzan Bir je odgovorila:
– Mislim da je generalno veoma depresivno koliko je malo žena filmskih stvaralaca i koliko malo žena zauzima važne pozicije u društvu. Ni filmska industrija tu nije izuzetak. Predpostavljam da tu negde leže uzroci za pojačanu pažnju javnosti kad god se žena pojavi na nekom vrhu. Međutim, nikada nisam osetila, na bilo koji način, da me tretiraju drugačije. Jedino što ja, vezano za sve ovo, imam više obaveza i što više pažnje moram da posvećujem odlascima kod manikira i pedikira.
Štaje inspirisalo ideju za film „U boljem svetu” ?
Imala sam duge razgovore sa svojim prijateljem i koscenaristom Andersom Tomasom Jensenom, oko toga kako Danskaizgleda kao idealističkoi veoma harmonično društvo, a u stvari nikada nijesavršenau stvarnom životu. Počeli smo da razmišljamo o priči u kojoj nepredvidivi događaji moguimati dramatične posledice na ljude,koja bi mogla da poremeti sliku o blaženom mestu u kojem žive. Priča o dvojici dečaka koji su postali prijatelji, ali onda jedan od njih iznenada postane nasilan, postepeno je počela da se razvija. Obično verujemo ili želimo da verujemo da su mali dečaci dobri, da su stvorenja ljubavi, ali u ovom slučaju 12-godišnji dečak postaje zloban, postaje zlozato što je ljut.
Šta bi Vi rekli, o čemu je zaista ovaj film?
Film se fokusira na likMikaelaPersbrandta, koji igra idealističkog lekara pri humanitarnim misijamanegde u izbegličkom kampu u Africi. On želi da uradi pravu stvar, ali ga događaji testiraju, a mi vidimo koliko daleko to može ići. Njegova priča se prepliće sa pričom o dečaku, njegov lik je veoma zanimljiv i intrigantan, on se nosi sa svojim ožiljcima u životu, ali i dalje sanja o boljem svetu.
Vas očigledno zanimaju kompleksni muški likovi koje sudbina iznenada testira i primorava na skoro herojske odluke?
Mislim da volim stvarna ljudska bića koje njihovi životni problemi čine interesantnim.U filmu „U boljem svetu” lik kojeg tumačiMikael Persbrandt je romantičan, idealista, ali je daleko od savršenog. On je pravi čovek u svim njegovim slabostima, sa sumnjama i neizvesnostima. Kao žena reditelj, ja sam vođenaod strane ovih muških ličnosti. Glumci često imaju jaku žensku stranu, a ja pokušavam da to u njima otkrijem, da to skrivenoblagoiznesem na površinu.
Prošlog januara ste imali problema sa vladom Sudana koja vas je optužila da snimate anti islamski film i prikazujete nepostojeće uslove u Darfuru. Kako ste se osećali tokom ovih napada?
Moj film nema nikakve veze sa Darfurom. On je samo delimično sniman u Africi, u Keniji, a radnja filma se događa negde u Africi, ali ni na jednom određenom mestu. Uz sve to, ni sama priča nema uopšte veze sa religijom. Sve su to bile potpuno pogrešne optužbe!
Žena reditelj, a jedan od najpoznatijih skandinavskih filmskih stvaralaca čiji se filmovi prikazuju širom sveta? Kako muške kolege na to reaguju?
Ako i imaju nešto protiv, ne kažu to glasno. Ja ne snimam avangardne filmove koje niko ne želi da vidi. Uživam da stvaram filmove koji će me povezati sa publikom ma gde ona bila. Isključivo mislim na publiku kada stvaram film.
Mnogievropski autori žele da stvaraju filmove na engleskom jeziku, smatrajući da je to put za uspeh pred međunarodnom publikom. Da li je to i za Vas važno?
Mišljenja sam da filmski stvaraoci moraju da rade stvari iz pravih razloga. Dakle, morate da napravite film zbog priče, zbog interesantnih likova i zbog toga što u njima nešto postoji. Snimati film na engleskom jeziku ne znači garanciju za dobar film. Često to može biti garancija za loš film.
Već treći put sarađujete sa istim scenaristom. Srodne duše?
To je veoma slično igranju ping-ponga. Anders Tomas Jensen i ja puno razgovaramo, uskačemo jedno drugom u rečenice i onda se odjednom izgradi treća priča. Anders onda počne da piše scene, a kada ja dođem i ponovo počne naš „ping-pong”, sve na kraju postane sasvim nešto drugo. Uvek su likovi glavni pogon, a dramski razvoj je determinisan time kako ih mi vidimo, a ne obrnuto.
----------------------------------------------------------
Snimanja SAD kao u u Evropi
Nedavno ste završili snimanje u Holivudu, film „Stvari koje smo izgubili u vatri”. Kakvo je bilo to iskustvo?
Bila sam veoma obradovana time što su u producentskom timu „Drimvorka” bili Sem Menedes i Sem Merser, dakle, umetnički producentski tim. Rad za „Drimvorks” činio me je malo nervoznijom, a moj rad intenzivnijim, ali ne smatram da se snimanje u SAD mnogo razlikuje od snimanja u Evropi, jer ono što ja radim ili što rade moji glumci, u osnovi je isto. Jedina razlika je što je tokom snimanja, na setu uvek bilo oko 150 ljudi sa slušalicama na ušima. Nikoga od njih ne upoznate, ali je sve efikasno.
Dubravka Lakić
objavljeno: 28.03.2011
Pogledaj vesti o: Beer fest
.jpg)
