Izvor: Politika, 01.Jul.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Špijuniram ja, špijuniraš ti
Nova savetnica za nacionalnu bezbednost odbacuje mogućnost da će afera sa prisluškivanjem saveznika oslabiti Obamu i neškoditi američkoj spoljnoj politici
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – „Broj 1: Amerika se bavi špijunažom. Broj 2: naš Četvrti amandman, koji štiti privatnost Amerikanaca, nije međunarodni sporazum. I broj 3: svaki Evropljanin koji želi da se žali na međunarodnu špijunažu, treba prvo da pogleda šta radi njegova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlada.”
Ovo što je izgovorio Majkl Hejden, bivši direktor i NSA i CIA, dosad je najdirektnija i najciničnija dijagnoza situacije posle eskalacija otkrića o obuhvatu američke špijunaže. Njeni evropski saveznici glume da su iznenađeni, kao da činjenica da (onoliko koliko može) svako špijunira svakoga u „drugom najstarijem zanatu na svetu, podjednako časnom kao i onaj prvi”, nije bila poznata odranije.
NSA (Nacionalna bezbednosna agencija) nesumnjivo ima „najveće uvo”, ali da ono nije prvi put prislonjeno na komunikacije saveznika znalo se i tokom devedesetih (prislušnim sistemom „Ešalon” bavila se i jedna komisija EU). Ovoga puta se izgleda otišlo za dobar korak dalje i u mnogo većoj meri dirnulo u osetljiv živac, pre svega Nemaca, pa je Obama imao sreće što je njegov nedavni miting u Berlinu održan pre nego što je objavljen novi dokument u posedu Edvarda Snoudena, inače bi bio izviždan i možda prošao slično kao Džordž Buš u Bagdadu, gde je gađan cipelom.
Da li je Obama zbog svega izgubio reputaciju predsednika sa misijom da promeni Ameriku i njen imidž u svetu? Utisak je da jeste, ali njegova nova savetnica za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs (koja tek treba da preuzme dužnost), smatra da nije.
„Edvard Snouden je problem koji ćemo prevazići, kao što smo to činili u sličnim situacijama u prošlosti”, izjavila je Rajsova, koja smatra da je prerano za procenu da li će ono što je on izneo imati dugoročne posledice.
Sa njom se donekle ne slažu sekretar za odbranu Čak Hejgel i načelnik Združenog generalštaba američkih oružanih snaga general Martin Dempsi, koji su ocenili da je reč o ozbiljnoj provali državnih tajni, koja je nanela štetu nacionalnoj bezbednosti. Hejgel je napomenuo i da je procena te štete u toku, a proteklih dana nju je nekoliko funkcionera ocenilo „nepopravljivom”.
Sam Obama je ostao pri stavu da je prismotra „legalna i ograničena”, ali o ovome u samoj Americi postoji velika konfuzija, pre svega zbog protivrečnih izjava ljudi koji su na čelu ovdašnje „bezbednosne birokratije”.
Najveću „ličnu grešku” u tom pogledu je napravio Džejms Klaper, direktor svih obaveštajnih službi, koji je u raspravi o ovoj temi u senatskom Komitetu za obaveštajna pitanja, održanoj u martu, na direktno pitanje da li se prisluškuju i američki građani, odgovorio sa „ne” i dopunom „bar ne svesno”.
Pre neki dan, on je članovima komiteta poslao pismo sa objašnjenjem da je „pogrešno razumeo pitanje”. Priznao je međutim da je pogrešio i, u skladu sa ovdašnjim političkim bontonom, izvinio se.
Direktor NSA general Kejt Aleksander dotle nastoji da podigne moral „prisluškivačima”. U obraćanju zaposlenima pozvao ih je da im afera ne odvuče pažnju i da ne razmišljaju da li je njihov posao vredan, cenjen i častan, jer je „sve to istovremeno”.
„Vaša posvećenost je nenadmašna, vaš patriotizam nesumnjiv, a vaše sposobnosti izazivaju zavist u svetu”, poručio im je.
M. Mišić
objavljeno: 02.07.2013.
