Izvor: Politika, 05.Avg.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić dobija kancelariju blizu Milutinovićeve
Bivši predsednici Srbije imaju pravo ne samo na kancelariju, već i na savetnika, sekretara i službeni automobil s vozačem, onoliko dugo koliko im je trajao mandat, kao i na 80 odsto plate aktuelnog predsednika
Boris Tadić će uskoro biti komšija Milanu Milutinoviću, takođe bivšem predsedniku Srbije, u jednoj od kancelarija novobeogradske Palate „Srbija”. To nam je potvrdio i Veljko Odalović, sekretar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vlade Srbije, rekavši da je Tadić tražio radni prostor na koji po zakonu ima pravo. Počasni predsednik DS-a i Ivica Dačić sreli su se 2. jula u američkoj ambasadi na na obeležavanju Dana nezavisnosti SAD. I premijer je tada obećao da će mu vlada obezbediti kancelariju „samo da nadležni odrade proceduru” i da nema razloga da se brine.
Tadić kao bivši šef države na kancelariju ima pravo po Zakonu o predsedniku republike, donetom krajem 2007. godine. Na to imaju pravo i ostali predsednici birani od 9. decembra 1990. godine, od održavanja prvih višestranačkih izbora, kao i predsednici SR Jugoslavije i predsednici SCG iz Srbije. Ne samo na kancelariju, već i na savetnika, sekretara i službeni automobil s vozačem, onoliko dugo koliko im je trajao predsednički mandat. Uz to, može da ih obezbeđuje policija ili vojska godinu dana po prestanku mandata, a i duže, ukoliko postoje opravdani razlozi za to.
Bivši predsednici imaju pravo i na počasni naziv „bivši predsednik republike”, zatim na naknadu plate najduže godinu dana, dok se ne zaposle ili steknu uslov za penziju, a ako se ne zaposle, na mesečno primanje u iznosu od 80 odsto plate aktuelnog predsednika, do penzionisanja. Imajući u vidu da je plata predsednika Tomislava Nikolića, prema podacima sa sajta predsednika republike, 132.355 dinara, onda bivši šefovi države mogu mesečno da primaju po 105.884 dinara.Oni imaju pravo i na diplomatski pasoš i na pristup arhivama iz vremena dok su bili na predsedničkoj funkciji.
Osim što je tražio da mu se obezbedi kancelarija, Tadić ne koristi ništa od pogodnosti koje ima po zakonu, rekli su nam iz Demokratske stranke. „On se odrekao svih tih povlastica, i penzije, i svega, jedino je tražio kancelariju, na koju ima pravo. Procedura još traje.”
Trenutno, kancelariju bivšeg predsednika ima samo Milan Milutinović, koji je bio na čelu Srbije od kraja 1997. do kraja 2002. Po povratku iz Haškog tribunala, gde je oslobođen po svim tačkama optužbe za zločine na Kosovu i Metohiji, 2010. godine, dodeljena mu je kancelarija u novobeogradskoj Palati „Srbija”, koja slovi kao pogodna za tu namenu jer bivši predsednici tamo mogu da koriste i protokol i sale za sastanke. Milutinović ima i sekretara i vozača, a dobija i platu koja mu po zakonu pripada. U kancelariji koju Milutinović može da koristi do 2015. bave se, kako smo čuli, raznim „administrativnim poslovima”, a Milutinović obično dolazi dva, tri puta nedeljno.
I Zoran Lilić, predsednik SRJ od 1993. do 1997, koristio je kancelariju u Palati. Dodeljena mu je, prema rečima advokata i poslanika SNS-a Vladimira Cvijana, koji je u to vreme bio generalni sekretar Predsedništva u vreme predsednika Tadića, 2009, u roku od nekih desetak dana od podnošenja zahteva. Procedura je, tvrdi Cvijan, više nego jednostavna. Posle zahteva bivšeg predsednika, uglavnom je na Upravi za zajedničke poslove državnih organa da završi posao. Kancelarijski prostor, službeni automobil i vozača obezbeđuje vlada, u saglasnosti s bivšim predsednikom republike. Finansijsko poslovanje vodi, prema zakonu, Generalni sekretarijat predsednika republike.
Jedino se Vojislav Koštunica, predsednik SRJ od 2000. do 2003, nije prijavio da koristipripadajuće povlastice. Milan Milošević, predsednik Izvršnog odbora DSS-a, kaže za „Politiku” da Koštunica po prestanku mandata nije koristio apsolutno ništa. „Nema ni vozača, ni automobil, ni državne prihode”, tvrdi Milošević, od koga saznajemo i da je Koštunica zaposlen u DSS-u, gde prima platu. Na pitanje zašto se lider DSS-a odrekao zakonskih mogućnosti, odgovara da mu je bilo do svega toga, verovatno ne bi vratio mandat narodu i državi.
Bivši predsednici u drugim zemljama imaju slične zakonske privilegije. Tako, prema ove godine izmenjenom hrvatskom Zakonu o posebnim pravima predsednika Hrvatske po prestanku obavljanja dužnosti, raniji šef države pet godina po prestanku funkcije ima pravo na kancelariju, dva državna službenika, vozača i službeno vozilo. Iako je ovim izmenama zakona Sabor umanjio prava predsednika po prestanku dužnosti, Stjepanu Mesiću je doživotno garantovana kancelarija i veća penzija od one koju će imati Ivo Josipović i naredni bivši predsednici, uz obrazloženje da je reč o stečenom pravu.
Pravdajući svoje „beneficije”, Mesić je objašnjavao da predsednik nikada nije privatna osoba, pa ni kada mu istekne mandat. „Dolaze mi i bivši i sadašnji predsednici, ambasadori, ministri… Pozivaju me na svetske konferencije da održim govor, a za to se ne mogu spremiti u svojoj kuhinji”, govorio je Mesić.
Da nije loše biti bivši predsednik svedoči slučaj bivšeg francuskog šefa države Nikole Sarkozija. On, prema pisanju ovdašnje štampe, ima pravo na mesečnu penziju od 6.000 evra bruto, a ako želi da uđe u Ustavni savet, mesečno dobija još 11.500 evra. Osim toga, može da ima i stalno policijsko obezbeđenje, a, ukoliko mu je to potrebno, i sedam stalnih saradnika.
Biljana Čpajak
objavljeno: 05.08.2013.
