Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Dec.2008, 18:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I posle Tita, pesme

BAŠKA/SENJ - Prošlo je 65 godina od drugog zasedanja AVNOJ-a, a u Hrvatskoj, daleko od očiju javnosti, i dalje žive autori pesama iz NOB-a, koje su ušle u svačije uho i za koje se mislilo da su narodne: Oskar Danon, koji se partizanima priključio 1941, s mesta šefa dirigenta Sarajevske filharmonije, Desanka Čuić-Kačar, autorka pesme "Na Kordunu grob do groba".

Kada je pisao pesmu "Uz maršala Tita", Oskar Danon verovatno nije ni sanjao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da će njegov partizanski evergrin, kompozicija iz borbene kolone, doživeti čak i džez obrade.

Danon danas ima 95 godina, živi u starom delu Baške na Krku, u kući iz koje puca fantastični pogled na Velebit, i razmišlja o novim poslovnim poduhvatima.

"Ako je marksistička literatura danas opet u trendu možda ne bi bilo loše pustiti u prodaju i neku novu kompilaciju najpopularnijih revolucionarnih i partizanskih pesama. Na moje melodije u raznim krajevima pisali su se razni tekstovi", priča Danon.

Stihovi Nazorovi

Najpopularnije su one pesme koje sam napisao prema stihovima Vladimira Nazora. "Uz maršala Tita" prvi put smo izveli 1943. na zasedanju AVNOJ-a u Jajcu i pevala je cela dvorana, dodaje on.

Danon je i nakon rata nastavio da se druži s elitom - da sa Titom odlazi na premijere i igra tenis s generalom JNA Franjom Tuđmanom u Beogradu.

Desankinih 60 pesama

Desanka Čuić-Kačar, autorka jedne od najpopularnijih partizanskih pesama iz ličkog kraja "Na Kordunu grob do groba", iako iza sebe ima oko 60 pesama, i danas je, u 82. godini, čak i za književne edicije pesama iz NOB-a bezimena junakinja, javljaju „Večernje novosti".

Njena slavna pesma o Srbima koji beže pred ustaškim nožem većinom se navodi kao narodna.

Po završetku rata, koji je provela u partizanima, Desanka se zaposlila u Zagrebu, u telefonskoj centrali u Grafičkom zavodu Hrvatske.

Kačar: Nisam zaštitila pesmu

"Svuda se i dalje pevala moja pesma, u školi su je učila deca, a meni je žao što nisam zaštitila autorska prava. Bila sam ratni vojni invalid iz Drugog svetskog rata, ali Hrvatska mi je skinula i invalidninu i vojnu penziju, pa sam se godinu dana izdržavala tako što sam plela kape za hrvatsku vojsku. Sada sam u Lici", govori Desanka, koja zimu provodi kod sina u Senju.

Njena kuća u rodnom selu Krčevina 1995. je zapaljena, a sa njom i mnogi stihovi i fotografije iz partizanskih dana.

Romanija

Jedna od najpopularnijih i najstarijih partizanskih narodnih pesama, i u mnogo varijanti, jeste pesma "Ide Tito preko Romanije".

Prvi zapis napravio je 1942. godine Oskar Danon. U zimu 1942. godine, nekoliko meseci posle Titovog boravka u Srednjem, nastaje novi tekst, pod nazivom: "Veseli se, goro Romanijo". Ta varijanta ostala je da živi kao narodna partizanska pesma romanijskog kraja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...