Izvor: Politika, 18.Feb.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Film o Gebelsovom filmu
Razmišljao sam šta bi moglo da ti se desi ukoliko si krenuo na put do zvezda, a menadžer ti je Gebels, kaže autor uzbudljivog dela „Jevrejin Zus – film bez savesti” o istoimenom propagandnom filmu iz nacističke ere
Berlin – U samoj festivalskoj završnici pojavilo se uzbudljivo, provokativno i zanimljivo delo „Jevrejin Zus – film bez savesti”, (tokom projekcije su se čuli i zvižduci), uvek nepredvidivog nemačkog reditelja Oskara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Relera („Lulu i Džimi”, „Elementarne čestice”, „Nema mesta uza odlazak”...), koji je posle serije osrednjih filmova konačno podigao temperaturu i u glavnom takmičarskom programu i u zaleđenom Berlinu.
Reč je o svojevrsnom postupku filma o filmu, o visprenoj analizi jednog vremena i njegovih kreatora (nacizam u Nemačkoj), britkoj osudi učešća umetnika u istorijskoj „prljavoj raboti”, o nastanku antisemitskog propagandnog filma „Jevrejin Zus” u režiji Vejta ( Veit )Harlana, a u „producentskoj verziji” samog Gebelsa. Konačno, i o odnosu ovog nacističkog „master majnda” i slavnog glumca iz tog vremena – Ferdinanda Marijana, koji je bio prinuđen da prihvati ulogu, doživi neviđenu gledanost i zauvek završi karijeru.
Film Oskara Relera pokrenuo je na razmišljanje i domaću (nemačku) i internacionalnu publiku, a iz razgovora sa ovim autorom biće vam jasno i zašto...
Originalni film „Jevrejin Zus”, u Gebelsovoj produkciji i režiji iz senke, još uvek je zabranjen u Nemačkoj za javno prikazivanje?
Jeste – i mišljenja sam da tako i treba da bude.
Mislite li da bi i posle toliko vremena mogao ponovo da izazove antisemitske reakcije?
Apsolutno siguran. Kada bi sada bio prikazan vrlo brzo biste imali idiotsko slavlje neonacista. Ne možete ga tek tako staviti pred ljude, samo zato što smo kao sada svi slobodni i demokratični, liberalni, ravnopravni. Nikako. Ukoliko bi se ipak prikazivao, onda je neophodno to uraditi uz komentarisanje i pojašnjavanja tokom projekcije, o čemu se tu radi i insistirati da se stvari zovu pravim imenom. Znam šta pričam, jer sam i sam tokom osamdesetih godina u Berlinu, u mom „disidentskom periodu”, gledao nacističke filmove po klubovima, pio votku i slušao muziku Nika Kejva, misleći kako je to kul. Bio sam klinac, „pomodar”. Nikakvo dobro iz toga nije izašlo. Srećom, osvestio sam se na vreme i porastao.
Dovoljno odrastao da se upustite u avanturu snimanja filma o već postojećem filmu? I to kakvom – onom koji je unesrećio mnoge?
Bilo mi je potrebno godinu i po dana rada na scenariju zajedno sa Klausom Rihterom. Stavili smo sve na radni sto i krenuli da razmišljamo na temu: šta bi moglo da ti se desi ukoliko si krenuo na put do zvezda, a menadžer ti je Gebels? To je film! Ideja nije bila da pokažemo tupavog nacistu već jednog pametnog. Šarmera i manipulatora. Gebels je bio visoko inteligentan, poznavalac nemačke literature i filozofije. On je uzeo velika nemačka dela i prilagodio ih u propagandne svrhe. Roman „Jevrejin Zus” Liona Fohtvagnera (o bankaru Jozefu Zusu Openhajmeru, ličnom finansijskom savetniku princa Karla Aleksandra, vojvode od Virtemberga i namesnika Srbije, prim. aut.) toliko je „preuredio” da je postao antisemitski. Piscu sigurno nikada ne bi palo na pamet da pomogne u vešanju sopstvenog naroda.
Istorija, a i Vaš film, beleži da je Gebels lično odabrao Ferdinanda Marijana da igra Zusa kao velikog jevrejskog biznismena i zavodnika?
To je bila briljantna Gebelsova taktika. Marijan je savršeno odgovarao slici koju su rasisti stvorili o Jevrejima kao ljigavcima bez skrupula. On je bio veoma harizmatičan glumac, najseksepilniji čovek Trećeg rajha. Mislim da ga je Gebels izabrao za ulogu zato što je njegov izgled mogao da izazove netrpeljivost i zavist kod nemačkog čoveka. Znate ono: kosmopolitski Jevrejin koji putuje svetom zarađujući ogromne pare i postižući veliki uspeh kod žena! Kada biste danas snimili takav film, isti biste rezultat postigli ukoliko biste želeli da atakujete na izvesnu ciljnu grupu. Naravno, Ferdinand Marijan je želeo da bude uspešan glumac, ali je poznato da nije želeo da snimi ovaj Gebelsov film, jer je znao da ga on neće odvesti daleko. Gebels ga je primorao, a sam film koji je bio izvrsno napisan i režiran doživeo je veliki uspeh.
Zna li se koliki?
Bio je to veliki hit. U samoj Nemačkoj videlo ga je više od 20 miliona ljudi, a bio je prikazivan i pijanim vojnicima na istočnom frontu.
Onda nije čudno što je pripomogao da se desi ono što se desilo Jevrejima tokom Drugog svetskog rata?
Naravno. Gebels je pomagao u pisanju scenarija i bio veoma čvrst u predstavljanju jasne propagandne poruke – Jevreji žele da uzmu ceo svet. Veoma je pažljivo pokazao kako je Jevrejin Zus, sa svojom inteligencijom i lukavošću, zavrnuo „jednostavne, naivne i dobre naciste”. Uz to, Gebels je lično opisao film kao „od vitalnog značaja za rat”, što baš i ne razumem zato što je film antisemitski, uperen protiv Jevreja i kao takav nema nikakve veze sa ratom protiv Rusije i Engleske koji se tada vodio.
U Vašem filmu Zus Openhajmer nije centralna figura, već sam Gebels?
Pre nego što sam počeo rad na ovom filmu, o Gebelsu sam znao onoliko koliko svi znamo, ali me je zainteresovalo koliko je on inteligentan i neodoljiv bio u scenariju. Nikada do sada u filmovima nisam video Gebelsa takvog. U filmovima u kojima se pojavljivao njegov lik uvek se brzo prelazilo na upozoravajuće podizanje moralnog prsta i bežalo od svega što bi u njegovom liku moglo biti primamljivo, erotično ili zanimljivo.
I komično? Glumac Moric Blajbtroj pridodao je liku Gebelsa i dopadljivo komičnu notu?
Blajbtroj je izvrstan izbor za ovu ulogu jer ima i komičarskog dara. On je i perfektan mimičar, može da „skine” mimiku i Džima Kerija, pa i Gebelsa. Da sam za ulogu Gebelsa odabrao nekog isključivo dramskog glumca, ne bih imao te fine, komične elemente kakve Gebels ima u mom filmu.
On se ponaša i kao pravi „holivudski producent”, kontroliše sve aspekte produkcije, tretira glumce i ekipu kao robove, meša se reditelju u posao, odlučuje u montaži?
Ha! On se ponaša kao savršeni studijski bos. Sve to radi što ste naveli i ima neverovatnu kreativnu energiju da stvori propagandni film za svog firera.
Da li ste pre berlinske premijere pokazali nekom ovaj film, recimo – jevrejskoj zajednici?
Jesam – i reakcije su bile vrlo dobre! Mislim da vreme radi za ovaj film i ovog puta sam veoma optimističan.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 19/02/2010]
