Izvor: Blic, 21.Maj.2011, 12:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bionička šaka mladiću promenila život

BEČ - Nijednog trenutka nisam imao moralnu dilemu da li da dvadesetšestogodišnjem Miloradu Marinkoviću amputiram šaku i zamenim je bioničkom. Milorad sa novom šakom može da hvata predmete, pa čak i da uštine

Ispred sebe sam imao pacijenta u očajnom psihičkom stanju. Ruka mu je bila mlitava, kao da je nije imao. Ništa s njom nije mogao da uradi. Sada se oseća dobro, otpušten je iz bolnice, a što je najbitnije naučio je da koristi novu šaku, kaže za "Blic” >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prof. dr Oskar Acman iz AKH klinike u Beču, stručnjak koji je izvršio ovu neverovatnu intervenciju.

Milorad, koji od rođenja živi u Austriji, nedavno je odlučio da mu lekari iseku desnu šaku, u kojoj je nakon nesreće izgubio svaki osećaj, i zamene je bioničkom, koja reaguje na nervne signale u podlaktici. Novom šakom ubuduće će moći da uštine, hvata predmete, pa čak i da izvede precizne pokrete prstima.

Ruku će kontrolisati koristeći moždane signale koji su već jednom proizvodili slične pokrete u biološkoj ruci. Pre deset godina primljen je u austrijsku bolnicu AKH i odmah nakon nesreće je operisan.

Transplantacijom mišića i delova nervnog tkiva iz noge u ruku, Acman je uspeo da mu povrati osećaj u celoj desnoj ruci u kojoj odmah nakon povrede nije osećao ništa. Međutim, i nakon operacije u kojoj mu je rekonstruisano rame, šaka se nikad nije oporavila.

Posle četiri godine kasnije je ponovo operisan i operacija je protekla dobro, ali i dalje nije mogao da pomera ruku, ni prste.

Prvu veštačku ruku napravili su Srbi još 1936. godine

Prvu elektronsku ruku u svetu napravili su srpski stručnjaci sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Rajko Tomović i Miodrag Rakić davne 1963 godine. Oni su napravili veštačku ruku sa senzorima dodira. Beogradska šaka imala je pet prstiju i mogućnost hvatanja koja je uporediva sa današnjim. U to vreme elektronska šaka bila je remek-delo. Međutim, ni tu se nije stalo jer je izrađeno 50 takvih šaka koje su bile ugrađene pacijentima. Jedna od anegdota koja prati elektronsku šaku iz tog vremena je i ona kada je pacijent sa veštačkoom rukom ušao u trolejbus i uhvatio se za rukodržač. Kada je hteo da izađe na stanici, šaka više nije htela da se otvori.

Profesor Acman objašnjava da se Milorad na ovaj korak odlučio jer je poznavao Pitera, prvog pacijenta kome je ugrađena bionička ruka.

- Obojica su se lečili u klinici u kojoj radim. Tako su se i upoznali, a zbog sličnog problema imali su uvid u međusobnu terapiju. Piteru, koga je udarila struja, prvo sam ugradio bioničku ruku. Milo je prateći njegov napredak poželeo da i sam bude podvrgnut istoj intervenciji - ističe dr Acman.

Doktor kaže da je Milu objašnjavao da je bolje da mu amputira nepokretnu ruku i umesto nje stavi veštačku.

- Da bi se uverio kako to funkcioniše, na njegovu ruku sam mu priključio bioničku. Bio je veoma uzbuđen tokom probnog perioda - otkriva profesor Acman.

Međutim, pregovori oko transplantacije trajali su više od dve godine. Ali pre nego što je sve realizovano, kako pojašnjava profesor, raspravljao je etički bord Univerziteta u Beču, Međunarodni etički komitet, kao i tim lekara bolnice. I svi do jednog su se složili sa operacijom.

- Prvo je urađena amputacije ruke, i to 28. aprila ove godine. Zahvat je trajao sat i 45 minuta. Posle nekoliko dana uradio sam transplantaciju mišića. Ta intervencija trajala je pet do šest sati - ističe dr Acman.

Nakon toga Milo je nekoliko dana vežbao na monitoru kako da koristi elektronske signale, a od pre tri nedelje je kući i dobro se oseća.

Dejan Popović sa Elektrotehničkog fakulteta koji se bavi bioničkim rukama, ali i rehabilitacionim inženjerstvom, veruje da se ovde radi o naučnom projektu kako bi se još bolje razvila ova sfera medicine.

- Ne postoji veštačka ruka koja može da zameni biološku, ali nauka sve više napreduje. Sada imamo veći broj kompanija koje rade na projektima veštačkih ekstremiteta. Imamo niz elemenata koji su korisni kada su u pitanju bioničke ruke. Ali ono što ne postoji i nije blizu rešenja jeste kako integrisati sve delove u jedno. Pre svega mislim na provodnike, žice, baterije, konektore, komunikaciju. Mislim da su ovakve novine korisne, ali ne treba ljudima davati lažnu nadu - kaže Popović.

S obzirom na to da mu je posao rehabilitacija, kaže da 50 odsto pacijenata koji nemaju ruku uopšte ne želi da proba protezu. Zadovoljni su i sa jednom rukom.

Dr Branku Sbutegi, naučnom saradniku u Institutu za ortopediju na Banjici, drago je što je nova tehnologija ušla u polje medicine.

- Nažalost, radi se o proceduri koja je izrazito skupa i ne zavisi mnogo od znanja hirurga već od sofisticirane opreme. I u Srbiji postoje kandidati za ovakve intervencije jer ima dosta pacijenata kojima iz raznoraznih razloga ekstremiteti ne funkcionišu - kaže on.

Dr Sbutega pojašnjava da je amputacija poslednje na šta pomisle hirurzi, ali da bionička ruka daje nadu.

- Kada su sve ostale metode lečenja iscrpljene, radi se amputacija. To je poraz za hirurge, ali daleko manje boli ako nema drugog rešenja. Ide se na to da se makar i veštački poboljša kvalitet života pacijenta - kaže dr Sbutega.

Nastavak na Blic...