Izvor: Politika, 01.Avg.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog tajnih zatvora CIA Poljska pred sudom
Evropski sud za ljudska prava razmotriće još jedan slučaj žrtava tajnih zatvora CIA, a istraga bi mogla da bude proširena i na Rumuniju
Varšava – Evropski sud za ljudska prava prihvatio je da razmotri drugi slučaj protiv Poljske oko optužbi da je dopustila da CIA ima tajne zatvore na njenoj teritoriji, čime se pojačava pritisak na Varšavu da otkrije koliko je umešana u američki „rat protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << terorizma“, javio je Rojters.
Sud u Strazburu razmotriće tužbu u Saudijskoj Arabiji rođenog Abu Zubajdaha koji tvrdi da je pre deset godina bio nezakonito zatočen u tajnom zatvoru CIA u Poljskoj.
Njegov slučaj biće razmatran uporedo saranije otvorenim slučajem Abdela Rahima elNaširija, državljanina Saudijske Arabije, koji tvrdi da je bio u istom zatvoru u kome su bili zatočeni i ispitivani oni koji su bili osumnjičeni da su operativci Al Kaide.
U tužbama koje su podneli advokati ove dvojice tvrdi se da su oni privatnim avionom dopremljeni do udaljenog aerodroma u Poljskoj, a onda kolima prebačeni u blizinu sela Stare Kjejkuti, gde su, kažu, bili podvrgnuti raznim istražnim tehnikama, uključujući pridavljivanje, za koje aktivisti za ljudska prava kažu da je tortura.
Poljski zvaničnici ne priznaju da su na teritoriji njihove zemlje postojali ili da postoje zatvori CIA. Sud je, ipak, naložio Poljskoj da odgovori na optužbe do 16. septembra.
***
Poljska nije jedina država koja bi trebalo da se nađe pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog saradnje sa CIA. Sledeći „kandidat” je Rumunija, mada njeni zvaničnici takođe poriču bilo kakvu umešanost u nedozvoljenu praksu ispitivanja u američkim tajnim zatvorima.
„Na teritoriji Rumunije nisu zabeležene nikakve aktivnosti stranih službi”,zvanični je stav rumunskog ministarstva spoljnih poslova, koje poriče postojanje zatvora „Brajt lajt”.
U izveštajunevladine organizacije „Slobodno građansko pravosuđe” ističe se međutim da je ovaj rumunski zatvor bio „najcrnja među crnim lokacijama” u Evropi od proleća 2003. do danas.
Inicijativa ove NVO, pod nazivom „Globalizacija torture”,jedan je od osnovnih dokumenata prema kome se sud u Strazburu ravna. U njemu se, uz Poljsku i Rumuniju, imenuju 54 zemlje kao učesnice u programimaCIA u kojimaje najmanje 136 zatočenika bilo u tajnimzatvorima i izloženo mučenju.
SAD su priznale postojanje „specijalnih zatvora”, ali tek pošto se u Evropi zahuktala kampanja protiv ilegalnog tretmana lica proizvoljno proglašenih za teroriste, i pošto je istraga specijalnog izvestioca Saveta Evrope Švajcarca Dika Martija donela prve rezultate.
Administracija Džordža Buša naložila je nadležnima da u 2006. obrazlože postojanje tajnih zatvora. Zadatak je dodeljen je Džonu O. Brenanu, koji je prethodno napustio položaj šefa Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma. On je javnosti saopštio da je bio upoznat sa „veoma uspešnim programom ispitivanja – vitalnim sredstvom u borbi protiv terorizma”.
Brenan, koji je od marta ove godine direktor CIA, nije naveo zemlje koje su primile islednika CIA, ali je prošlog meseca bio u Poljskoj, prvi put od 2005.
Teme razgovora nisu obelodanjene javnosti, a poljski mediji su samo javili da je Brenan boravio u Varšavi, apotom otišao za Rumuniju, što je potvrđeno na zvaničnom sajtu rumunskog predsednika.
U analizama evropskih medija ističe se da su razlozi Brenanovih poseta očigledni. Nemački „Cajt” poredi Brenanovu posetu Poljskoj sa posetom predstavnika američke administracije Panami 18. jula ove godine.
U Panami je, na osnovu međunarodne poternice, lišen slobode bivši šef CIA u Milanu Robert Šeldon Ledi koji je u Italiji pravosnažno osuđen na osam godine robije zbog organizacije otmice navodnog egipatskog teroriste Abu Omara. Panamski zvaničnici su već sledećeg dana sproveli Šeldona na aerodrom, odakle se vratio u SAD kao slobodan čovek.
U međuvremenu tužioci u Poljskoj nastavljaju kriminalnu istragu povodom optužbi da su poljski zvaničnici bili upoznati sa zatvorima CIA. Istraga traje pet godina bez znakova da će skoro biti završena.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 01.08.2013.
