Izvor: Blic, 29.Nov.2011, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žarko Laušević: Sad znam zašto ljudi pišu u zatvoru
Danas je u Jugoslovenskoj kinoteci ptredstavljena autobiografska knjiga Žarka Lauševića “Godina prođe, dan nikad” (“Novosti”) na kojoj su govorili Branislav Lečić, Manojlo Vukotić, Jovan Ćirilov, Darko Bajić, Petar Božović i drugi.
Sad znam zašto neko piše u zatvoru. Nije to samo zabašurivanje situacije. To je i duboka potreba da se, i svezan, negde dokazuje. Da i pri ugašenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svetlu - gleda. I sputanih nogu, korača. Da gladan - gladi stomak. Da prkosi logici zatvora - napisao je Žarko Laušević u knjizi "Godina prođe, dan nikad”.
Proslavljeni glumac, koji se ovoga puta pokazao, kako je istaknuto i kao vrstan pisac na 450 stranica ove knjige, kroz 51 poglavlje otkriva svoj gorki dnevnik zatvorskih dana, momente iz burne biografije kao i uzbudljive karijere, trenutke zlog udesa sudbine" Istovremeno to je svojersna hronika vremena, roman, izuzetno inspirativno stanovište čoveka, mislećeg bića.
Po rečima Branislava Lečića čitajući knjigu Žarka Lauševića, koja nije rehabilitacija već odraz suštinske potrebe, čovek će lakše razumeti i sam sebe.
U predgovoru knjige, Zoran Amar, reditelj čuvenog filma "Šmeker” u kom Laušević igra glavnu ulogu kaže da je u ovoj nesvakidašnjoj autobiografiji njen autor, veliki umetnik, zapravo i učesnik i tumač, "i pripovedač sopstvenog greha i patnik sopstvene kazne, i dvostruki ubica i zatvorenik, i muž i otac, i brat i sin. Knjiga je teška, tačna, bolna, oštra. Jedinstvena. Neponovljiva. Iskrena.”
Po Amorovim rečima ova knjiga, uz snažnu intimnu ispovest, dodiruje mnogo tema, predstavlja brojne likove i opisuje sijaset događaja. "Žarkovo zapažanje je oštro i iskusno, ulazi pod kožu onih koje opisuje; njegovo uvo pamti suptilnosti jezika i zvukove dugačkih zatvorskih hodnika, njegova mašta razgovara sa maštom rođenog brata. U tišini, u osluškivanju, u zadržanom dahu, u tuposti prolaska vremena.”
Na promociji je, između ostalog, napomenuto da već osamnaest godina traje Lauševićeva lična tragedija, "filmska” sudbina koju živi, od nesrećnog 31. jula 1993, kada su odjeknuli pucnji u podgoričkom kafiću, nakon čega je bio u zatvoru, potom otišao u SAD"
Iz knjige
- Žaliće me tajno. Osuditi javno. Oprostiti kasno.
-Pobediće ljubav, pravda, lepota, smisao? Neće. Pobediće lešinari I bubašvabe.
- Jedan dan više u zatvoru. Jedan dan bliže slobodi I ma kad bila. I jedan dan života manje.
Kako je rečeno, "Godina prođe, dan nikad” je prvi deo autobiografije. Sledi, dakle, još jedna ispovedna knjiga iz pera Žarka Lauševića koji je, podsetimo, sa 16 godina poželeo da bude glumac, I postao I to maestralan.
Sa 22 odigrao je prvu filmsku ulogu, igrao je u više od 40 pozorišnih predstava i u gotovo pedeset filmova među kojima su "Oficir s ružom” za koji je dobio "Zlatnu arenu” u Puli, za glavnu mušku ulogu, "Braća po materi”, "Boj na Kosovu”, "Original falsifikata”, "Bolje od bekstva”, "Kaži zašto me ostavi”, "Nož”, legendarna serija "Sivi dom” u kojoj tumači lik Šilje...
