Izvor: RTS, 15.Feb.2012, 11:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan državnosti Srbije
Svečanostima širom zemlje obeležen je Dan državnosti. Na Centralnoj manifestaciji u Domu Narodne skupštine predsednik Srbije Boris Tadić uručio odlikovanja. Tadić zahvalio svima koji u ovim teškim ekonomskim vremenima ime Srbije dižu u vrh i zbog kojih smo ponosni.
Centralna svečanost povodom obeležavanja Dana državnosti održana je u Domu narodne skupštine, gde je predsednik Boris Tadić >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uručio odlikovanja istaknutim pojedincima i ustanovama za naročite zasluge u oblasti sporta, kulture, bezbednosti, medicine i nauke.
Obeležavanje Dana državnosti i godišnjice Prvog srpskog ustanka u Marićevića jaruzi i ove godine su ekstremno desne grupe iskoristile kao priliku za manifestovanje svojih stavova.
Obraćanje ministra Predraga Markovića sve vreme je ometala grupa okupljenih sa zastavama pokreta "Naši", "Obraz" i "Srpski četnički pokret".
Iz te grupe skandiralo se haškim optuženicima Karadžiću i Mladiću, a vlast je optuživana za izdaju Kosova i upropašćavanje države.
"Mi danas ne slavimo samo datum, mi slavimo vrlinu i hvala onima koji u tome pomažu. Zahvaljujem i onima koji znaju šta je praznik, a šta vašar, jer vašari služe za izlivanje strasti", reagovao je Marković.
Predsednik je odlikovao 17 zaslužnih pojedinaca i institucija, među kojima tenisera Novaka Đokovića, pozorišnog reditelja Dejana Mijača, teatrologa Jovana Ćirilova, Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunaca, Srpsko lekarsko društvo, Istraživačku stanicu "Petnica", doktora Miodraga Stojkovića, kao i pojedine pripadnike Žandarmerije, Sektora za vanredne situacije MUP-a i Vojske Srbije.
Predsednik Boris Tadić se, u ime svih građana zahvalio, odlikovanima zato što "u ovim teškim ekonomskim vremenima ime Srbije dižu u vrh i zbog kojih smo ponosni".
Tadić je poručio je da je Dan državnosti Srbije praznik svih građana Srbije i dan kada možemo da se podsetimo naših slobodarskih tradicija i upremo pogled u naš zjaednički region Balkana.
"Danas želim da se zahvalim svim odlikovanim, ali i svim našim umetnicima, naučnicima, sportistima i drugima koji u ovom teškim vremenima ekonomskih nevolja stavljaju ime Srbije u vrh svetskih događaja na najpozitivniji način, kao što su to nekada činili Tesla, Milanković, Pupin i drugi", istakao je Tadić.
Prema njegovim rečima, Srbija obeležava godišnjicu izbijanja Prvog srpskog ustanka - srpske revolucije i godišnjicu donošenja sretenjskog Ustava.
"Današnji dan slavimo kao dan ustavnosti i slobodarskih tradicija. Dan koji označava stoletni hod ka osvajanju ličnih prava i sloboda u Srbiji", rekao je Tadić.
Prema njegovim rečima, Srbija se danas istovremeno seća vođa srpskih ustanaka, vožda Karađorđa i Miloša Obrenovića, ali i apostola srpske prosvete i ustanovnosti Dositeja Obradovića, Božidara Grujovića, Ivana Jugovića i Dimitrija Davidovića - svojih velikana iz Šumadije i Vojvodine.
"Time se na dan državnosti simbolički obeležava i jedinstvo Srbije, njena teritorijalna celovitost i nedeljivost, obeležava se slobodarska tradicija srpskog naroda, ali i poštovanje svih građanki i građana Srbije različitih etničkih verskih i kulturnih identiteta", rekao je Tadić.
U ime odlikovanih zahvalio je Jovan Ćirilov rekavši da je država pokazala da prepoznaje vrednosti i izrazio nadu da će odlikovanja biti podsticaj da se nastavi dalje u borbi za prave vrednosti.
Ćirilov je ukazao da su mnogi građani danas u teškoj materijalnoj situaciji i da odlikovani pojedinici i institucije zajedno treba da se zalažu da se to prevaziđe.
Novak Đoković je, na svečanosti u Domu Narodne skupštine, rekao da je ponosan što je visoko državno odličje primio u zdanju ispred kojeg je sa sugrađanima proslavio trenutak kada je postao prvi teniser sveta.
"Ja jesam sanjao da podignem pehar na Vimbldonu, ali nisam mogao ni da pomislim da će me moja zemlja odlikovati ovako velikim priznanjem. Sada me je moj narod zadužio još više i ne preostaje mi ništa drugo nego da nastavim da našu divnu zemlju i dalje predstavljam na najlepši mogući način", rekao je Đoković.
On je, obraćajući se zvanicama na centralnoj proslavi Dana državnosti, poručio da se nikada ne smeju zaboraviti oni koji su danas posthumno odlikovani.
Centralnu manifestaciju obeležavanja otvorila predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović, koja je u holu Doma Narodne skupštine otvorila izložbu "Ustavi Kneževine i Kraljevine Srbije".
Jedan od eksponata je i replika Sretenjskog ustava, koja će ostati trajno izložena u parlamentu.
Premijer Mirko Cvetković položio je na Oplencu lovorov venac i uz visoke državne i vojne počasti odao poštu voždu Karađorđu, vođi Prvog srpskog ustanka i prvom vladaru obnovljene Srbije.
Cvetković je u crkvi Svetog Đorđa, na Karađorđevom grobu, u ime vlade položio venac na kojem piše: "Slavom ovenčanim precima Vlada Republike Srbije".
Premijer je tom prilikom svim građanima čestitao Dan državnosti ukazavši na značaj 15. februara, koji se od 2001. godine slavi kao državni praznik.
Dan državnosti i 208. godišnjica Prvog srpskog ustanka, obeleženi su u Marićevića jaruzi kraj Orašca, odakle je vožd Karđorđe poveo ustanike na oslobođenje od osmanlijske vlasti.
U ime Vlade Srbije venac na spomen obeležje položio je ministar kulture i informacionog društva Predrag Marković, koji je istakao da su dostojanstvo i samopoštovanje ono što mi danas slavimo. Vladika šumadijski Jovan, uz sasluženje sveštenstva šumadijske eparhije, održao je pomen ustanicima iz 1804. godine.
Dan državnosti Srbije obeležen je i u Kosovskoj Mitrovici polaganjem venaca na spomenik poginulima u ratu 1999. godine u Kosovsko-mitrovačkom okrugu.
Vence na spomenik položili su predstavnici lokalne samouprave i udruženja boraca.
"Pored toga što danas slavimo Dan državnosti, mi odajemo počast svim Srbima koji su stradali na Kosovu i Metohiji, a koji su svoje živote dali za odbranu teritorijalnog integriteta i suverentiteta Srbije", rekao je predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić.
Slava ustanicima
Dan državnosti Srbije slavi se na Sretenje u znak sećanja na 15. februar 1804. godine kad je u Orašcu počela borba za konačno oslobođenje od petovekovnog ropstva pod Turcima.
Ubrzo posle toga Srbi su ušli u otvoreni rat sa Turskom, čiju su vojsku nekoliko puta potukli. Najveće pobede ustanici su izvojevali kod Ivankovca 1804. godine, na Mišaru i kod Deligrada 1805. godine.
Slom ustanka počeo je 1812. godine pošto su Rusi morali da se povuku zbog Napoleonovog pohoda na Moskvu. Potpisan je Bukureški mir, kojim je bilo predviđeno da Srbija dobije autonomiju i da se Turci vrate u Beograd. Te uslove Srbi nisu hteli da prihvate.
Posle toga turska vojska napala je oslobođenu teritoriju iz tri pravca. Otpor srpskih ustanika slomljen je padom Beograda 7. oktobra 1813. godine.
Iako ugušen Prvi srpski ustanak utro je put za dalju borbu Srba za oslobođenje, koja je nastavljena dve godine kasnije podizanjem Drugog srpskog ustanka u Takovu.
Na Sretenje, 1835. godine, knez Miloš Obrenović proglasio je prvi srpski ustav i jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.
Tvorac jednog od najliberalnijih evropskih ustava tog vremena je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Austrije i knežev sekretar. U njemu su bile izražene potrebe srpskog društva za emancipacijom, razbijanjem feudalnih ustanova i autokratske vladavine.
Ovaj datum je uzet kao početak stvaranja moderne srpske države i kao nacionalni praznik se slavi od 2001. godine.
.jpg)
