Izvor: Politika, 14.Sep.2011, 00:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berači malina
Da bi se ubrao 1 kg malina treba 333 puta ruku ispružiti, ako je bobica teška tri grama. Pomnoži sa 80 kg, koliko berač treba da ubere
,,Politika”, 11 septembra na 5. strani donosi tekst ,,Policijski kordon zaustavio malinare”, Ivanjica – ,,Jake policijske snage...” Kolike su to snage potpisnik ovih redova se uverio 3. avgusta kada je narodna milicija pod punom opremom na granici ariljske opštine, selo Grdovići, i Požege, selo Virovo, stala na put da spreči seljake >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da idu po pravdu u stoni Beograd. Kakvih sve nije tu bilo parola. Da je seljak rob to nisu morali ni da pišu. Da se snimi dokumentarac za Oskara. Nema te režije, ni mašte što može stvarnost da stvori. Lica ispijena, traktori prastari, pogledi očajni. Jer malina je ovde život. Gradi kuće, školuje decu... Održava selo. I ono malo čuva da se ne zakorovi. Među milicajcima je sigurno bilo i malinara. U našem jeziku se „visprenošću” novinara proglasi nova profesija: malinar. Po toj logici biće i: krompiraši, pasuljari, jabučari, rakijari...
Srpski jezik trpi, zgrbio se kao i srpski seljak malinar. A sve je počelo pre tridesetak godina. Nije hteo seljak da gaji malinu, da okopava trnje. Ali cena bila valjana i malina osvoji. Ne seje se više kukuruz, nema pšenice, ne čuju se vodenice, nema ni stoke koju je narod zvao blago. Samo polja malina.
Ožive sela u vreme branja malina, a posle sve utihne. I vešti su preko maline karijere pravili. Malinjaci bile fabrike pod nebom.
Sagradiše se hladnjače. I eto još jedne profesije: hladnjačari. Dvorišta hladnjača krcata ,,mercedesima”. Sve je to malina kupila. A najmanje je imao onaj što ju je gajio. I pored toga, sve do ovog leta bio je zadovoljan. A leto rđavo: 24. juna u 19 sati iza Maliča se pojavi ala-oblak i zasu gradom, ledenim ripama, brda i polja, malinjake u crnu zemlju sabi, i sjuri se taj oblak preko Srbije, ostavi za sobom pustoš, polomi i dalekovode, stiže do Niša... Nisu imali rakete, ispalili sa Svelovine tri koje ništa grdosiji nisu naudile. Videvši to čudo, siguran sam da je Potop postojao, da je smak sveta moguć. Šteta 200 odsto, zapomagala je predsednica opštine Arilje gđa Mirjana Avakumović. Kako 200 odsto? Tako što pojedini ni iduće godine neće moći ništa da uberu. Jer neka mesta i malinjaci su sravnjeni sa zemljom... I to se prežive, ali hladnjačari sa otkupnom cenomdočekaše u busiji. Ove godine zacrniše, jer da bi se „napravio” 1 kg malina treba 105,00 din. a otkupljuje se za 85,00. I ranijih godina nije bilo sjajno, ali se moglo istrpeti.
Pita me, davne 1998. mlađani Ljube, dokle će ovako? Iduće godine, kažem mu, govorićeš kako je dobro lane bilo...
Ali ovome se nisu nadali. Ne može berač da nabere za svoju dnevnicu. O beračima malina niko ni slovce ne napisa. U ariljski kraj dolaze iz Priboja, oni što su kamione pravili, iz Kragujevca, do juče majstori za automobile, s juga Srbije, sa svih strana. I mladi i stari. Penzioneri, nezaposleni pravnici, ekonomisti, profesori, lekari.
I sam sam u vlasti malog malinjaka koji mukotrpno obrađujem. Letos mi agencija (!) za branje malina uputi dva radnika. Jedan profesor fizičkog, trener borilačkih veština, da zaradi od branja malina jer kći ide na fakultet. I ona je beračica, ali u drugom selu. Tamo je agencija poslala. Drugi, tehnolog iz S. Prvi put je u ovom kraju. Ispričali smo se i ubrali koliko trošak da pokrijemo. A da bi se ubrao 1 kg malina treba 333 puta ruku ispružiti, ako je bobica teška tri grama. Pomnoži sa 80 kg, koliko berač treba da ubere. Koji je to napor može se samo pretpostaviti kada berač u vreme berbe na težini izgubi do 10 kilograma. Bole mišići, grčevi, oduzmu se ruke. Moja draga primala injekcije zbog upale mišića, a onda me napustila, kaže da nisam tačan. Ženama suknje spadaju, veli mi Milić, nemaju kada da jedu, a nema ko ni da spremi. Jer bere se od zore do mraka...
O tome niko ni slovce. O beračima malina, o radnicima u hladnjačama. Kažu da su se ariljski malinari, s mukom gladujući na ledini ispred kordona milicije, izborili zacenu od 100 din. A bilo je i tuče, povređenih, sekla milicija instalaciju na traktorima... Bilo je i obećanja. A obećanje je ludom radovanje. Ništa nema dok nam ne uplate – kaže vlasnica ,,Jugotrejda” u Trešnjevici. A ko da uplati?
Pre neki dan TV objavi da u Srbiji ima 28 odsto bez osnovne škole. A berači malina, radnici u hladnjačama skoro svi su obrazovani, sa fakultetskim diplomama beru i prebiraju za dnevnicu za koju mogu u prodavnici da kupe stvari koje stanu u jednu plastičnu kesu. Traven je napisao roman „Berači pamuka”, Hamsun „Blagoslov zemlje”, a potpisnik ovih redova piše o beračima malina. Piše, jer kao malinar nije uspeo, a veruje da će knjiga biti čitana i tražena, pa će se od toga vajditi.
Miroslav Todorović
*Književnik, živi u Nišu i selu Trešnjevici
objavljeno: 14.09.2011.
