Izvor: Story, 24.Okt.2015, 18:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dino Merlin: Oprostio sam ocu što me je napustio
Popularni sarajevski muzičar uoči nastupa u Beogradu otkriva za Story zašto naslednicima dopušta i ono što mu baš nije po volji, kako je uspeo da čitavog života ostane s jednom ženom, zbog čega je ocu oprostio to što ga je napustio
Dino Merlin, foto: Luka Šarac
Popularni sarajevski muzičar Edin Dervišhalidović (53), poznatiji kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << Dino Merlin, prilikom svog prošlog gostovanja u Beogradu, pre četiri godine, rasprodao je čak tri koncerta u Beogradskoj areni. Ni sada interesovanje za njegov nastup nije ništa manje. Karata za 24. oktobar više nema, ima ih još za 25. oktobar, ali trećeg koncerta, ipak, neće biti. Nećemo ponavljati istoriju, tri Arene dese se jednom u životu i neka tako ostane – objasnio je Merlin. Ali nisu samo bezvremene ljubavne pesme ono što privlači publiku u ovolikom broju na nastupe sentimentalnog Sarajlije. Osim stvaralačkog opusa koji je često izazivao i kontroverzne reakcije javnosti, kao što je bio slučaj s nezvanično zabranjenom pesmom o ljubavi Sirijca i Izraelke Moja mala Židovko, ili sa komponovanjem himne Bosne i Hercegovine kad je muzičar izjavio da je za svoju zemlju učinio više nego njen predsednik, Dino možda još više osvaja ljude svojom uzbudljivom životnom pričom punom uspona, padova, bola i sreće, u kojoj malo ko neće pronaći elemente sopstvenog života. Kao dete ostao je sam s majkom, prihvatao se fizičkih poslova po komšiluku kako bi uštedeo za svoju prvu gitaru, a u mladosti je radio u fabrici. Uspeo je da se digne iz pepela kad se posle prve turneje ženi i malom detetu vratio bez novca, mirno trpeo glasine o tome da je islamski sveštenik u civilu, oštro kritikovao rat i ratnike i opet, nakon svega toga, uspeo da izgradi porodičnu harmoniju i mir. Iako je s jednom ženom čitavog života, iz njega i dalje liju emotivni stihovi o zaljubljivanju i razlazima, sreći i patnji baš kao da nije ostario ni jedan jedini dan od svog prvog hita Teško meni sa tobom. Mada je naziv grupe Merlin, po sopstvenom priznanju, izvukao iz šešira na jednoj žurki, teško je reći da tu nema neke magije.
Story: Čemu se najviše radujete pred dolazak u Beograd?
- Susretu sa svojom publikom. Dvema večerima za koje unapred znam da će biti drugačije od ostalih. Veselim se viđanju s beogradskim prijateljima, ali i ponovnoj poseti Beogradu jer je to grad koji me podseća na početak karijere. Tu sam doživeo mnoge lepe trenutke.
Story: Koga biste od beogradskih kolega najviše voleli da sretnete?
- Čolu, Bregu, Vesnu, Željka, ali znam da se svako svojim poslom zabavio, tako da ću mnoge koje bih želeo da vidim pre sresti negde drugde nego u Beogradu ili Sarajevu. Ipak, unapred se radujem svakom novom sastanku sa starim prijateljima.
Story: Iako ste disciplinovani i umereni u jelu i piću, priznali ste svoj tajni greh: pohovane paprike punjene kajmakom. Gde planirate da ih pojedete?
- U Skadarliji, gde drugde? To je i pre 30 godina bilo nezaobilazno mesto koje bih posetio svaki put kad sam u Beogradu. Pre četiri godine uverio sam se da je Skadarlija gde je nekad bila i da se ništa nije promenilo, bar što se tiče pohovanih paprika s kajmakom, ljubaznih konobara i nasmejanih svirača.
Story: Hoće li i ovoga puta, kao pre četiri godine, deca doći s vama u Beograd? Ili supruga?
- Ovog puta dolazim sam, barem što se porodice tiče. Moja deca i supruga imaju svoje poslove i obaveze, tako da su retke prilike kada mi se pridruže na koncertima i putovanjima.
Story: Putujete li često sa suprugom ili je ona vaša Penelopa?
- Upravo sam pomislio na Penelopu. Da, Amela je moja Penelopa, samo ja se brže od Odiseja vraćam kući, ali za razliku od njega, ponovo i odlazim da bih se brzo vratio. To je život i sudbina profesionalnog muzičara.
Story: Rekli ste jednom da vam ona dosta ugađa, a kako se revanširate vi njoj?
- Dozvolite da ipak zadržim nešto od privatnosti za sebe, ali reći ću vam da ti mali znaci pažnje pomažu da se održi plamen koji, u našem slučaju, gori već više od 30 godina.
Story: Kako izgleda vaš idealan zajednički provod, sećate li se nekog skorašnjeg savršenog dana?
- Svaki dan je savršen kada smo Amela i ja zajedno.
Story: Čini se da je vaša pesma Moja mala Židovko ponovo aktuelna, a i sami ste u mladosti bili protagonista priče o zabranjenoj ljubavi, jer su se Amelini roditelji na početku protivili vašoj vezi. Da li se nekad dešavalo da se vama nije dopala neka ljubav vaše dece?
- Odavno znam da, nažalost ili na sreću, mi ne biramo koga volimo. Kad je reč o ljubavi, nemoguće je ugađati bilo čijim ukusima i zahtevima. Važno mi je da moja deca budu srećna i zadovoljna, iako isto tako znam da meni kao ocu nikad niko neće biti dovoljno dobar za njih, kao što nijednom roditelju nije. Ali, takav je život. Moje je da im dozvolim da izaberu vlastiti put u njihovom pokušaju da ostvare svoje želje i svoje snove. Čak i u slučaju da ne delim njihovo mišljenje ili ne smatram izbor dovoljno dobrim, to je njihova odluka i oni imaju neotuđivo pravo da žive kako žele, jer će sami snositi posledice svojih izbora. Moj život možda je dobar primer da deca i mladi ljudi ponekad zaista bolje od svojih roditelja ili sredine u kojoj žive znaju šta je za njih bolje.
Story: Kao dete, ostali ste sami s majkom, jeste li ikada oprostili ocu što vas je napustio? Ima li to veze s vašom sadašnjom privrženošću porodici?
- To je stara, ali važna priča koju pričam samo kada me pitaju. Retko razmišljam o ocu, jer sam u životu imao dosta vremena da se pitam i mislim o tome. Oprostio jesam, zaboravio nisam, ali ne želim da se sećam jer je to davno iza mene, u dalekoj prošlosti. Ne volim dugo da gledam u retrovizor jer mi to otežava da vozim napred, tako da samo povremeno bacim pogled na ono što je prošlo i što se neće i ne može vratiti i biti bolje nego što je bilo. U životu nastojim da budem dobar otac svojoj deci, nadam se da sam bar malo uspešan.
Story: U mladosti ste radili čak i u fabrici, jeste li tada maštali da postanete zvezda?
- Maštao sam da ne radim u fabrici. To je tada bio moj jedini san, jer sam radio najgore fizičke poslove, a hteo sam da pišem i pevam pesme. Činilo se da jedino one mogu da me izbave pa sam im se svim srcem posvetio. Od tog početka do danas neumoran sam u muzici i ne poznajem radno vreme kao kategoriju, radim koliko treba i kad treba, a to je mnogo posla, obaveza i uloženog vremena. Naprosto ne znam i ne mogu drugačije. Izgleda da sam izuzetne radne navike stekao na pravom mestu.
Story: Imate li još uvek Vegas M gitaru za koju ste kao dečkić skupljali pare unoseći komšijama ćumur?
- Priča o mojoj prvoj gitari govori o mom prvom bavljenju muzikom. Bilo je to tragično iskustvo mladića koji je dugo toplo leto vredno radio da bi sebi kupio prvu gitaru. Dva dana nakon što sam je pazario došao je brat moje mame, koji joj je pomagao da nas izvede na pravi put i vaspita da budemo dobri ljudi. I tako, pojavio se daidža i kad je video na šta sam potrošio pare, uzeo me za ruku, odveo u salon muzikalija gde sam kupio gitaru i od novca koji su nam vratili kupio nam novi bojler. Da mi pokaže šta on misli o tome. Naravno, ja sam kasnije opet radio i opet zaradio i opet kupio gitaru. I danas se osećam sjajno sa gitarom na sceni i izvan nje. Priča o mojoj prvoj i drugoj prvoj gitari govori o upornosti i odlučnosti da se učini sve što čovek može učiniti da ostvari svoj san, nade i želje.
Story: Koliko često i koje sve fizičke aktivnosti praktikujete?
- Plivam, trčim, vozim bicikl, stalno sam u pokretu i duhom i telom i ne dozvoljavam sebi da mirujem, a i da samom sebi to dozvolim, znam da bih bio neposlušan prema sopstvenim željama. Redovno nastupam a to zahteva fizičku spremnost jer na koncertima dajem sve od sebe i uvek sam najbolja verzija sebe koja je moguća u datom trenutku. A česti koncerti pomažu dobroj formi. Uz to, kažu i da sam ters i da takvi ljudi imaju zavidnu liniju. Ako je to tačno, onda nemam brige.
Story: Niste skloni porocima, ali na listi vaših hedonističkih prioriteta nalazi se plovidba, čime i s kim plovite?
- Ne bih to nazvao hedonizmom, već potrebom da budem u svom svetu. Kad plovite, sa sobom nosite samo ono što želite. Sami ste sa brodom i morem. Živim intenzivno i vrlo često na ivici psihičkih i fizičkih maksimuma, tako da je nemoguće ostati svoj bez pauza u kojima se odmaram i u isto vreme stvaram i radim ili razmišljam bez stresa o novim pesmama i projektima. Najviše od svega vredi iskustvo prirode koja može biti čaroban domaćin i brutalan neprijatelj. Na moru ste, kao što rekoh, sami, samo vi i more i brod na moru.
Story: Koja je najviša cena slave koju ste platili?
- Vreme koje nisam proveo sa porodicom.
Story: Kako zamišljate svoju duboku starost?
- Ne mogu da se zamislim u penziji. Ako dočekam duboku i zdravu starost, verovatno ću biti aktivan kao i danas, samo, nadam se, bez nastupa u sportskim dvoranama i na stadionima.
Razgovarao: Igor Karanov
