Izvor: Press, 11.Okt.2016, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene u CIA: Za napredovanje se mora ići u rat!
Jedna od šest žena koja je ušla u trag Osami bin Ladenu bila je i Đina Benet, koja je sa još nekoliko koleginica o tome šta znači biti žena zaposlena u CIA-i ovih dana otvoreno progovorila
U trenutku kada Amerika iščekuje hoće li dobiti svoju prvu predsednicu mnogi Amerikanci >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << uopšte nemaju predstavu o tome da u očuvanju njihove sigurnosti već sada ključnu ulogu imaju žene.
Pažnju javnosti na rad jedinice pod nazivom Alek, koju su činile uglavnom analitičarke zaposlene u obaveštajnoj agenciji, pre četiri godine skrenuo je film „Ziro Dark Tirti“.
Radilo se o političkom trileru koji je službeno predstavljen kao priča o najvećoj ljudskoj potrazi za Osamom bin Ladenom, najopasnijim čovekom u istoriji čovečanstva. Jedna od šest žena koja je ušla u trag Osami bin Ladenu bila je i Đina Benet, koja je sa još nekoliko koleginica o tome što znači biti žena zaposlena u CIA-i ovih dana otvoreno progovorila za američki Newsweek.
Foto: Profimedia, Osama Bin Laden
Kako bi pokazala da su predstave o sporednoj ulozi žena u obaveštajnoj agenciji čiste predrasude, CIA je novinarima Newsweeka dozvolila razgovor sa sedam žena od kojih su neke uključene i u tajne operacije, pa u tekstu nisu navedena njihova prava imena.
Jedna od sagovornica prva je priznala da je gej osoba, nakon čega nije dobila otkaz. Dve su samohrane majke. Jedna od agenata samohranih majki iz Newsweek-ove priče je i Đina Benet koja ima petoro dece.
Datume njihovih rođenja pamti po terorističkim napadima koji su se dogodili neposredno uoči ili nakonšto su rođena. Njen prvi sin rođen je 1993. kada se dogodio prvi bombaški napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku i njega zove 'Vorld Trejd Center bombing bejbi'.
Drugog sina zove dete 'Kobar Tauersa' budući da je rođen 1996., neposredno nakon terorističkog napada na američke ciljeve u Saudijskoj Arabiji. Svoje treće dete zove 'dete bombardovanja ambasada u Africi'. Njena ćerka rođena je, naime, 1998., par nedelja pre nego što su u Keniji i Tanzaniji bombardovane američke ambasade.
Četvrto dete je dete '11. septembar', a iz razloga što je u vreme napada na kule Bliznakinje bila trudna. Peto dete zove 'dete Faludža' po prvom iračkom gradu koji je 2014. Osvojila Islamska država.
"Ljudi misle da muškarci imaju zadnju reč u obrani zemlje i da je neprirodno da se tim poslom bave žene", rekla je Benet i dodala kako zbog dece sedam godina nije mogla učestvovati u operacijama koje su uključivale putovanja, a istovremeno su bile zahtevne i opasne.
Zbog toga je većinu radnog vremena u CIA-i provela kao analitičarka, pa decu, kako je rekla, nije morala da laže o svom poslu. Kroz oči njene dece mama je radila za računarom i pomagala policiji u traženju negativaca.
"Danas ako očekujete napredovanje morate služiti u ratnim zonama, bez obzira na to da li ste muškarac ili žena", izjavila je ona.
Žene čine 45 odsto radne snage u američkoj obaveštajnoj agenciji, a 34 odsto njih nalazi se na rukovodećim funkcijama. U periodu od 1980. do 2012. godine broj žena zaposlenih u CIA-i povećao se sa devet na 44 odsto.
Pokazalo se da su u 2012. godini svega 19 odsto od ukupnog broja agenata koja su promovisani na najviše funkcije bile žene, za razliku od prethodnih godina kada je žena na najvišim funkcijama bilo oko 30 odsto.
Foto: Reuters, Zastava CIA
Bio je to znak za uzbunu i povod velikih reformi unutar Agencije koje su prve rezultate dale već u 2013. godini. Broj žena na najvišim pozicijama se povećao, tako da treće i četvrto mesto po funkciji u CIA-i zauzimaju upravo žene: generalna direktorka Mero Park i njena zamenica Karmen Midleton.
CIA sama priznaje da ima problem sa manjinama na rukovodećim funkcijama. Od 2008. godine procenat zaposlenih pripadnika manjina je u padu. Dok rasne i etničke manjine čine 24 odsto agencijske radne snage, na rukovodećim funkcijama ih je svega 11 odsto.
„Sara“ (jedna od sagovornica za koje su novinari koristili pseudonim) crnkinja je i samohrana majka. Radi u odeljenju u kojem većinu zaposlenih čine muškarci.Analitičarka je za oružje i Svemir i zna da je jedna od retkih crnih žena na tako visokom položaju u CIA-i.
Novinarima je ispričala kako je tokom svoje prve godine rada u CIA-i imala neugodno iskustvo s kolegom koji je glasno negodovao zbog slobodnog dana na nacionalni praznik 15. januar kada se slavi rođendan Martina Lutera Kinga. Tvrdio je da postoje drugi važniji datumi koje bi trebalo obeležiti.
"Rekla sam mu da sam se zbog njegovog komentara upitala želi li on uopćšte sediti kraj mene, budući da bez Martina Lutera Kinga mene tu ne bi ni bilo jer bih i dalje bila robinja. Bilo mu je neugodno. Celi je taj dan na poslu bio tih, a na kraju mi se izvinuo", rekla je.
Foto: Thinkctock, Špijunaža, Ilustracija
Trejsi Balard radi kao tehnička analitičarka, a u CIA-u je došla pre 30 godina kao samohrana majka. Budući da je javno priznala da je lezbejka, sebe naziva prvom „vokalnom, vidljivom i pročišćenom osobom“ u agenciji. Sredinom 80-ih, kada se biti gej smatralo pretnjom nacionalnoj sigurnosti, naučila je voditi dvostruki život: ne pričati kod kuće o poslu, a na poslu skrivati pravu sebe. Kad je njena ćerka napunila pet godina odlučila je istupiti jer više, kako je rekla, nije mogla živeti u laži.
"Odgajala sam kćer u društvu koje je za mlade devojke već imalo ograničenja. Bilo mi je važno biti svoja i zauzeti se za sebe kako bih i svoju ćerku mogla naučiti isto", rekla je Trejsi koja je pravu sebe otkrila na rutinskom poligrafskom ispitivanju. Nakon toga sledećih je godinu i pol dana bila predmet istrage, ali otkaz nije dobila, za razliku od njenih prethodnika. ,
"Saznala sam da su sve osobe koje su pre mene priznale da su gej iz CIA-e dobile otkaz", otkrila je novinarima Newsweek-a Balard koja je unutar Agencije osnovala mrežu gej i lezbejskih zaposlenih, a 1999. održali su i prvi agencijski prajd.
Agent za koju su novinari koristili pseudonim „Ebi“ ispričala je na koji se način zaposlila u CIA. U javnosti se veruje da se ljudi u Agenciji zapošljavaju nakon misterioznih poziva, nakon što ih je netko potapšao po ramenu ili im je neki stranac „uleteo“ s komentarom: „Pratimo vas već godinama“.
Ništa od toga međutim nije istina. „Ebi“ je na svom fakultetu videla plakat na kom je pisalo „Agencija je tu da vas intervjiše. Molim vas ubacite svoje biografije u kutiju“. Pored tog plakata stajao je drugi plakat na kojem je pisalo: „ Ministarstvo unutrašnjih poslova je tu da vas intervjuiše. Molimo vas ubacite svoje biografije u kutiju“. Itd., itd. Na kraju je otišla na razgovor u CIA-u i dobila je posao.
Rodom je iz Južne Azije, muslimanka je i prva je generacija naturalizovanih žena s tog područja koje su se priključile CIA-i. U Ameriku je stigla s dva kovčega i 400 dolara. Na kraju se preselila u Njujork kako bi se bavila zaštitom ženskih prava. Kada se zaposlila u CIA-i odmah se uključila u program treninga za tajne operacije zvan Farma.
Danas je aktivno uključena u borbu protiv terorizma. Nadgleda tim koji se bori protiv ID-a i drugih militanata na Bliskom istoku. Uz to radi i na rešavanju jednog od najkritičnijih pitanja koje pogađaju Belu kuću. O čemu je konkretno reč ostala je tajna.
"Mislim da čak ni moji prijatelji koji žive obične živote ne mogu zamisliti koliku količinu odgovornosti imam na sebi", rekla je i dodala kako zbog njene karijere pati privatni život jer nema porodicu.
"Svi su moji muške kolege oženjeni, svi imaju decu, a zanimljivo je da do devet uveče ostaju raditi samo žene koje nemaju porodicu", požalila se.
