Izvor: Politika, 09.Jan.2013, 16:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tri Obamina asa

Izborom novih šefova Stejt departmenta, Pentagona i CIA, predsednik najavio želju da dovrši proces redefinisanja američke uloge u svetu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Uoči početka drugog mandata 21. januara, predsednik Barak Obama je promenio tri ključna člana svog tima za poslove spoljne politike i nacionalne bezbednosti, odabravši ličnosti koje, po ovdašnjim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << procenama, treba da mu omoguće da dovrši započeto redefinisanje američke uloge u svetu.

Na mesta novih šefova Stejt departmenta, Pentagona i CIA postavio je tri nesumnjivo jake ličnosti i tri „čoveka od poverenja”. O pitanjima rata i mira u drugom mandatu će se prvenstveno konsultovati sa Džon Kerijem, koji nasleđuje Hilari Klinton, Čakom Hejgelom, koji na mestu sekretara za odbranu zamenjuje Leona Panetu, dok je novi šef CIA, posle diskreditovanog generala Dejvida Petrausa, predsednikov dosadašnji savetnik za borbu protiv terorizma i domovinsku bezbednost Džon Brenan.

Dva od novih imenovanja (Hejgel i Brenan) dočekana su na nož kod republikanaca u Kongresu (iako je Hejgel njihov partijski drug), pa se zbog toga najavljuje teška bitka da njihov novi raspored bude overen u Senatu.

U Beloj kući se računa da je to bitka koja može da se dobije. Sem toga, Obamina spremnost za novi sukob sa opozicijom u Kongresu uzima se i kao novi dokaz da će u drugom mandatu, posle uverljive izborne pobede, biti borbeniji nego u prvom.

Šta novo u američku politiku i u odnose glavne planetarne sile sa savetom unose Obamina „tri asa”?

Džon Keri (69) nije bio njegov prvi izbor. Otkako je još početkom prošle godine Hilari Klinton saopštila da neće ostati šefica diplomatije ako Obama osvoji drugi mandat, glavni favorit da je nasledi bila je ambasadorka u UN (i Obamina lična prijateljica) Suzan Rajs. Njene šanse su međutim dramatično umanjene posle izjave o okolnostima ubistva američkog ambasadora u Libiji i još trojice diplomata.

Republikanski kongresmeni su je uzeli na metu gađajući, naravno, Obamu. On je Rajsovu branio sve dok nije zaključio da mu je korisnije da politički kapital potroši negde drugde, pa je u prvi plan tako došao Keri, što veći deo ovdašnjih kreatora javnog mnjenja smatra boljim rešenjem.

Umesto nekadašnje rivalke u trci za predsedničku nominaciju (koja se pokazala lojalnom saradnicom), Obama je u Keriju dobio bivšeg predsedničkog kandidata koji ima dobre veze sa stranim liderima i koji bi mogao da mu pomogne da slomi nekoliko tvrdih oraha. Da stvori međunarodnu koaliciju za pritisak na Iran da odustane od nuklearnih ambicija, da rasplete krizu u Siriji i redefiniše uzdrmanu ulogu SAD kao glavnog aktera na Bliskom istoku.

Keri je, kao predsednik Spoljnopolitičkog komiteta Senata bio među prvima koji su tražili uspostavljanje zone zabranjenog leta nad Libijom, smatrao da je već u ranoj fazi „arapskog proleća” trebalo prekinuti podršku Hosniju Mubaraku, kritikovao strategiju prema Pakistanu...

U njemu Obama dobija „proaktivnog” šefa diplomatije, za koga ističu da ume da bude i lojalan saradnik. Obamu je „zadužio” još 2004, kad ga je pozvao da bude jedan od glavnih govornika na njegovoj predsedničkoj nominaciji i time ga lansirao na nacionalnu scenu. Sigurno je i da ih je dodatno zbližila Kerijeva uloga sparing partnera u Obaminim pripremama za debate sa Mitom Romnijem.

Čak Hejgel (63), bivši republikanski senator iz Nebraske (1996–2009) i kopredsedavajući predsednikovog Savetodavnog odbora za obaveštajne poslove – nije imao ozbiljnog protivkandidata. Obama ga je bliže upoznao u nekoliko zajedničkih putovanja u Irak i Avganistan. Liberalni mediji ga opisuju kao „razumnog, umerenog republikanca kakvih danas nema mnogo”.

Prošle godine je kritikovao aspirante za predsedničku nominaciju iz svoje partije zbog toga što se „utrkuju ko će pre da bombarduje Iran”. Predstavljajući ga prekjuče, Obama ga je opisao kao „američkog patriotu” i naglasio da će biti prvi ministar odbrane SAD koji je dobrovoljno služio vojsku u Vijetnamu (gde je, kao običan vojnik, dva puta ranjavan i zaslužio dve medalje).

Hejgel sa Obamom deli skepticizam o svrsishodnosti američkih intervencija po svetu i jedan od glavnih poslova će mu biti američko izvlačenje iz Avganistana koje treba da se obavi do kraja iduće godine. „U Avganistan smo ušli zbog Osame bin Ladena, a ne da jurimo talibane”, citirana je ovih dana njegova izjava iz 2011.

Prate ga dva gafa: izjava da su ovdašnji politički advokati Izraela „jevrejski lobi” i što je pre 14 godina kritikovao izbor američkog ambasadora u Luksemburgu opisujući ga da je „otvoreno i agresivno gej” (za šta se naknadno izvinio).

Kako ocenjuje politički analitičar Piter Bejnhart, glavni razlog zašto su republikanci protiv Hejgela jeste to što sa njim na čelu Pentagon neće biti više moguće sprečavati da se američko iskustvo u Iraku i Avganistanu koristi kao argument protiv napada na Iran.

Najzad, odabirom Džona Brenana (57) za mesto šefa CIA, Obama se odlučio za ličnost koja je u esnafu američkih špijuna već 25 godina. Brenan je u prethodne četiri godine obavljao izuzetno važan posao koordinacije borbe protiv terorizma, a ono što će biti sporno u procesu potvrde njegovog izbora u Senatu jesu veze sa programom „ubijanja na daljinu” koje uz pomoć bespilotnih letelica („dronova”) vodi CIA.

Brenanu se pripisuje i da je kao funkcioner CIA tokom mandata predsednika Buša bio jedan od pristalica torture osumnjičenih terorista. Ovim povodom se konstatuje da se on zalaže da CIA u dogledno vreme napusti svoju paravojnu ulogu i da se donesu pravila za upotrebu dronova, kojima je dosad ubijeno oko 3.000 osumnjičenih terorista u Pakistanu, Jemenu i u Somaliji – ali i dosta civila.

Smatra se da je zbog toga CIA donekle atrofirala u svojoj osnovnoj misiji: privabljivanja tajni stranih vlada – i da bi Brenan trebalo da je tome vrati.

Milan Mišić

objavljeno: 09.01.2013.
Pogledaj vesti o: CIA

Nastavak na Politika...