Izvor: Politika, 27.Apr.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše vesti sa frontova
Scenariji Vašingtona se ne obistinjuju ni u Avganistanu ni u Iraku
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – U očekivanju da predsednik Obama danas i zvanično potvrdi rokade u vrhu službi za nacionalnu bezbednost – Roberta Gejtsa na mestu sekretara za odbranu zameniće direktor CIA Leon Paneta, dok će na čelo Centralne obaveštajne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << agencije doći general Dejvid Petraus, sada glavnokomandujući u Avganistanu – sa frontova na kojima ratuje Amerika učestalo stižu loše vesti.
Najnovija je juče došla iz Kabula, gde je u vojnom delu tamošnjeg dobro čuvanog aerodroma ubijeno osam vojnika NATO-a, uglavnom Amerikanaca.
Kako je javio „Los Anđeles tajms”, pobio ih je jedan razgnevljeni avganistanski pilot, posle svađe sa stranim kolegama na zajedničkom sastanku, koji je i sam ubijen kad mu je nestalo municije. Prema izveštaju „Njujork tajmsa”, ovo je bila talibanska diverzija: ubica je uspeo da u krug aerodroma uđe u uniformi avganistanskog vazduhoplovstva, što je već četvrti put da talibani u uniformama avganistanske vojske napadaju „iznutra”.
Ovim je broj poginulih Amerikanaca u Avganistanu od 2001. premašio 1.600, što je i dalje tri puta manje od gubitaka u drugom američkom ratu u regionu, iračkom.
Incident na kabulskom aerodromu došao je samo dva dana posle bezbednosne bruke u južnoj pokrajini Kandahar, gde je iz zatvora u ponedeljak pobeglo 475 talibana. Bekstvo je izvedeno po šemi iz holivudskih filmova: zatvorenici su iz jedne ćelije prokopali tunel dug sto metara i kroz njega neopaženo i neometeno izašli.
Nema, međutim, odgovora na pitanje kako je bilo moguće iskopati toliki prolaz, a da to zatvorske vlasti ne primete, iz čega se izvlači zaključak da su morale da budu saučesnici. Kako piše „Njujork tajms”, tunel je inžinjerski bio veoma precizno projektovan, a ogromna količina zemlje nije mogla da bude rasuta po zatvorskom krugu, a da to ne bude otkriveno.
Nema objašnjenja ni kako je toliki broj zatvorenika uspeo da napusti svoje zaključane ćelije, da bi se iz one u kojoj je bio ulaz u tunel dokopao slobode, što su sve opet indikatori saučesništva onih koji je trebalo da ovaj zatvor obezbeđuju.
Razlog za veću brigu je međutim sadržaj glavnog teksta na jučerašnjoj prvoj strani „Volstrit džornala”, koji ekskluzivno objavljuje informaciju iz Kabula o tome da Pakistan veoma direktno lobira kod predsednika Karzaija da odbije američku ponudu o zasnivanju dugoročnog strateškog partnerstva, koje bi američko prisustvo u Avganistanu ozvaničilo i posle povlačenja trupa NATO-a iz zemlje, krajem 2014.
Reč je o detaljima sa sastanka Karzaija sa pakistanskim premijerom Jusufom Razom Gilanijem održanom 16. aprila u Kabulu, na kome je šef vlade istočnog suseda bez mnogo uvijanja izneo protivponudu: da se Avganistan, umesto na SAD, okrene Pakistanu i Kini, prvo za pomoć u postizanju pomirenja sa talibanima, a zatim za njih i strateški veže, jer je Kina „prijatelj i u dobru i u zlu”.
Karzai se, prema „Volstrit džornalu”, nije izjasnio, a list činjenicu da je došao u posed ove informacije tumači time da u okruženju avganistanskog predsednika postoje dve struje, proamerička i propakistanska, i da je odavanje sadržaja ovog poverljivog razgovora svakako sabotaža onih koji su za to da se veze sa SAD u svakoj varijanti zadrže.
Vašington je sa ovim sigurno bio upoznat i pre nego što je objavljeno u najtiražnijem američkom dnevniku, sudeći po tome što je general Dejvid Petraus od 16. aprila imao tri susreta sa Karzaijem.
Pakistanska ponuda je još jedan u nizu dokaza da nominalno glavni regionalni saveznik SAD u „ratu protiv terora” igra dvostruku igru. Odavno je već poznato da je obaveštajna služba pakistanske armije osnovala talibanski pokret u završnici sovjetske okupacije Avganistana, i da aktivno pomaže talibanske pobunjenike otkako ih je američka invazija krajem 2001. svrgla sa vlasti u Kabulu.
Sličan problem – kako da insititucionalizuje vojno prisustvo i posle povlačenja – Amerika ima i u Iraku, gde je ostalo još 47.000 njenih vojnika koji bi, po bilateralnom ugovoru iz 2008, trebalo da se vrate kući do kraja ove godine.
Iračkoj vladi je prošle nedelje predočeno da, ako želi prisustvo američkih snaga i posle 31. decembra, o tome mora da se brzo izjasni. Amerikanci bi inače želeli da ostanu, ne bi li bar donekle blokirali rastući uticaj Irana u iračkim poslovima.
Odgovor koji je u utorak stigao od premijera Malikija nije međutim bio onaj koji se ovde očekivao. Iraku američka vojska nije potrebna da bi obezbeđivala unutrašnju sigurnost, ali zemlja još nema dovoljno snaga da obezbeđuje svoje granice. Na to je međutim dodao da „ne vidi bilo kakvu regionalnu pretnju iračkoj bezbednosti” – što je indirektno povlađivanje Iranu.
------------------------------------------------------
Obama objavio krštenicu
Vašington – Predsednik Obama je objavio originalni dokument svoje krštenice, sa namerom da preseče rastući talas sumnji u verodostojnost ranije potvrde o tome da je rođen na tlu SAD. Na njegovu molbu, nadležna kancelarija države Havaji dostavila je Beloj kući takozvani veliki formular potvrde o rođenju koji se inače ne stavlja na uvid javnosti, a koji nedvosmisleno potvrđuje da je rođen 8. avgusta 1961, u ginekološkoj bolnici u Honoluluu, sa podacima 18-godišnje majke, bele Amerikanke, i 25-godišnjeg oca, Afrikanca iz Kenije. Ovaj potez obrazložen je i neophodnošću da se zaustavi „odvlačenje političke pažnje” sa važnih problema sa kojima se suočava Amerika.
Milan Mišić
objavljeno: 28.04.2011.
