Izvor: Politika, 20.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li su nam potrebne vođe
Šekspir govori čak i o vremenu aktuelne ekonomske krize, kaže za „Politiku” glumac Ralf Fajns, gost 37. Festa koji će u Beogradu snimati rediteljski debi „Koriolan”
Britanski glumac Ralf Fajns je glavna zvezda 37. Festa koji je počeo juče u Beogradu. Ovaj holivudski glumac, nominovan za Oskara za uloge u filmovima „Šindlerova lista” i „Engleski pacijent” na Festu promoviše film „Čitač” Stivena Daldrija, a privodi kraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pregovore oko snimanja rediteljskog debija „Koriolan”. Fajns, kojem će danas biti uručen „Zlatni pečat” Jugoslovenske kinoteke, snimaće u Beogradu, potvrdio je za „Politiku” po sletanju na aerodrom „Nikola Tesla”, ali će zbog ekonomske krize snimanje početi u proleće 2010. U filmu „Čitač”, nastalom prema istoimenom romanu Bernharda Šlinka, Fajns tumači lik Nemca Mihaela koji je u emotivnoj vezi sa Hanom, čuvarkom u koncentracionom logoru koja je osuđena na doživotnu kaznu zatvora.
U odnosu na roman, šta je novo u scenario filma „Čitač” uneo scenarista Dejvid Her?
Her je bio vrlo posvećen knjizi i držao se Šlinkovih odrednica, ali je zaslužan za slojeviti lik Mihaelovog oca u filmu, koga igra Bruno Ganc. U filmu je jasniji loš odnos glavnog junaka sa ocem. Dejvid Her je želeo da kroz lik oca gledaoce dodatno zainteresuje za pitanje nerazumevanja, osude i odluke učiniti nešto ili ne. Zato lik oca ima dobru repliku koju sam zapamtio i koje ću se držati: „Nije bitno šta osećaš, već šta radiš”. Her smatra da je Mihael osoba koja se teže odlučuje da rizikuje i uradi nešto, da ima hrabrosti da šalje snimke Hani u zatvor, ali ne i da se ponovo sretne sa njom. Moj lik, što je Her potcrtao, ima hrabrosti samo da odbaci Hanu.
Šta ste naučili od Stivena Daldrija, reditelja „Čitača”, i koliko ćete se voditi njegovim radom prilikom režiranja Vašeg filma „Koriolan”?
Jedna od Daldrijevih osnovnih osobina jeste njegov strpljiv rad sa glumcima. To meni odgovara i voleo bih da tako režiram. On dosta raspravlja o detaljima, replikama, pogledima u kadru, i često proba sa glumcima. Ne libi se da pita ono što ne zna i traži od glumca da pronađu te odgovore. Neki reditelji ne brinu o glumcima, imaju svoju viziju kadra i ne odstupaju od nje, a glumci su tu da realizuju njihove ideje. Stiven je jedan od retkih reditelja koji je otvoren za saradnju. Kada uđe u prostoriju na probu, on pročita iz scenarija: „Mihael prvi put čita ’Odiseju’”, a zatim slede njegova pitanja: Kakva je soba, gde sedi u sobi, zašto je uzeo baš tu knjigu da pročita...?
Kako ćete pamtiti producente filma „Čitač”, vrsne sineaste Entonija Mingelu i Sidnija Polaka, koji su preminuli 2008. godine?
Sidnija nisam poznavao, a Entoni mi je bio kao otac, iako sam nekada prema njemu bio kao nevaljali sin. Nedostaje mi i tužan sam što više nije tu da me kritikuje. Bili smo bliski, pogotovu za vreme rada na filmu „Engleski pacijent”. On je bio rođen za film, reditelj uvek spreman za saradnju kako bi svaki kadar bio što bolji. To je svakome u ekipi pružalo šansu da bude saslušan i uvažen. On mi je prvi ukazao na roman „Čitač” kada je želeo pre nekoliko godina da ga ekranizuje.
U susretu sa novinarima rekli ste da će scenario Vašeg „Koriolana” biti moderan. U čemu se ogleda univerzalnost i modernost te Šekspirove drame?
Šekspir govori o krizi, siromaštvu, nemirima, nezadovoljstvu i buntu onih koji nemaju dovoljno da prehrane porodicu, pa čak i o aktuelnoj ekonomskoj krizi. Komad nudi i konflikt između Rimskog carstva i suseda, što se može tumačiti kao odnos Rusije i Čečenije, Izraela i Palestine, ili situacije u Kolumbiji, Kongu ili Ruandi. Važna je i Šekspirova dilema oko liderstva – šta nekog čini vođom, herojem, da li želimo lidere i da li su nam potrebni. Osnovno polazište filma biće odnos majke i sina, što je u centru drame, kao u većini grčkih tragedija.
Odrasli ste u umetničkoj porodici. Vaša braća i sestre su glumci, reditelji, fotografi, arheolozi... Kako se izboriti sa tolikim artizmom u okruženju. Dar ili možda osnov za sukob?
Kada smo rasli nismo znali šta nas interesuje. Moj otac je fotograf, a majka književnica. Nismo imali mnogo novca, a oni su se umetnošću bavili kada su za to imali sredstava. Trudili smo se da budemo kao svaka druga porodica. To i danas radimo, ali ima vrlo kreativnih rasprava o umetnosti za prazničnim, porodičnim ručkovima.
Ivan Aranđelović
-------------------------------------------------------
Klinac sa maskom đavola
U isplativim filmovima o Hariju Poteru tumačite lik lorda Voldemora. Je li to umetnost ili industrija i biznis?
Ulogu sam prihvatio zbog Majka Njuela, reditelja filma „Hari Poter i vatreni pehar”. On mi je rekao: „Prihvati, zabavićeš se”, i to se i dogodilo. Ta uloga je isključivo zabavna za mene, ali sam se plašio da li će je mladi prihvatiti. Želelo sam promenu u odnosu na zahtevne dramske uloge koje igram. Ta uloga je kao kada se vozim rolerkosterom. Osećam se kao klinac koji stavi masku đavola i plaši ljude oko sebe.
[objavljeno: 21/02/2009]
