Izvor: B92, 01.Nov.2012, 15:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hopkins donosi pravdu za Hičkoka
Glasine da će se izvedba Entonija Hopkinsa u „Hičkoku” doneti glumcu nominaciju za „Oskara” pokrenula je lavinu u Holivudu kako će maestro neizvesnosti konačno dobiti priznanje Akademije za nauku i film koje mu je za života izmicalo.
Tokom svoje holivudske karijere Alfred Hičkok je bio brend: uz Volta Diznija on je bio najpoznatije rediteljsko ime. Međutim, ovog Britanca koji se 1939. preselio u SAD Akademija je konstantno „zaobilazila”.
„Izostanak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poštovanja od strane Akademije mu je bio bolan”, kaže Stiven Rebelo, autor knjige „Alfred Hitchcock and the Making of Psycho”. „Mislio je da ga izbegavaju jer je 'zabavljač' i snima žanrove koji nisu smatrani vrednim”.
U godinama koje su usledile, Hičkokova reputacija je doživela veliku promenu. Sada se smatra ozbiljnim filmskim stvaraocem, a ove godine je „Vrtoglavica” zauzela prvo mesto na prestižnoj listi najboljih filmova svih vremena, smenivši Orsona Velsa posle pola veka vladavine.
Kada je u septembru objavljeno da će film „Hičkok” Saše Gervasija (zasnovan na Rebelovoj knjizi) biti završen na vreme da se kvalifikuje za sezonu nagrada, mnogi kritičari su ga i bez gledanja stavili na vrh svojih lista favorita. Ne samo zbog činjenice da su uglavnim ulogama Entoni Hopkins i Helen Miren, već se reklamira kao ljubavna priča, što je mnogo draži žanr članovima Akademije.
Akademija nikada nije sasvim ignorisala Hičkoka. Njegov prvi američki film, „Rebeka”, dobio je „Oskara” za najbolji film 1940. Ostala ostvarenja imala su desetine nominacija, Hičkok je pet puta bio u najužem izboru za najboljeg reditelja, ali je svaki put završio praznih ruku. Akademija je konačno ispravila ove previde dodeliši mu Memorijalnu nagradu „Irving G. Talberg” 1968. Nakon sporog hoda do podijuma, Hičkok je samo prozborio: „Hvala vam... puno, zaista”, što su neki protumačili kao pasivno-agresivni udarac Akademiji što je toliko čekala.
Međutim, i Hičkok je imao neke stvari koje mu nisu išle u korist. Čuvena je njegova izjava da „glumce treba tretirati kao stoku”. Džoan Fontejn se žalila da je bio „razdoran” na snimanju „Rebeke”. Tipi Hedren nedavno ga je nazvala „zlim i izopačenim, skoro opasnim po okolinu”.
Međutim, najveća prepreka sa kojom se Hičkok suočavao je bila ta da je radio u žanrovima - misterije, romantičnih trilera, psiholoških napetih drama - koji se nisu smatrali respektabilnim.
I, uprkos nekolicini primera - pre svih „Kad jaganjci utihnu” ili „Nema zemlje za starce” - predrasude Akademije prema određenim žanrovima i dalje postoje.
Neki reditelji, poput Kventina Tarantina, uspeli su da privuku pažnju Akademije, ali pomislite na Brajana de Palmu, koji često snima omaže Hičkoku - nijednom nije nominovan; na Tima Bartona, čiji filmovi uvek imaju snažan autorski pečat - nominovan jednom za animirani film; ili na Kristofera Nolana koji je bio nominovan za scenario (Memento, Početak) ali ne i za režiju.
Da li bi Nolanov „Mračni vitez” ili Mendesov „Skyfall” mogli da se umešaju u trku za nagarade ove godine, uprkos žanrovima iz kojih dolaze? Male su šanse.
„Hičkok” će možda biti dočekan sa aplauzima ali Hičkokovi naslednici se i dalje tretiraju sa - sumnjom.
