Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Dec.2015, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivan Jovanović: Oskar (ni)je naš
Kraj kalendarske godine je vreme kada se, u filmskoj industriji, objavljuju nominacije za najprestižniju filmsku nagradu Oskar. Pored holivudskih ostvarenja, u konkurenciji već neko vreme učestvuju i strane koprodukcije.
Ipak, za ne-američke filmove kategorija “najboljeg stranog filma” postala je maltene stvar prestiža i umetničkog uspeha.
Ovogodišnji spisak filmova je više nego interesantan, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << s obzirom na to da je u najuži krug od 9 filmova (od kojih se bira 5 nominovanih) ušao i pobednik ovogodišnjeg Festa, jordanski film “Vuk”. Jordanska kinematografija je, inače, daleko od srpske po broju filmova, ali naših predstavnika na Oskaru nema od 2004, kada je kratki film Stefana Arsenijevića “(A)torzija” nominovan za ovu nagradu.
Ovogodišnji srpski predstavnik “Enklava” Gorana Radovanovića, inače solidna priča o srpskoj enklavi na Kosovu i Metohiji, nije prošao. Baš kao nijedan od predstavnika prošlih godina u kojima su se našli različiti filmski naslovi: od “Montevideo, Bog te video”, sportskog komercijalnog filma, “Kad svane dan”, drame o Holokaustu, “Sveti Georgije ubija Aždahu”, ratnog spektakla i drugih filmova. Čak je izbor za “srpskog” Oskara postao predmet i sudskog spora 2012. koji je zbog klevete pokrenuo Goran Paskaljević protiv Srđana Dragojevića i Milana Vlajčića.
Svake godine se ponavlja ista priča (samo bez sudskog spora): kao kandidat odlazi film čije su šanse manje od makovog zrna, a ne onaj koji, ako nije najbolji film godine, ima najbolje šanse za prolazak.
Zašto?
Jer je Američka filmska akademija velika, ljudi zaduženi za izbor najboljih stranih filmova dobijaju na stotine diskova i jedini način da se zainteresuju za film su lobiranja unutar Akademije, američka bioskopska distribucija ili neka međunarodna nagrada koja će ih zainteresovati da i pogledaju film čiju kopiju drže u rukama. “Ničije dete” Vuka Ršumovića dobilo je nagradu na Venecijanskom festivalu i u skladu sa (nepisanim) pravilima Oskara ovo je najpogodniji kandidat. Mi smo, kao i uvek, poslali film koji, u ovom trenutku, pre oslikava političke stavove države Srbije, a ne umetničke aspiracije ka Oskaru.
Ali, baš kao što su rezultate ovogodišnjeg, prvog posle dve godine, konkursa za finansiranje projekata (čitaj: scenarija) Filmskog centra Srbije gubitnici komentarisali rečima da postoji kriza scenarija u Srbiji kao da je sve drugo u filmskog produkciji bajno, tako se i mi borimo za Oskara državotvornom politikom. Ili burazerskom, nije ni bitno. Do tada, živeo Jordan i njihova bogata produkcija, pošto ova zemlja kao da nije nekada snimala i po 80 filmova godišnje.
