Izvor: Vostok.rs, 29.Jul.2013, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekstradicija na američki način: korist dvostrukih standarda
29.07.2013. -
SAD garantuju bivšem pripadniku CIA Edvardu Snoudenu zaštitu od mučenja i smrtne kazne. Generalni tužilac Erik Holder u specijalnom pismu je obećao ruskim vlastima da će predmet Amerikanca biti razmotren u sudu, te viša kaznena mera neće biti primenjena prema njemu.
SAD i dalje insistiraju na «povratku» Snoudena, podsećajući Rusiju na primere saradnje u toj sferi. Međutim, u drugom predmetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << – Dmitrija Ustinova – Vašington se davno opredelio. On ne kontaktira s Moskvom, tražeći ekstradiciu od treće zemlje – Litvanije.
Žalba na presudu Okružnog Vilnjuskog suda o predmetu Dmitrija Ustinova mora da bude podngeta iduće nedelje. 22. jula građanin Rusije je dobio presudu o ekstradiciji u SAD, mada njegova krivica nije bila dokazana, - ispričao je Glasu Rusije advokat Ustinova Drasutis Zagrjackas.
- Nema podataka da se njegove akcije kažnjavaju prema Krivičnom zakoniku Litvanije, kao i nema dovoljno osnova za njegovu ekstradiciju u SAD. Ako njegova delatnost prema zakonima Litvanije nije zločin, on ne može da bude ekstradiran trećoj zemlji. Biće poslat upit Departmanu pravde SAD. Moraju da budu pruženi drpunski podaci. Neke vrste robe, koju je on tobože nabavljao ili planirao da nabavi u SAD-ama imaju dvostruku namenu. Ona se koristi i u civilnoj, i u vojnoj upotrebi. Podatke o tome da je za ovu robu potrebna licenca ja u tom predmetu ne nalazim.
Dakle, sve do odgovora na upit govoriti o krivici Ustinova je rano. Formalno, a to je izjavio i sam sudija, istakavši da dok se rešava pitanje žalbe Rus ostanje optužen, ali ne i osuđen. Međutim, eksperti su uvereni, da Vilnjus neće istrajati pod pritiskom Vašingtona, te ne vredi računati na pravednu presudu u tom predmetu. Karakteristično je i to da kao i u slučaju s Viktorom Butom i Konstantinom Jarošenkom, SAD su pribegle svom omiljenom prijemu – upitu za ekstradiciju iz treće zemlje, mada u skladu sa sporazumom o uzajamnoj pravnoj pomoći, one su morale da sarađuju s Rusijom.
U Vašingtonu postojeći sporazum s Rusijom tretiraju na svoj način. Recimo, predstavnik Stejt departmenta Džen Psaki protekle nedelje je izjavila da taj ugovor ne reglamentira odnose SAD u sferi ekstradicije s trećim zemljama. To je razumljivo, uzimajući u obzir da je to u «trećim zemljama» lakše učiniti nego se obratiti Rusiji. Nije to zato, što Rusija ne mora, prema zakonu, da ekstradira svoje građane bez dovolnih dokaza njihove krivice, već pre svega zbog odsutnosti sporazuma o ekstradiciji, - objašnjava ekspert za međunarodno pravo Marina Silkina.
- U današnjem okivru sporazum nikako ne može da sadrži proceduru ekstradicije, jer ekstradicija predviđa strože i konkretne obaveze strana o građanima, o kojima su pokrenuti procesualni predmeti, osnove za ekstradiciju. Zbog toga, sporazuma između Rusije i SAD-ama o ekstradicji nema, zato strane mogu da kontaktiraju, samo baziraući se na opštepriznatim principima i normama međunarodnog prava.
Norme međunarodnog prava su jednostavne: ekstradicija je dopustiva samo u slučaju, ako je zemlja, koja prima upit, sigurna da je optuženi optužen ne zbog političkih motiva, ne preti mu smrtna kazna, prema njemu neće biti primenjena mučenja. U slučaju Edvarda Snoudena Moskva ima ozbiljne razloge da smatra da će se svi ti uslovi biti prekršeni – suviše mnogo zna i već saopštio svetu bivši pripadnik CIA. O svojim zabrinutostima u vezi sa time je izjavio i otac Amerikanca. Lon Snouden je rekao da ne veruje «u mogućnost pravednog suda» za svog sina u SAD-ama.
Verovatno, da bi te sumnje bile ukinute, nastalo je pismo Erika Holdera.
Definicija, koju predlaže Generalni tužilac SAD, veoma je maglovita: optužbe ne predviđaju mogućnosti smrtne kazne, ipak u slučaju takvih optužbi SAD neće insistirati na njegovom pogubljeljenju. Između ostalog, na isti način je tužilaštvo «ublažilo» presudu Bredliju Meningu. Za pomoć neprijatelju pretila mu je smrtna kazna u SAD-ama, ali je danas reč o doživotnom zatvoru. Međutim, važno je da je Mening pružio stare podatke, dok je Snouden javio svetu o današnjoj delatnosti američkih specijalnih resora. Protekle nedelje je Bela kuća potvrdila da program PRISM, koji prisluškuje telefonske razgovore, neće biti ukinut. Upravo ovaj program je usmeren na sprečavanje terorističkih akcija. Tu administracija SAD, kako ističu eksperti, ima formalnu mogućnost da traži od RF ekstradiciju Snoudena. Ako ga priznaju pomoćnikom terorista, Vašington može da se seti odluke SB UN 13 73.
Tamo piše da zemlje moraju da pružaju pomoć u ekstradiciji terorista. Američka strana je svojevremeno prekršila tu odluku, pruživši status izbeglice Ahmadu Iljasovu, nekadašnjem saradniku Šamila Basajeva. Što se tiče Snoudena, on je učinio prvi korak za sticanje privremenog azila.
Molba se nalazi u FMS. Služba ima pravo da razmatra to pitanje u toku 3 meseca. U Rusiji je takva situacija nastala prvi put, zato problem traži vreme. Potvrda da su dokumenti primljeni može da bude izdata u svako vreme. Dakle, novinari će morati bar u toku 3 meseca da čekaju i jednom nedeljno dolaze na aerodrom, očekujući susret sa Snoudenom. Za sada radi bezbednosti, dok se njegova molba razmatra, on ne želi da se lično sastaje s novinarima.
Polina Černica,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Vašington, Moskva
