Izvor: RTS, 30.Dec.2019, 20:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li arhive tajne službe trajno ostati zaključane
Od Štazija, preko postkomunističkih zemalja, do CIA, otvaranje tajnih dokumenata izaziva pažnju najšire javnosti. Iako je ono što se objavi najčešće samo vrh ledenog brega, stručnjaci su saglasni da periodična deklasifikacija igra istorijsku ulogu – u sagledavanju važnih događaja i demokratizaciji službi bezbednosti. U Srbiji je namera da se dosijei otvore ostala samo na papiru, a kako vreme protiče, sve je manje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izvesno da će se to i dogoditi.
Sto jedanaest kilometara dokumenata o gotovo šest miliona građana – to je građa koju je četiri decenije prikupljalo četvrt miliona obaveštajaca i informanata Štazija. Tri decenije od pada Berlinskog zida, slagalica se i dalje sastavlja.
Dopisnik RTS-a i lista Politika iz Nemačke Nenad Radičević kaže da otvaranje Štazijevih arhiva nije doprinelo otkrivanju velikih istina.
"Tek pre deset godina saznali smo da je zapadnonemački policajac, koji je 1968. godine ubio studenta na protestima, zapravo bio agent Štazija", navodi Radičević.
Sedamanest hiljada bivših Štazijevaca bilo je u javnoj službi - dvadeset godina od pada Berlinskog zida. Iako su visoko na agendi pobednika hladnog rata bili upravo lustracija i prekid veza sa KGB-om.
Kako ističe Radičević, Matija Svalding, bivši agent Štazija koji je radio u Drezdenu u to vreme i, kako svi sumnjaju, poznavao i Putina - u to vreme tamošnjeg agenta KGB-a, trenutno je na čelu firme koja će graditi drugi krak gasovoda "Severni tok", prethodno je bio na čelu firme koja je gradila prvi krak.
U samokritici, Nemci kažu, kada bi, posle denacifikacije i ujedinjenja dve Nemačke, imali treću priliku za lustraciju, verovatno ne bi bilo ni propusta. Ipak, i dalje su jedinstven primer najšireg otkrivanja dosijea. Uzor i za nekadašnju Jugoslaviju, u postpetooktobarskom zaletu.
Pre 17 godina, prvi put je zakonom uređen rad službi bezbednosti, ali i dosijea - da se ona od pre 2002. otvore po posebnom zakonu, a da se za sva buduća, građanima omogući uvid da li su na merama.
Dokumenti nisu otvoreni, iako su i sami političari bili podeljeni na zagovornike javnog čitanja i one koji su čak predlagali da se dosijea komisijski spale, zbog zle krvi koju tema izaziva.
Imena operativaca nikada se ne otkrivajuGeneral Svetko Kovač, kao direktor VBA, pre 15 godina, sa delegacijom je bio u Berlinu. Tehnički deo procesa otvaranja dosijea bio je primenjiv i kod nas.
"Podaci koji se ne otvaraju podrazumevaju opšte standarde - imena operativaca i izvora, informacije koji bi naštetile trećim licima, dok se ostali se podaci otvaraju", ukazuje Kovač.
Zašto nisu otvorena, profesor Andreja Savić, koji je reformisao službu iz DB-a u BIA, nema dilemu.
"Bezbednosni kompleks je podređen političkom i kada je reč o prioritetima i materijalnoj obezbeđenosti i kadrovima, ona sledi aktuelnu politiku", ukazuje Savić.
Da rizik od političke zloupotrebe postoji, dokazuju mnoge postkomunističke zemlje. Najdrastičnije - Albanija, Rumunija, pa i Slovenija. Ipak, stručnjaci su uvereni - otvaranje dosijea ima istorijsku ulogu.
Prema rečima Savića, mnoge stvari su u demokratskom pogledu korigovane i te službe su morale da se reformišu.
"Ako ste izašli iz Hladnog rata kao pobednik, onda je to zahtevalo promene obima zahvata", kaže Savić.
"Knjiga kostura"To dokazuju i "Porodični dragulji" – dokumenta CIA iz 1973. godine, kada je klupko oko afere "Votergejt" počelo da se odmotava. Prvi čovek Lenglija naložio je agentima da na papir stave sve nedozvoljene radnje, kojima su pribegavali.
Otuda kolekcija koju je Kisindžer zvao "knjigom kostura". U njoj potvrda scenarija za film "Dobri pastir". Za pokušaje ubistva Fidela Kastra, Kenedijevi su njujorškog mafijaša platili 150.000 dolara. Ali detalje ubistva Džona Kenedija, dokumenta ne otkrivaju.
Bogoljub Milosavljević sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union kaže da je Amerika jedini put imala neko šire otvaranje dosijea, na kraju Huverove vladavine u FBI. "Tom istragom je utvrđeno šta se sve radilo u vreme makartizma, u vreme progona onih koji su bili simpatizeri komunista".
Po Zakonu o slobodi informacija, CIA deklasifikuje dokumenta na svakih 25 godina i objavljuje ih na sajtu. Među 13 miliona stranica i analiza stanja u Jugoslaviji – 1971. godine od šest scenarija, u četiri su pretpostavili neprijateljski razlaz republika nekadašnje SFRJ.
.jpg)
