Izvor: B92, 07.Maj.2010, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kratki i čudesni život Oskara Vaa
I danas pamtim sjajni tekst Gorčina Stojanovića o albumu ,,Treći svijet’’ grupe Haustor,objavljen u magazinu ,, X Zabava’’ pre bogami više od deset godina.
Piše tamo da iz rilni te ploče„sija takvo Crno Sunce kakvo je sasvim nezamislivo drugde osim na Jamajci, u El Salvadoru, Peruu, Angoli ili Bosni". E, isto to Crno Sunce možete pronaći i u nekimod prevedenih naslova koji su u skorije vreme doprli do nas. Mislim pre svega na ,,Gusarevu kćer’’, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ,,Ljubav, bes i ludilo’’ i ,,Oči uragana’’. Istorijski usud i složeni multikulturni identitet Jamajke, Haitija, odnosno Kube njihova su tema.
Za najnoviji naslov koji se može pridodati ovom nizu, roman Džuna Dijasa ,,Kratki i čudesni život Oskara Vaa’’, to važi u podjednakoj meri. Ovoga puta na tapetu je Dominikanska Republika, tamošnja diktatura i život emigranata iz te države po njudžersijskim getima. „Vojna patrola, crni slam", rekli bi Rundek i Saher, i taj stih može sasvim dobro da posluži kao uvod u atmosferu koju donosi Dijasov roman prvenac. Ako je u romanu Mari Vje Šove sveprisutan Papa Dok, kod Dijasa je to druga „karipska noćna mora", dominikanski diktator Rafael Truhiljo.
Sa stvaralaštvom Džuna Dijasa naša publika mogla se upoznati pre dve godine u zborniku ,,Otkačene priče Latinske Amerike’’, koji je priredio jedan od najboljih naših hispanista Branko Anđić. Jasno je da je Dijas, mada živi u Sjedinjenim Američkim Državama i piše na engleskom, neraskidivo povezan sa hispanoameričkom literaturom.
Njegov Oskar Vao sadrži sve ono zbog čega volim književnost koja dolazi iz tih krajeva. Na način dostojan Vargas Ljosinog Razgovora u katedrali, on ukršta priču o ,,Crnom Suncu” sa inovativnim narativnim tehnikama u kojima se prepliću različiti pripovedački glasovi i sustiče nekoliko vremenskih planova. Ono što je, međutim, za njega sasvim specifično jeste velika doza pop-kulture, koja čini organski deo ovog romana. Tako se ovde Truhiljovi režimski krvnici porede sa Nazgulima, Santo Domingo sa Mordorom, pojedini likovi su „mršavi kao Lu Rid", a devojke progone momke „kao Ahab znate vi već koga".
Zvezdane staze, Zona sumraka, manga i Murovi Nadzirači konstantno su prisutni u ovom štivu.
Glavni tok romana bavi se kobi naslovnog junaka, koja se ogleda u fundamentalnoj neprilagođenosti i neusaglasivosti sa okolinom. Lična interesovanja, pogledi na svet i način života koji se ne uklapaju u opšteprihvaćene norme dominantna su tema.
U ovu povest uliva se priča o junakovom poreklu, o porodičnim, nacionalnim i istorijskim determinantama koje su ga obeležile. Ona je vezana za godine koje je Dominikanska Republika provela iza „zavese od banana”, pod „Najdiktatorskijim Diktatorom koji je ikada Diktirao”.
Integrišući ova dva toka i ukrštajući ih u organsku celinu, Dijas podjednako uspešno zahvata lične i kolektivne činioce ljudske sudbine.
Oba ova niza činilaca stvaraju vrzino kolo iz koga junak nikako da se izbatrga.
Oskar zvani Vao nalazi se u besmislenom položaju: on raspolaže samo sopstvenom ličnošću i može da bude ono što jeste, ali – kako ga obaveštavaju – to što on jeste je truba. U isto vreme njegovo poreklo obeleženo je Truhiljovim zlom, koje nadživljava svog tvorca. Na jednom od najupečatljivijh mesta u knjizi pripovedač objašnjava kako ovde nema onog vetra iz Povratka kralja koji je uzeo Sauronovo zlo i razvejao ga. Ne, ovde i posle smrti zlotvora zlo opstaje. To zlo doći će do izražaja u završnom prizoru romana, u kojem se lični i društveni plan ukrštaju dovodeći do pogubnog efekta.
Smeštajući svog junaka u milje određen ovim nepovoljnim koordinatama, Džuno Dijas uspeva da dosegne do elementarnih činilaca ljudske nesreće.
I mala napomena za kraj – ovo je definitivno jedna od najlepše dizajniranih knjiga koje sam video u poslednje vreme. Sve pohvale za izgled korica.
