Izvor: Politika, 27.Apr.2012, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CIA i naši izbori
Jedino me teši što mi u Srbiji ipak nismo nekakav Liban, Gvatemala, Filipini i Iran iz prošlih vremena. Jer, kod nas se propast totalitarizma poklopila sa konačnom pobedom pune demokratije...
Da li su Rusi, Amerikanci i Kinezi uložili neke pare u predizborna zbivanja u Srbiji? I kako? I ko na koga? Direktno ili indirektno? Pre desetak godina američki politički establišment bio je užasnut zbog optužbi koje su se pojavile u medijima da su Kinezi pokušali da tajnim donacijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << utiču na američke predsedničke izbore. To što američki Kongres rutinski odobrava na desetine miliona dolara u vidu prikrivenog, ili neprikrivenog novca, da bi uticao na izbore i unutrašnju politiku drugih zemalja, to se smatra normalnim. Dakle, ne bi me začudilo da pristalice Partizana optuže Crvenu zvezdu da Kinezi ulaganjem u projekat „Zvezdinog grada” pokušavaju da utiču na naše izbore. Sreća je da visokih funkcionera SPS-a ima i u Zvezdi i u Partizanu. Američka nacionalna fondacija za demokratiju, osnovana 1982, radi danas ono što je nekada CIA krišom činila, troši godišnje i po 40 miliona dolara da bi pomogla političke stranke, radničke sindikate, disidentske pokrete i javna glasila u više desetina zemalja. Fondacija je finansirala sindikate u Francuskoj, Paragvaju, na Filipinima, u Panami. Potpomagala je političke stranke u Portugaliji, Kostariki,Boliviji i u Severnoj Irskoj, poljska Solidarnost donirana je sa oko pet miliona dolara, 400.000 dolara dato je političkim grupama u Čehoslovačkoj da podrže izbor Vaclava Havela za predsednika 1990. Za izbore u Nikaragvi 1990. fondacija je obezbedila više od tri miliona dolara na ime „tehničke pomoći”, od čega je deo izdvojen za pomoć Violeti Barios de Čamoro, predsedničkom kandidatu kojeg su podržavale SAD. Pre 15 godina fondacija je potrošila oko dva miliona dolara za programe „stvaranja političkih institucija” u Kini.
Od kraja Drugog svetskog rata SAD su, zahvaljujući tajnim operacijama CIA, postavljale ili uklanjale lidere na svi kontinentima, krišom podržavale političke partije bliskih saveznika, kao što je Japan, pripremale državne udare, širile lažne glasine, podmićivale političke ličnosti i potrošile milijarde dolara da bi pokolebale javno mnjenje. Naravno, Kinezi sada samo kopiraju Amerikance, pa su tako i pokušali da utiču na američke izbore pre desetak godina prebacujući pare jednoj stranci.
Prve političke aktivnosti CIA, kojeveterani ove agencije smatraju i njenim najvećim uspesima, odvijale su se u Francuskoj i u Italiji 1947. i 1948. godine, kada su u te dve zemlje komunističke partije i komunistički radnički sindikati bili nadomak pobede. SAD su prebacile milione dolara u obe države da bi pomogle strankama desnog centra. Operacije je u Italiji nadgledao Džejms Englton, koji je kasnije, kao šef kontraobaveštajne službe CIA, postao ozloglašen zbog paranoje da KGB ima „krticu” unutar CIA. Pedesetih godina CIA je pomogla da se zbace lideri u Iranu i Gvatemali, na njihova mesta dovedeni su diktatori, ali prijatelji SAD. CIA je tajno izmanipulisala i izbore na Filipinima, u Libanu i Nepalu izdvojivši u te svrhe milione dolara. Edvard Landsdejl, legendarni operativac CIA, praktično je vodio predsedničku kampanju ministra odbrane Ramosa Mogseseja na Filipinima 1953. godine. Alen Dales, šef CIA u to vreme, izdvojio je za tu operaciju pet miliona dolara. Pare je, inače, dala „Koka-Kola” koja je započela veliki posao na Filipinima.
U Libanu 1957. godine CIA je sredstvima američke vlade i donacijama američkih petrolejskih kompanija pomagala hrišćanske stranke. Viktor Krejn Ivlend, oficir CIA, kasnije je opisivao kako je u svom zlatno-belom automobilu odlazio u rezidenciju predsednika Kamija Samuna u Bejrutu i isplaćivao novac.
CIA je potrošila četiri miliona dolara da bi Eduardu Freju Montalvi pomogla da na izborima u Čileu 1964. godine pobedi Salvadora Aljendea. Devet godina kasnije ona je inicirala državni udar u kojem je Aljende, legitimno izabran za predsednika 1970, zbačen i ubijen.
Momci iz Lenglija bili su posebno aktivni u Japanu gde su ulagali lepe svotice dolara i jena na kandidate japanske Liberalno-demokratske stranke, prvenstveno na području ostrva Okinava i zbog tamošnje velike američke vojne baze. Edvin Rajšaurer, tadašnji američki ambasador u Japanu, u memorandumu od 16. jula 1965, sa kojeg je skinut embargo u septembru 1996, sugeriše načine kako da se japanskim partijama tajno dostavi novac u predizbornoj kampanji. I uspelo je.
Uvek će se voditi borba između ciljeva i sredstava, ali je teret dokaza danas mnogo veći. Amerika se teško odvikava svojih navika, pa čak i kada su one i najplemenitije. Jedino me teši što mi u Srbiji ipak nismo nekakav Liban, Gvatemala, Filipini i Iran iz prošlih vremena. Jer, kod nas se propast totalitarizma poklopila sa konačnom pobedom pune demokratije...
Miroslav Lazanski
objavljeno: 28.04.2012
Pogledaj vesti o: Izbori
