Izvor: RTS, 10.Okt.2011, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravda važnija od interesa
Postojala je namera da se nametne zvanična istina na Kosovu, da su na jednoj strani dobri, a na drugoj loši i da su zapadne zemlje bombardovale loše, a podržale dobre, rekao u intervjuu za "Swissinfo" izvestilac Saveta Evrope Dik Marti.
Izveštaji Dika Martija za Savet Evrope o tajnim zatvorima CIA, crnim listama Ujedinjenih nacija i zločinima na Kosovu izazvali su zaprepašćenje na međunarodnom planu. Dik Marti napušta >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << svoje parlamentarne aktivnosti posle duge borbe za pravnu državu i demokratske principe.
Dik Marti, moralni autoritet švajcarskog parlamenta u Bernu, često je govorio u prazno. I pored svega, senator je ostavio svoj pečat u nacionalnoj politici. Naročito je zaslužan za uvođenje nezavisnog javnog ministarstva u Konfederaciji, za uspostavljanje Federalnog krivičnog tribunala u Belinconi ili, pak, za depenalizaciju abortusa.
Međutim, tesinski senator je, pre svega u Strazburu, u Savetu Evrope, mogao da izrazi svoje političko angažovanje zasnovano na pravnoj državi, legalnosti, ljudskim pravima, odnosno na primatu ljudskih vrednosti nad ekonomskim interesima. Pošto je okončao svoje parlamentarne aktivnosti u Švajcarskoj sa završetkom jesenjeg zasedanja, Dik Marti će ove nedelje učestvovati na svom poslednjem zasedanju Generalne skupštine Saveta Evrope.
Zašto ste se, pored svog mandata u federalnom parlamentu, takođe angažovali tokom 12 godina u Savetu Evrope?
Smatram da onaj ko se angažuje u Strazburu u najmanju ruku deli fundamentalne zajedničke vrednosti, počev od Evropske konvencije ljudskih prava. Pred svetskim geopolitičkim promenama – sa Azijom u snažnom rastu, Latinskom Amerikom u fazi oporavka i Afrikom koja će se, pre ili kasnije, takođe probuditi – odbrana ovih vrednosti sve više dobija na značaju.
U igri je sam opstanak naše kulture, zato što su te vrednosti predstavljale važan deo evropske istorije. Kao i istorije Švajcarske. Ova istorijska i humanistička dimenzija ne može da se zaboravi, iako je, na žalost, praktično nestala iz govora i prioriteta švajcarskih stranaka.
Kakvim ovlašćenjima, međutim, danas raspolaže Savet Evrope da bi te vrednosti sproveo u delo?
Uticaj Saveta Evrope je mnogo veći nego što se može zamisliti. Na prvom mestu, brojne konvencije koje je usvojila Parlamentarna skupština preuzima Evropska unija ili međunarodne organizacije. Savet Evrope igra ulogu svetionika i vodiča u domenu ljudskih prava i demokratije. Nakon kraha komunizma u centralnoj Evropi on je, na primer, osnovao neku vrstu škole za demokratizaciju novih istočnih članica.
Ne zaboravimo takođe značaj Evropskog suda u Strazburu. Danas 800 miliona Evropljana mogu da se obrate ovoj vrhovnoj instanci ukoliko smatraju da pravosuđe u njihovoj zemlji gazi njihova osnovna prava. Zahvaljujući Savetu Evrope, zajednička baština vrednosti, koje su imale direktan uticaj na sve evropske zemlje, tako je stvorena tokom poslednjih decenija. I Švajcarska je bila prinuđena da menja brojne zakone, prema odlukama Evropskog suda.
Da li je odbrana te baštine vrednosti takođe razlog što ste prihvatili da za Savet Evrope - uprkos pretnjama i opasnostima koje je to podrazumevalo - napišete dva čuvena izveštaja o tajnim zatvorima CIA?
Smatram da su to suštinske vrednosti za čitavo čovečanstvo, koje čak ni demokratije ne mogu sebi da dozvole da pogaze. Mi ne možemo da prihvatimo da neko bude uhapšen na javnom mestu - uz saučesništvo tajnih službi njegove sopstvene zemlje - da bi potom bio odveden u tajni zatvor, mučen i držan godinama, bez optužnice i bez mogućnosti da se brani.
Danas se to događa teroristima ili osumnjičenim muslimanskim teroristima, ali sutra bi iste te metode, takođe, mogle da se primene na bilo koga od nas, na osobe koje razmišljaju na slobodan i drugačiji način. Sjedinjene Države su poslednjih godina potvrdile da je veći deo zatvorenika iz Gvantanama bio nedužan. Oni su pušteni bez i jednog jedinog dolara na ime obeštećenja i bez ijedne reči izvinjenja, pa čak i bez mogućnosti da se obrate sudu, zato što američka vlada i dalje poštuje državnu tajnu.
Posle Vaših izveštaja, više vlada, među kojima su i američka i britanska, bilo je prisiljeno da prizna postojanje tajnih zatvora...
Da, 6. juna 2006. bivši predsednik Džordž V. Buš lično bio je prinuđen da javno prizna postojanje tajnog antiterorističkog programa, koji je uspostavila njegova administracija. Bivši britanski premijer Toni Bler, koji me je nekoliko meseci ranije praktično oklevetao, morao je da se izvini pred svojim parlamentom zbog transfera zatvorenika CIA preko Velike Britanije.
Potom su tajna američka dokumenta koje je objavio "Vikiliks" potvrdila brojne podatke i detalje sadržane u mojim izveštajima i prema kojima je trebalo da budem podvrgnut snažnim napadima od strane više evropskih vlada. Za mene je čitanje tih dokumenata bilo pomalo kao cigareta koja se gustira natenane, u naslonjači koja se njiše, uz posmatranje sumraka na afričkom nebu.
Vaš izveštaj o Kosovu je takođe izazvao veliko zaprepašćenje na međunarodnoj sceni.
Na Kosovu je nameravano da se nametne zvanična istina, govoreći da su na jednoj strani dobri, a na drugoj loši i da su zapadne zemlje bombardovale loše, a podržale dobre.
Istina je da je srpska vlada na čelu sa Miloševićem izvršila stravične ratne zločine, ali tvrditi da druga strana nije ništa uradila ogromna je laž. Već godinama su u više poličijskih izveštaja, izveštaja tajnih službi i međunarodnih agencija osuđivani zločini koje su počinile obe strane i šurovanje između politike i organizovanog kriminala u regionu.
Sa svojim izveštajem za Savet Evrope, napokon sam glasno rekao ono što se već znalo. Iz te afere nisam izvukao nikakvu ličnu korist, naprotiv. Čak sam na sebe navukao izvestan gnev. No, istina ne može da bude prijatna. Verujem da je u interesu stanovnika Kosova da spoznaju istinu i da imaju transparentnu demokratiju. Nema pravde bez istine i nema demokratije bez pravde. Ta je jednačina veoma jednostavna, ali je ne treba zaboraviti.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
