Izvor: BKTV News, 15.Feb.2017, 21:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvati uče decu da od malena mrze Srbe
Udžbenik iz veronauke “Sa Hristom u život”, izdanje “Hršćanske sadašnjosti”, koji se upotrebljava u osmom razredu osnovne škole u Hrvatskoj nije nov niti je ova priča nova, ali je knjiga sličnih ovoj jako mnogo.
Umesto da decu uče ljubavi, praštanju, toleranciji i poštovanju različitosti, pouke koje mališani mogu da izvuku su potpuno suprotne, pa i ne treba da čude stavovi koje imaju kasnije kao već odrasli ljudi.
Udruženje Centar za građansku >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << hrabrost objavila je na Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta fotografiju udžbenika, dodavši da ima 24 godine, baš koliko i udžbenik informatike, koji se takođe upotrebljava u nastavi, pa se učenici, uz bogobojaznost i drugačiji stav prema ateistima, uče i osnovama onih računarskih jezika kojima su ovladali još njihovi roditelji, prenosi Al Džazira.
Neprofitna organizacija pokušala je opet da upozori nadležne institucije i na knjigu “Moj tata spava sa anđelima” – mali ratni dnevnik Stjepana Tomaša, koja je propisana kao lektira za šesti razred, a u kojoj se uz širenje netrpeljivosti prema osobama srpske nacionalnosti sa jednakim žarom simpatiše ustaški režim.
Obratili su se Ministarstvu obrazovanja, Agenciji za vaspitanje i obrazovanje, dečijem pravobraniocu, pučkom pravobraniocu, Srpskom narodnom veću i heroju zagrebačke urbane scene ali i bivšem voditelju opevane kurikularne reforme Borisu Jokiću.
Centar za građansku hrabrost kaže da nije dobio nikakav odgovor. Tek je SNV saopštio da su svesni o čemu je reč, a pravobranilac za decu je rekla da ona ne može da zabrani sadržaj knjiga koje su na spisku lektire.
U prijavi stoji da u knjizi decu uče ovo:
1. Da su svi Srbi, osim jednog za koga se navodi da je poginuo kao hrvatski branitelj, četnici, odnosno neprijatelji;
2. Da Srbima ne treba verovati, ako se ne izjasne protiv “svojih pasa koji pucaju po nama ili njihovim majkama”;
3. Da je ćirilica neprijateljsko pismo;
4. Da je majka Srpkinja napustila kćer Mirticu i pobegla svojima, a da je njen otac “sad sa anđelima” jer je poginuo kao hrvatski gardista;
5. Da učitelji i roditelji odobravaju ustaški pozdrav “Za dom spremni” i ustaške pesme;
6. Da se nekad nije smelo biti vernik, a da su u ratu i nevernici postajali vernici; da se dete od 12 godina pita veruje li u Hrista, koji je ljubav sama;
7. Da neprijatelji koji su rafalom gađali njegovo telo na raspelu ne znaju šta čine;
8. Govor mržnje, najgori rodni stereotipi, nacionalna i verska nesnošljivost, netrpeljivost prema ireligionizmu, promovisanje nacifašizma.
Hrvatska zaista jeste visokoreligiozna država, čak sudeći i prema popisu stanovništva, gde vas pitaju i za versko opredeljenje.
Istina je, naravno, bitno drugačija. Prema sociološkom istraživanju u kojem su nastojali sagledati različite društvene aspekte religioznosti, ali i intimna pitanja vere, objavljenom pre nekoliko dana, pokazalo se da je verska scena u Hrvatskoj vrlo raznolika, s obzirom na to da čak trećina vernika ne prihvata ono šta kaže crkva nego se ponaša kao “sam svoj” vernik.
Pogledaj vesti o: Dan zaljubljenih
