Izvor: Politika, 10.Apr.2015, 22:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kao iz starog rama
„Slika Dorijana Greja”, Narodno pozorište, koreografija Vladimir Logunov
Poznato delo Oskara Vajlda „Slika Dorijana Greja” bilo je inspiracija za istoimeni balet čija je premijera bila koncem marta u Narodnom pozorištu. Koreografiju i režiju ove predstave potpisuje Vladimir Logunov, umetnik sa velikim iskustvom, široj publici posebno poznat po višestruko nagrađivanom baletu „Doktor Džekil i mister Hajd”.
Koreograf u središte svoje predstave >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stavlja strah od smrti, koji je opet povezan sa strahom od starenja, temom i te kako aktuelnom u savremenom društvu. Osim straha od smrti Logunov naglašava i borbu dobra i zla, koju ponovo obrađuje u svojim neoklasičnim delima. Tako da nam se povremeno činilo da je ovaj balet neka vrsta nastavka već pominjanog „Doktora Džekila i mistera Hajda”.
Treba podsetiti da se Vajldov roman u prvom redu bavi gotovo filozofskom temom narcisoidnosti, naraslim egom Dorijana Greja, a što nismo uspeli da vidimo na sceni. Jedan renomirani koreograf, koji posle duge pauze radi u Narodnom pozorištu, kao da je izgoreo u svojoj prevelikoj želji da da sve najbolje od sebe. Nije osetio da mora imati meru i kreativnost potrebnu za usklađenost sa vremenom. Kreativnost treba da se brine o stvaranju boljeg sveta, boljeg društva, svega boljeg, pa i bolje baletske umetnosti. Koreografija Logunova je, međutim, preduga, repetira se, leksika je haotična, izbor igrača i saradnika – takođe.
Dorijana Greja tumačio je na premijeri Dejan Kolarov, koji je pokazao svoj raskošni talenat dubinom osećajnosti. Kolarov je doprineo, naročito u solo deonicama, da koraci koji se ponavljaju ne budu tako uočljivi. Galerija sa mnoštvom drugih likova, skiciranih kao slike, nije bila upečatljiva, te su u pojedinim trenucima svojom šarolikošću smetali priči i njenoj suštini. Nažalost, u toj galeriji likova su se izgubili veoma dobri igrači kao što su Milan Rus, Tejlor Klou, Hoze Iglesijas i Miloš Marijan. I pored toga, pojedini od njih su pokazali da se na njih može i mora računati u svakom sledećem projektu.
Nažalost, ženski deo ansambla, predvođen Bojanom Žegarac Knežević ostao je u senci muških likova. Bojana Žegarac je pokušala da prati emocije Kolarova.
Izbor muzike Aleksandre Paladin je bio dobar, čak je u pojedinim trenucima preuzimao primat nad koreografijom. Dekor Borisa Maksimovića i kostimi Katarine Grčić Nikolić su se dopunjavali.
Možemo zaključiti da je izbor Vajldovog dela zanimljiv i da su teme koje delo obrađuje i danas aktuelne. Ipak, baletskom izvođenju ovog dela nedostajala su bolja režijska rešenja i manje praznog hoda između ključnih scena. Takođe, mimo onog što roman zahteva, većina ženskih likova su krajnje vulgarizovani i svedeni samo na objekte hedonističkog života Greja.
Kao što smo već naglasili, koreograf se opredelio da stvara balet vrlo sličan njegovom prethodnom delu, te je originalnost „Slike Dorijana Greja” dovedena u pitanje.
I na kraju naša zapitanost: postoji li pažljiv izbor dela i autora koji će reprezentovati Balet Narodnog pozorišta, posebno kada se radi o samo jednoj premijeri u sezoni, te postoji li uopšte programska politika ili je to samo potraga za iluzijama? A možda i put u prošlost!
Ivanka Lukateli
objavljeno: 11.04.2015.
Pogledaj vesti o: Dodela Oskara 2013
