Izvor: BKTV News, 12.Sep.2012, 18:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić zavio Srbiju u crno (3) – Na koje tajkune misli?
Boris Tadić, dojučerašnji predsednik Srbije, do daljeg i predsednik DS, ovih dan sam sa sobom igra brzopoteznu šahovsku partiju. I na tabli žrtvuje figure. Rekavši da „DS neće dati tajkunima“ – sebe je primorao i da makar nekog imenom pomene. Zasad je spomenuo samo ime Miškovića, koji nije u DS, ali koga se boji da će biti uz struju koja želi Tadićevu smenu.
Stravično je, medjutim, priznanje predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << DS, kada kaže:„Ljudi strašnih ambicija su verni samo svojim ambicijama, a ne političkim idejama“. Prva rekacija na tako nešto je – da li odista i psiholog progleda tek kada je sam ugrožen?
Tadić nije naciji, naravno, objasnio zašto je bio „bolećiv i prema nedelotvornim ministrima i funkcionerima stranke“, koje nije odlučnije smenjivao?! I sada je Srbija, naknadno, u agoniji da su njome vladali ljudi takvih ambicijama. Ali, i da je verovala čoveku koji je bio „bolećiv“ prema svom okruženju, a ne prema sudbini naroda.
Od šefa države se ne očekuje da bude „sluga naroda“. Još manje u demokratskim zemljama da bude „gospodar naroda“. Ali, on je najodgovorniji za sve što se dogadja sa narodom i državom. Ma kako se to zvalo.
Da li Tadić odista nije pravio razliku izmedju uspešnog i super bogatog biznismena i tajkuna?
Tajkun u našem poimanju je čovek koji se, recimo, podigao od malog socijalističkog direktora neke provincijske fabrike ili malog privatnog neproizviodnog preduzeća, do čoveka neslućenog bogatstva za srpske uslove. Danas su odista „tajkuni“ i oni koji su se bavili procenom društvene imovine pre nego što je prešla u državnu, a zatim direktno ili indirektno, pokupovali to u bescenje, jer su je tako i procenjivali?!
Sve se to znalo i do danas, ali se ćutalo. Da li je Tadić na njih mislio, a oni su mu bili „pri ruci“, kada je rekao da je bio okružen ljudima „strašne ambicije“, zasad se ne zna. Ono što se zna je – da razlika izmedju istinski uspešnih i ovako „uspešnih“ je – velika. Ona je, recimo, u tome da je jedan Gejts u „svojoj garaži“ izmislio ono što danas vlada informatikom sveta. I prodajući to svetu, postao je i najbogatiji na svetu.
Kao i u svetu, i Srbija je imala svog čoveka „koji je počeo u garaži“. I to pre Bili Gejtsa. On je, medjutim, danas jedini srpski politčki prognanik. „Čovek sa poternice“. Homen, dojučerašnji „delilac pravde sa ekrana“, opet je na državnim medijima, sa kojih protivureči zahtevu EU da se ukine famozni član o „zloupotrebi službene dužnosti“ u privatnoj firmi. I gle čuda, Homen danas kaže da je reč o nespretnosti tužilaštva da preformuliše „optužnicu“.
I, naravno, spominje ime Bogoljuba Karića, zaboravljajući da on nikada nije bio ni u upravnom odboru a ne direktor ili slično u Mobtelu. On i dalje blati čoveka koji je u najstravičnijim danima blokade, sankcija i političke satanizacije Srbije doneo mobilnu telefoniju. A to znači tehnologiju veka koji tek dolazi u veku koji je za nama.
Kakva je bitna razlika izmedju Gejtsa i Karića? Jedan je na izumu postao najbogatiji čovek sveta, a drugi je na viziji i umešnosti da na ledini sagradi nešto najsavremenije pre ikoga u jugoistočnoj Evropi, da stvori Mobtel, koji je država prodala za 1,5 milijardi evra i koji je državnom budžetu doneo kroz poreze i doprinose još 1,7 milijardi evra – bude bukvalno otet. I što je za Tadića pravo pitanje – da li je ako šef države ikad i tražio odgovor gde su pare od prodaje. I koliko istine ima da su „plen“ odredjene „državne elite“ !
Gde je danas Bogoljub Karić? Gradi druge zemlje. Stiče svetska priznanja. A „kliinički psiholog“ i nastavnik psihologije u srednjoj školi nije prepoznao ne samo uspešne biznismene koji bi Srbiju dizali iz pepela, već ni ljude čija je „ambicija strašna“,što je nesporno u domenu „psihologije“.
Dobro je da je, makar braneći DS, Tadić priznao da je i on kriv što su i domaći tajkuni, a ne samo nesposobni političari, učestvovali u zavijanju Srbije u crno.
A sutra: Zašto nije postao premijer?
Mirko Stamenković
Tweet
.jpg)
