Izvor: Svet, 28.Okt.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Špijunske igre: Otkrivena najmračnija tajna CIA
U decenijama po završetku Drugog svetskog rata, CIA i druge američke bezbednosne agencije angažovale su najmanje 1.000 nacista kao špijune i obaveštajce tokom hladnog rata, pokazuju nedavno otkriveni zapisi i intervjui, objavio je “Njujork tajms”.
U zenitu hladnog rata 1950-ih godina, rukovodioci obaveštajnih službi kao što su Alen Dals iz Centralne obaveštajne agencije (CIA) i Džej Edgar >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet << Huver iz Federalnog istražnog biroa (FBI), energično su angažovali nekadašnje naciste svih kategorija kao tajne, antisovjetske špijune, prenosi danas list “Njujork tajms” pozivajući se na obelodanjene podatke.
Dokazi o povezanosti američke vlade sa nacističkim špijunima počeli su da izbijaju na videlo još ’70-ih godina, ali na hiljade zapisa iz obelodanjenih dokumenata, zajedno sa intervjuima sa mnogobrojnim sadašnjim i bivšim vladinim zvaničnicima, danas pokazuju da je vladino angažovanje nacista bilo “daleko dublje” nego što se ranije znalo.
Saznaje se i da su zvaničnici nastojali da zabašure te veze tokom najmanje pola veka posle rata, navodi se u tekstu njujorškog lista.
Tokom 1980-ih, pozivajući se na “zaštitu poverljivosti podataka”, zvaničnici FBI čak ni lovcima na naciste pri američkom Ministarstvu pravde nisu želeli da kažu šta znaju o 16 osumnjičenih nacista koji žive u SAD, a koji su tada, zapravo, svi radili kao obaveštajci FBI.
Ričard Brajtman, profesor holokausta na Američkom univerzitetu i član vladinog tima za obelodanjivanje dokumenata o ratnim zločinima, kaže da je moralnost regrutovanja bivših nacista retko kada uzimana u obzir.
“Sve je to proizišlo iz neke vrste panike, straha da su komunisti strahovito moćni i da mi nismo imali dovoljno aduta”, objašnjava on.
Američke obaveštajne službe su verovale da je vrednost koju je imala upotreba bivših nacista protiv Rusa odnosila prevagu nad onim što je jedan zvaničnik nazvao “moralnim propustima” u njihovoj službi Trećem rajhu.
Tako je CIA je unajmila jednog bivšeg oficira SS snaga kao špijuna tokom 1950-ih, iako je zaključila da je on verovatno kriv za “manje ratne zločine”.
Neki među angažovanim špijunima su, međutim, pre toga bili na vrlo visokim pozicijama u nacističkoj hijerarhiji, a jedan od njih je SS oficir Oto fon Bolšving, nekadašnji mentor i glavni pomoćnik Adolfa Ajhmana, tvorca antijevrejskog plana “Konačno rešenje”.
Podaci pokazuju da je CIA posle rata ne samo unajmila njega kao špijuna u Evropi, već ga je preselila zajedno sa porodicom u Njujork 1954. Kada su Izraelci uhapsili Ajhmana, vlasti SAD su zaštitile Bolšvinga koji je mirno živeo još 20 godina.
Nakon što je njegova prošlost otkrivena, Nemac se odrekao državljanstva SAD, ali je ubrzo nakon toga umro.
Nacistički špijuni su za američke agencije 1950-ih i 1960-ih obavljali razne zadatke – od opasnih do trivijalnih, pa su tako obučavani za mogući napad Rusije, angažovani za proučavanje poštanskih marki sovjetskog bloka u potrazi za skrivenim značenjem ili infiltrirani u zone pod ruskom kontrolom, mada su se mnogi pokazali nedoraslim zadacima.
Koliko je poznato, nijedan od špijuna danas nije živ, navodi “Njujork tajms”, uz napomenu da CIA nije želela da da komentar za ovaj članak.
Kada je američko Ministarstvo pravde pripremalo optužnicu protiv visokorangiranog saradnika nacista iz Bostona po imenu Aleksandras Lileikis, CIA je pokušala da interveniše.
Iz dokumenata same CIA proizilazi da je Lileikis bio povezan sa masakrom oko 60.000 Jevreja u Litvaniji, koji je izvršen automatskim pušakama. On je tokom rata radio “pod kontrolom Gestapoa”, a “moguće je i da je povezan s ubistvima Jevreja u Viljnusu”.
Uprkos tome, Agencija ga je angažovala 1952. kao špijuna u Istočnoj Nemačkoj, za platu od 1.700 dolara godišnje, uz dva boksa cigareta mesečno. Time je otvoren put za njegovu emigraciju u SAD četiri godine kasnije.
Lileikis je 40 godina mirno živeo u Americi sve dok tužioci nisu otkrili njegovu nacističku prošlost i zatražili deportaciju 1994. godine.
Kada su zvaničnici CIA čuli za ove planove, advokat je nazvao Elija Rozenbauma iz odeljenja za hvatanje nacista u Ministarstvu pravde i rekao mu: “Ne možete da zavedete ovaj slučaj”, rekao je Rozenbaum u jednom intervjuu.
Agencija nije htela da na svetlo dana izađu poverljivi dokumenti o njihovom bivšem špijunu, rekao je Rozenbaum.
CIA je tada predložila dogovor: Ako Agencija bude primorana da odbije dokumente na koje postoje prigovori, tužioci će odustati od slučaja. To se nije desilo i Lileikis je naposletku deportovan. CIA je takođe od Kongresa sakrivala sve što je znala o prošlosti Lileikisa.
U poverljivom memorandumu Obaveštajnom odboru Kongresa iz 1995. godine, CIA je priznala da ga je koristila kao špijuna, ali nije spominjala dokumente koji ga povezuju s masovnim ubistvima.
“Nema dokaza da je Agencija bila svesna njegovih ratnih aktivnosti”, navodi se u ovom memorandumu.
“Američke službe su direktno ili indirektno unajmile veliki broj bivših zvaničnika nacističke policije i istočnoevropskih kolaboracionista koji su očigledno bili krivi za ratne zločine, a informacije koje su govorile da je reč o kompromitovanim osobama bile su lako dostupne”, kaže Norman Goda, istoričar sa Univerziteta na Floridi. Goda, koji je član tima za obelodanjivanje tajnih podataka, smatra da je ukupan broj nacista koji su bili američki špijuni verovatno i mnogo veći, ali da mnoga dokumenta ostaju u tajnosti i danas, pa je nemoguće utvrdi tačan broj.
Izvor: Blic
Foto: SIPA
Pogledaj vesti o: CIA, Dzej
.jpg)
